Бодљикаво прасе

Еро} 33

БОДЉИКАВО ПРЛСЕ

Страна 3

>

<У 1ШЉМШШ

___ < ;Г«А ■Н*!' '< ^'•^/1^. НЕДЕЉА, 5 ЈУЈ1А I Лето је за иладеж најбоље 'доба године па су чак и они, који су слабо завршили школу, весело расположени. И зато се зачудих, када иоја нећака Биљана, ученица VII разреда, дође јутрос код мене сва уплакана. — Шта је? упитах је уплашево.... , — И де,... ах... иде?... ј — Ама, ко иде, забога? ' — Бранко, мој дечко, сада ради и после подне у канцеларији ... Сви моји снови су срушени .. Баш смо направили план за дивне излете у Топчидер, иа Авалу... а сад... ах1 — и она поново заЈеца... Помислих у себи: како се времена мењају. Ни као зрео човек ]а нисам смео нешто слично да кажем својим родитељима, а ова девојчица плаче само зато што су јој покварени планови за провод. ПОНЕДЕЉАК, б ЈУЈ1А Мој кум Пера је старији господин који има 120 кила живе мере. Жена му отишла на село и њега натерао ђаво да иде на плажу. Једва је навукао „швимхозне" које су утегле његов стомачић и смело скочио у Саву Вода је запљуснула све купаче и многи су почели да протествују, али је одједном настао прави омирски смех. Кум Пери су, приликом скока, прсле гаћице и он је, незнајући за то, пливао блажено, наг као од мајке рођен. Тек кад је приметио да се њечу смеју, он виде своју бруку. 'Али ко да му помогне. Најзад се једна госпођица смилова и добаци му свој пењоар у који се он уви и утече у кабину. Сада се заверава да се уопште неђе купати док је жив, чак ни У кади. УТОРАК, 7 ЈУЛА Као поштен грађанин и уре'дан чиновник, ја се бријем сваког другог дана. А, пошто су ми деца ђаци, то, дао Бог, никад немам жилета код куће. Стога се бријем код берберина а кад тамо, на кога ћу да натрапам!.. Сав намазан сапуном, седи на берберској столици газда Мика звани „Муша", мој далеки рођак, иначе један од наших индустриских магната. Баш се обрадовах кад га видех. Веђ десетину дана нема га нигде. Као да је у земљу пропао! — Па где си ти, Мушо? Шта би, побогу, брате с тобом? — Ех1 насмеја се он шеретски.. Где сам... велиш... Знаш (и он ме позва ближе да ми шапне), знаш; ових дана било прикупљање прилога за пострадале... а ја брате, не волим да присуствујем таквим призорима ... Обузме ме просто на просто, нека туга за пострадалима и заплачем се, к'о жена... Те, да ми се овог пута то не би десило, ја отишао мало до села док то не прође. СРЕДА. 8 ЈУЛА Прича ми кума Јела: „Моја ћерка данас нешто необично весела... У очима јој се просто

огледа велика сређа... Не хвата је место... стално трчи по кући... Гледам је ,Ј10дозриво" па се питам: „Шта јој је?... Сигурно љубав ... Због школе ваљда ниЈе радосна... Двојка из латинског ЈоЈ Је сигуна... И она се свакако не радује што ће лето провести у друштву ЈулиЈа Цезара, Цицерона и других ... Баш ћу да је питамГ... — Је ли, душице, ти си данас много веселаI — Ох, прекиде ме она, како не бех и била, кад има изгледа да он неће добити!... — Шта и ко? — Па... па.. па.. поче да замуцкује она... Знаш, мамице, мој дечко конкурисао за спикера, али није изабран па ћемо и даље бити заједно, пошто је он остао и даље беспослен. ЧЕТВРТАК, 9 ЈУЛА 1 Т1 Е, баш је вешт овај мој син Павле, великоматурант. Јутрос ми каже: — Слушај, ћале, ја ћу да одапнем на три месеца из математи ке... — Како то, несрећниче, згра њавам се ја! До сада си био одличан математичар! — Просто ко пасуљ — одговара сталожено он — десетог треба, да нас позову на национални рад, а Ја, богами, овог лета треба да се мало разонодим ... Ти ме разумеш ... Па сам решио да паднем из математике. Њу и овако знам, а биће ми добар адут... зар нисам досетљив. Е људи, баш нам је напредна омладина! ПЕТАК, 10 ЈУЛА Једанпут недељно изађем и ја, као домаћин, на пијацу. Тек да видим како изгледа. На пијаци сретнем газда Ђоку, сопственика куће у којој станујем. Зембиљ му пун до врха. — Тде нађете то, по Богу? зачудих се ја. — Знате ја добро плаћам, па се за мене све резервише. Испод тезге... — А ми који не плаћамо добро? — упитах ја. — Па има и за вас, али се мора стати у ред и чекати — одговори ми он шеретски. Па ,право човек и каже!... СУБОТА, 11 ЈУЛА Ова моја сусетка, баш некадобра женица ... Муж јоЈ умро, има већ пола године, а она никако да се утеши!... Стално пла■ че... Чујем њене уздахе чак у свом стану и једнако се питам: шта се, луда једна, не удаје. Увек оде рано ујутру од куће ваљда на гробље, и врати се тек око подне ... Данас се баш реших да је упитам, како може сама да опстане: — Јел' те, комшинице, а...како Ви, овај... како се осећате сад сами самцати? — Ах, несрећна сам! Нико ни да ме погледа. Чак ни најближи суседи неће да ми се нађуI — И она ме добро погледа испод ока Тачно сам разуиео њен ииг и, ако Бог да!,..

