Бодљикаво прасе

^трана 6

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број 29

ГЛИШИНА ПОСЛА

Симпатичне душице, иа млеко миришу

Клуб на мора увок да будо установа. На пример не мора код нас. Клуб често може да буде и средство. Рецимо за стицање ненега. А ношто може бити свашта. Отприлике и паре. Тако, оснују људи клуб. Има код нас ваздан примера. Јавни циљ: терање омладине на спорт. А тајни циљ: намигивање управе иа благајну. Омладина се забавп.а на терену и постижн резултате. А управа се презнојава; наплаКује улазнице. Неправда! Јер омладина се зноји из чистог сопствоног задовољства. А управа уствари мора, тако реКи, да коњоше; да слаже паре на гомилу, Е па не може то тако, докле то! Све на ле^а управе. Док играчи само из задовољства, јуре као блесааи, мада их скоро нико не тера. Знам тако |едног члана управе. Коњ спада у интелигентне животиње. Зато ја за јунака ове стварчицо н« могу реКи да је интелигентан као коњ. Јер не знам кога бих увредио. Јунака, или коња. Но дакле, коњина. С том разликом што није укусан, дерби шницле не могу се од њега направити. Посао лични није ишао богзна како. Онако, да се животарише. Али његоа клуб добар био, и резултате добре постигао. И играчима „браао" и „уа" викали, а код чланчиКа управе после се однекуд аутомобилчиК, симпатична стварчица, појавио. Божји прстиК није ту био

умешан, |асна ст»ар. Лето |е било, а познато |е, БожиК-Батица спушта се с поклонима само шестог јануара увече. Изузев ако нв постоји још какав летњи Бата који добрим чикама поклања аутомобиле место неваљало) деци играчке; што би било сасвим оправдано, деца су ђаволи. Симпатичне су душице ти чланови управе. Уопште. Просто на млеко миришу. И искрени су до зла Бога. Све Ке вам пепо реКи у очи. Све лепо. Но част присутнима, њих никако неКе олајавати изблиза. Једино, не дај Боже, ако их случајно не примете. Тако |е један рекао играчима:

Филозофија на плажи

— И кад помислим на то, да ме њене хаљине коштаЈу годишње сто хиљада динара!

— Не дам |а1 Код мвне, у првом реду играчи. А у управи скупе се с конца и конопца! Но на седници управе рекао )е да ]е код њега на првом месту управа. А играчи су, рече, мангупи! И кад после аутомобилчиКа, и стечене пословне популарности на рачун угледног имена клуба, дође полако и капиталчиК, пв куКица на два-три Кошка итд., члан управе накриви шешириК и изјави да га спорт ич више не интересу)е. Било је, без све шале, бозброј оваквих озбиљних примера. И има их још.

}џна1с

Ожењен сам, несређно, А нова љубав у срцу се рађа Жена ми |е стара. Потребна ми |е млађа.. Имам уоои жељу Да некуда орднем, Ал' ова роспиЈа Неда ми да мрднем... Но деси се, ипак Да негде навратим. А, кад жона дозна, Тада добро платим... Ал' |в сам оам јунак Без мане и страха, Јер љубае нова Узима сое оише мвхв...

/Ка^ос ишли

7Ј »«* пианисткињу на клавиру

НРОЗ БЕОГРАД

НИЈЕ ОН ЦРНИ Полицијац: Ви сте оптужени као цриоберзијаиац. Црноберзијаиац: Немој, човече, да <;е измотаваш, откуда могу бити црноберзијанац, када продајем бело брашно.

НА БЕОГРАДСКОЈ УЛИЦИ Једна нафатирана послератна „дама" добацује једпој жени: — Свињо једна, неваспитана! — Камо среће да сам сада свиња, бар би ме сви миловали.

АДООКАТСКА ДЕЦА — Твта, господин учитељ |е оставио Јовицу у затвору, и он ме шаље код тебе да преузмеш његову адресу. ♦♦ Мама: — Жетела бих једну лепу књигу. Књижар: — Каква треба да будеТ Дама: — ХоКу дв Је стввим у свлон, в сто нв коме Ке ствјвти од ораховог је дрвета. ♦♦ НА ПРАВУ АДРЕСУ — ПстI Пристајеш ли да побогиеш о поноКи са мном? — Не. — Зашто не? — Ја сам чувар! ♦♦ Ди пријатељице разговарвЈу: — Баш су чудни ови мушкарци! Прв бракв траже стално наше усне, а после у браку се плаше.

ЛОПОВСКИ ХУМОР — Шта ви рвдите овде? — Знвм дв неКете вероввти: нашао сам један кључ и сад пробам на сва вратв да би знво коме дв га вратим. ♦♦ — Такво глупо време још никада ниЈе било. Једног дана јо топло, другог данв хлвдно. Човек никада не зна шта би дао у зо лагаоницу, ♦♦ ЦВЕТ.АРСКИ ЉУДИ — Будало! Зв ово си дао 20 динара! Шта преставља управо ова биљка? — Онв припада фамилиЈи кактуса. — Е, три одмах и врати Је тоЈ фамилиЈи... ♦♦ Судија: — Квко то? Ви тврдите да сте послодавац. Стари лопов: — Па дабом« Ко вам даје толико посла као Ја.

Отвц: — Добрв ти |е књижицв, свмо не знвм шта Кеш да будеш квд порвстеш! Син: — Прво Ку бити директор банко, Јер ти то волиш. Онда Ку бити доктор дв угодим мвми, па Ку нвпоспстку бити жвндврм Јер Јв то оолим.

КАЗНА ЗБОГ КЛАЂЕЊА — Ваш муж има коњску грозницу) — Забого милога! Ето видиш то је зато што си се јуче кладио на тркома.

У позоришту рвзводник прилази Једном господину који сппва, продрма га и љубазно опомиње: — Опростите, али немојте тако јвко дв хрчете, јер Кете пробудити остале. ♦♦ НЕЗАХВАЛНА ПРОФЕСИЈА Улични свирачи: — „... Три пу та сам обишао цео сво-е-е''... Једон глас: — Боље да си остао код своје куКе| ♦♦ • Гост у ресторану: — Келнер, шта значи ова мува у супи? — Не знвм, господине. Уосталом, веровање у разна знвмењв знвчи неинтелигенцију,

ПОГРЕШИО — Замисли, рекао ми је да сам стари магарац. — Није могуКе, па ти си још сасвим млад. ♦♦ Пријатељ пријатеља пита: — Штв имв ново код тебе? — Решио сам да се женим Керком газда Павл.а. — Јао, па она је грозна. Сува је као сламка. — Знаш како вели послооица: Дављеник се и за сламку хоата. ♦♦ У МУЗЕЈУ Чувар музеја: — Молим, господо, киша је престала! ♦♦ Један дужник пише своме повериоцу: ... Жалим, али овог првог нисам у стању да вам платим дуг. Зато *»ете идукег првог добити дупло. .,

ЛОПОВ АЦА И РЕВНОСНИ ЖАЦА