Бодљикаво прасе

€трана Ђ

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број Зј

ЋИРИЋ ОСНИВА РАГБИ-

КЛУБ

За сваки случај

Познати халф футбалског тима »Ск. 1913«, који је на недељној утакмици са »Јединством« показао изврсно познавање рагбија, решио је сада пошто ^е га затећи сигурно повећа казна, да у недостатку футбалске игре, оснује рагби клуб. Како се даље сазнаје, Ћирићев предлог је са великим одушевљењем прихватио још један већи број садашњих футбалера, међу којима се истичу Брочић, Вујовив, Драгичевић, Шплајт, Аранђеловић и други.

— Ову сам слику ставио да виде они што кибицују преко плота, шта ће их снаћи, ако прескоче!

Својеручни самоубица

БЕОГРАДСКЕ СКИЦЕ

ТУК НА ЛУК!...

' Господин Сима седи завал^ен у фотељи и чита новине. Поред н>ега цела кутија са цигаретама, шољица праве кафе и парче колача са изистинским путером. Из ходника одјекује звук заонцета. Собарица улази. Собарица: — Господине, дошао је неки сељак. Г. Сима: (окреКе глаоу и гледа преко наочара): Шт* хоће? Собарица: — Каже дз имг намирнице за продају. Г. Сима: (склапа новине): Добро, уведите га овамо. Собарица одлази. После неколико тренутака у собу улази сељак, црвен у лицу, са затуренич шеширом. Г. Сима: — Које добро, приЈатељу? Сељак: — Ето, ја дођо, ко велим, нешто вам треба за куЧу. Г. Сима (хладно): — Разуме се да треба. Шта имаш? Сељак: — Па, од свачега по мало. Ја ве знам као поштзна и угледна човека, па тедо да вама, онако, ка велим, ка пријатељу и једном... Г. Сима (прекида га): — Добро, добро. Него, кажи шта имаш? Сељак (чеше се по глави): Па, ето, прво и прво једно балонче препеченице. И то од оне праве, домаке, предратне. Пробај, па ако не ваља, удари ми о главу. Г. Сима (са лаким осмехом): Знам ја те ракије, пријатељу. У балону с три прста добре ракије, а одоздо сама Божја чиста вода. Батали ти то. Сељак (зинуо од чуда, вли се брзо прибрао): — Па, добро, господине. Онда да ти продам кајмак, млад, масан, краљевачки. Имам целу качицу. Г. Сима: — И то помешаног са сиром од млека што му је и масло и кајмак и душа извађена. Јок, неку... Сељак: Оно, јесте... Па онда имам говеђег меса... Г. Сима: — И то од неког црклог магарца из твог села, а? Сељак (чеше се збуњено): Па добро, да ви продам маст: имам око триес кила, и то фина, домаКа маст, очију ми. Г. Сима: — Тако је — мало масти а оно остало све говеђа пуздра и лој. Не пали то код мене, бато. Сељак (задивљено): — Ене, и то му знаш! Онда, имам два пара кокошака. Дебеле, масне. Г. Сима: — Јесте, неке маторе квочке са тврдим и киселим месом. Сељак: — Па добро, не велим... Него, шта кажеш за добру суву сланину? Г. Сима: — Шта кажем? Ништа? Пробарио си сланину па два дана на дим, па кад је човек посла десетак дана погледа

а она се скуцала као кириџиски опанак: од кило нема ни двеста грама. Сељак (чеше се иза ува и врпољи се); — Ене, и то знаш! Па, 'оКеш ли сира? Г. Сима: Посан је. Сељак: — Јаја? Г. Сима: МуКкови су. Сељак: — Млека? Г. Сима: — Сипао си пола воде. Сељак: — Путера? Г. Сима: — Помешан с лојем. Сељак: — Вина? Г. Сима: Фалсификовано. Сељак (раздражени): — Па зар и то... (умирује се са осмсехом). Господине, искрено да ти признам, све је тако ко што си казао, него, славе ти, кажи ми онако поштено и пријатељски, одакле све то знаш? Г. Сима (флегматично): — Одакле? Па то је сасвим једностаано: и ја тргујем са истом том робом којом и ти. Сељак (запањено): — И тиШ Затим набија шешир на очи, окреКе се и пљуне презриво на патос. И ви сте ми. варошани, неки поштени и томени људи: покварени сте ко мучкови...

у уредништву — Јесу ли ово ваше песме? — Па наравно. Да ли вам се допадају? — Да ли су заиста ваше? — Али, молим вас, моје су1 — Е, онда, ми је мило да сам вас упознао Војиславе ИлиКу, а ја сам мислио да сте мртви!

Неки је сељак писао свом сину дуго писмо пребацујући му разне неопростиве мане. После многих пребацивања завршио је: »У овом Кеш писму наКи стотинарку, коју ти шаље твоја маме без мог знања.

»ПАР ФОРФЕ« Енглези су измислили једдн термин коме су врло доследни. То је »пар форфе« то јест случаЈ када некога позовеш на утакмицу и он дође а ти утекнеш. На свима утакмицама они даЈу »пар форфе« и то неуморно. СУРОГАТ И ако није баш прави витез, већ му дође као неки сурогат, опет је С. К. Витез устању да однесе два бода Чукаричком, чије име показује да је одређен од судбине да га сви чукају.