СОНЕТИ ЧАНГ-КДЈ-ШЕК Нада) се помоКи, Мишику у рупи! Да није наде, Били би конопци скупи! Ал', зна], да нећеш добит Никада помоК праву, Јер они тамо мисле: Стрпи се... не липши иЧекај зелену траву!..

Убићу се...

— Досадио ми Је живот. Дај ми твој револвер. Ево ти. Али сутра да ми га вратиш!

Објашњење

— Објасни ми оче, шта то значи »пасти под стечаЈ«! — То ти је... Кад човек стави новац у џеп своЈих панталона, а пусти повериоце да му однесу капут.

ЧИТДЈТЕ „БОДЈШАВО ПРХСЕ"

Како имате редак камен у вашем прстену! Ово ниЈе камен, већ нешто Још ређе. То Је право зрно кафе.

КРДТКЕ БИОГРДФИЈЕ ЗНДМЕНИТИХ ЉУДИ МаЈски. — Родом из Сибира, послсе неколико година проведених по степама, он се кренуо за Москву, где је изучио гимна зију и свршио с одличним успехом Музичку академију (певачки отсек)... Као државни питомац, он Је, по жељи свога професора Џугашвила, послат у Лондон да, тамо, код чувеног опермаестра Черчила усаврши свој глас... Сада често пева ноКу по лондонским склоништима уз пратњу оркестра балалајки, којим диригује Сер-Крипс... Жеља му је, да буде ангажован за њујоршку Метрополитеноперу. © Мистер Харисон. — Син једне раднице у познатој Лондонској трикотажи, он је остварио у позним годинама свога живота свој идеал, поставши директор фабрике џемпера... Сада, у самоћи чита роман »Један промашен живот« који му служи као утеха, јер се показало да његов идеал, иако је достигнут и остварен, не одговара његовим способностима...

Нокс. — На конкурсу за тенцера у »Белој кући«, овај по природи елегантан и сервилан човек, однео је прву награду. И сада, као »гарденман« г-(је Елеоноре, има прилику да види њене дражи и да се са њом испије по коју чашицу виски-а... Иначе бави се у доколици скупљањем старина, јер, како сам каже, осећа да ће једног дана и сам то бити...

Љшу Вас кад кажу А она је згодна, и да знаш како се само лепо држи...

Да, треба да знате да ја знам све!

Ово ћу, Лазо, само теби реки... • Код Тобрука Енглези нису оставили никакав ратни материјал... Ричи се повукао само из тактичких разлога, иначе...

Черчил: Опет ћу доживети неки пораз. Египат: Време је да се и ја вестим. Ричи: Аух, па данас морам и^и на трке. Тобрук: Што ћу нешто да се обрукам. Севастопољ: Тешко мени, данас ми се жена враћа е пута, биће лома и батина. Алеути: Опет ве неко да ме изненада посети.

Равајло н а тркама

Е бого моЈ Вољени што сам се прово госпоцки у прошлу недељу на трке, али ме опељешише на сеповање. Ујдурисали људи један пенџерић па кроз њега узимау паре а ова гурави народ навалијо па само сипа ка да је нека Оклапина. ја сам баш факман за коњи служио сам у Коњицу и бијо сејиз код мајора ал они пустише Једну суву рагу да стигне прва и однесе шњур ја је вала не би узео ни за моје чезе да вуче млеко а код тамо а она прва. заборавијо сам јој име Сунце јој њојно ал изби прва ка из вертепа и однесе ми тријес банке. све је сад ујдурманција па и за трке мора да бидне неко намештање и варанција. А Женске црни накокориле се

и надудиле, па шарени амбрели па дурбиљи, па кратке сукње и милина ал вођекарце нас сељаке баш не вермау. таман ја уфатио место поред ону тарабу кад ми Један џандар викну мекни се отале зар не видиш шта пише ди бре, пише питам га ја а он ми показује једну таблу ди пише Жир. шта ће ви бре жир кад се овде не тове свиње а он се смеје баш си бре гејак зар не знаш да се тако госпоцки зове комесија. Кад сам видијо да од ћаревину нема ништа а ја ти се прифластеришем за једну дундицу онако округла као ћуфте и вднуо сам да није сраскида па онако уз реч ја се здоговорим да се вратимо заједно ал она одма

оће да јоЈ доносим намернице а ја јој ка велим немо бре ома да тражиш капару јербо брез поверење не може да буде посо а она ми каже доноси ти само па се не брини, а ја ка будала запнем у село па се. врнем са три качице и једну гуску а она узе и вели баш ти фала дођи Првог да ти платим ја је питам за оно што смо говорили а она каже Немо си брезобразан оћеш да преплатиш робу као црноберзијанац ја ћу тебе да пријавим па ћеш дидеш у апсу а Ја заглавим врата јер не волим да идем у апцу то Је госпоцка работа и није за иас сељаке а сад Прошпавајте и до скоро виђење ВАШ РА&^ЈЛО