ПОГРЕШНО

— Дајте ми пакло цигарета. — Извините, господине, ово Је трафика.

Наше чекиње ЛАЖОВУ Залуд |а опово бирам Лажне вести да пломбирам Јер се одмах шупље главе Са вестима новим Јаве Сад се лажи тешко варе То нас бабе уче старе Не копирај алапачу И не чачкај обарачу И ако Је данас мода Лаж не носи никад плода.

Панта Панти!- Је страстан читалац криминалних романа. Он је прочитао све криминалне романе у преводу и све романе те врсте који излазе по новинама у наставцима. И нигде се тако није остварИла она пословица: „Кажи ми шта читаш, па да ти кажем ко си", као код Панте Пантића. Он, рецимо, носи само карирана спортска одела, ципеле са гуменим ђоновима, качкет натучен на очи и лулу у зубима, Његови џепови су натрпани електричним лампама, лупама, вештачким брковима и креда за остављање трагова, Његово лице, некада пуначко и добродушно, лице обичног паланачког КифтиКе, потпуно се изменило. Црте су му постале енергичне и оштре, усне увек искривљене у један оштроуман и скептички осмех а очи, сиве као челик, постале су пронициве и продирне. Кад иде улицама, Панта ПантиК гледа пажљиво лево и десно, завирује женама у лице и мери пролазнике од главе до пете, баца погледе пуне сумње у подрумске прозоре и сатима стоји да дешифрује разне записе по зидовима куКа. И на његову грдну муку, ништа да му се деси нарочито: ни да открије неку међународну организацију хохштаплера, ни неког чувеног злочинца, ни да расветли неки криминални случај, ни да присуствује некој саобраћајној катастрофи и да буде позват да подчесе своје стручно мишљење, никад ништа. Јутрос, тек што је кренуо главном улицом, паде му у очи један тип Био је то човек средњих година, у изношеноме оделу. бледа и мрзовољна лица. Ишао је лагано, стајао код сваког излога и нешто љутито гунђао за свој рачун. Панта ПантиК баци на њега један свој муњевити поглед: бледо, нервозно лице, изношено одело и обућа, застајкује код сваког излога, то је несумњиво сумњив тип пролазника. Запаливши лулу и набивши шешир на очи, Панта Пантић пође неопажено за њим Сумњиви тип, и не осетивши да га прате два оштра, као челик сива ока шетао је даље и најзад ое заустави пред излогом једне радње са ужаријом. Панта ПантиК стаде неопажено до њега. Човек средњих година је пажљиво размотрио изложену ужад, климнуо тужно главом,

ОПТИЧКД ВМД ПОЛИЦЛЈЦА №КА

прошаптао: „што се мора, мора се.. .", и ушао у радњу. „СамоубицаГ, сину у глави Панте ПантиКа. Најзад један интересантан случај. Како Ке то бити занимљив чланак у новинама: „Панта Пантић, познати стручњак зј криминална питања, прозрео једног самоубицу још на улици, и спречио га у извршењу његсве страшне намере". Сијајући од задовољства, Панта Пантић уђе у радњу. Самоубица је стајао испред тезге, на којој је помоКник положио неколико завежљаја конопаца разне дебљине. — Мислите ли да је ова врста нарочито јака? — питао је самоубица леденим гласом. — Особито јако и издржљива, одговорио је љубазно помоКник. — Неће јој шкодити ако се добро умасти? — Боже сачувај, господине. — А може да издржи тежину човечијег тела? Рецимо, моју тежину? — Безусловно, господине. — Добро: онда ми упакујте три, четири комада јер неки може да се прекине. Пошто је платио и узео пакет, самоубица изађе напоље, а Панта ПантиК пође неопажено за њим, трљајући задовољно руке. Ишли су тако кроз читав низ улица док самоубица најзад не уђе у једну зграду. Панта ПантиК га је пратио на пристојном отстојању све док овај не уђе у једну собу на мансарди. Пошто је означио трагове, Панта ПантиН лагано приђе вратима и наслони уво. Из собе се чуло прво нервозно корачање, затим ударци неког тупог предмета, па онда лупа столице, тишина и онда језива шкрипа канапа. Затим одјекну тресак оборене столице. Ј^едним снажним ударом рамена Панта ПантиК провали врата и упаде у собу. Пред његовим очима се указа језиви призор: самоубица је *стајао на сред собе, бос, без ципела и везивао стопале купљеним конопцем. Крај њега су лежале неке крпе, куке, маказе и хартија. — НесреКниче — узвикну Панта Пантић. — Шта си то наумио! Зар је до тога дошло? Самоубица, блед као крпа одговори: — Морам, господине. Немам толико новаца .. — Зар је сва среКа у новцу? — Није, али ето. .. МораКу сам. Показала ми свастика мога пашенога. .. Панта ПантиК зину: — Дођавола, шта ви то причате? — Па ето шта: немам новаца да пенџетирам ципеле ђоном, па ми свастика мога пашенога показала како се праве ципеле са ђонм од канапа... И, ето, ја сад покушава*. .. После су Панту Пантића поливали водом и хаузмајстор га извео испод руке све до идућег ћошка.

Тешку батерију