Бодљикаво прасе
ЗЈСенс т &-ИШШ
Оправдан разлог
т — Бнла сам код лекара, помисли шта ми је преписао... — Шта1 — Између осталог да не смем певати, не разумем заштоП — Ја знам, он станује до тебе...
— Замисли, синоћ је један младић хтео да ме пољуби... али да ти причам од почетка. Дакле, кад сам изашла из биоскопа, потрчао је... — Па јеси ли га стигла?
— Како сте упознали свога другог мужа?... — Он је мог првог супруга прегазио аутомобилом! КО ЋЕ ПРЕ ? Служавка старе госпође Тврдић, која је позната као велика тврдица легла у постељу, врло болесна. Њена госпођа је одмах дозвала свога кућнога лекара. — Шта вам је, питао ју је стари лекар. , — Богами, господине, није ми ништа!.. одговори му девојка искрено. — Госпођа ми није дала плату за три месеца. Решила
сам да не устанем док не будем исплаћена!... — Онда направите мени место крај вас, дете моје, рече јој стари лекар. — И ја нисам добио свој хонорар за четири године!... Т1ри\ап1е>шир. — И ти си сигурна да те он заиста воли? — Како да не, па он каже да би умро за мене. — Ја ти ипак препоручујем да му не верујеш — док ти то не докаже.
Матори муж полази на пут и каже својој младој и лепој жени: —Мислим да ме нећеш преварити кад будем био на путу? — Не бој се, драги мој... Ја осећам жељу да те варам само кад те угледам!...
Новац је свему крив
Мица је сасвим оседела... Сигурно има бриге због иовца. Да, нема пара за бојадиса ње косе...
ТЕТКА РОЈКА ОДГОВАРА Беби. — Богати сте # ваш та- зура. Ја бих вам препоручила да
тица је црноберзијанац, у ничему не оскудевате, свега имате, ништа не радите, сви вас мазе, па ипак вам дани једнолико пролазе, те вас зато мрзи што живите. Питате, кад ће томе доћи крај? — Кад ваш татица добије 25 и оде на принудан рад. Лили. — Имате милион динара мираза и не можете да се у■' ' >03 > оол дате. Па наравна стзар, мушкарци се, драго дете моје, сада хва тају на животне намирнице, а не на паре. Прочитајте у идућем броју мој чланак о савременом миразу. Џералду. — Питате ме, која је сада фризура најмодернија? Сада има врло мало мушких фри
Продана љубав — Сентименталан танго [посвета Мајском од Винстонике) Кад се спусти тамна ноћ У склониште морам поћ.. Јер ми тад смета хука Ових оласних »Шту-как...
Знам, да ћеш ми драга доћ, (Јер и ти спават нећеш моћ) Да ти ја пружим дражи И кажем хиљаду лажи... И да за ковце твоје Продам све што је моје.... * Рефрен: Јер за новац живим |а... Због њег, се продајем сва... Нудим вараве дражи... И хватам рибице... Па сад ми, драги, кажи: Има ли боље жекице!
ЛОКАЛНЕ ВЕСТИ Ново име Продужетек Крунске улице, где је свако вече корзо »златне« младежи добио је име: »Зевзеккорзо«! Овај нишлиски надимак вероватио је дао неки злобни НишлиЈа.
се ошишате сасвим до главе. Јер то је и здраво и модерно, уосталом и боље је да се сами ошишате, него не дај Боже, далеко било од вас, да вас други шишају.
ПЕНЗИОНЕРСКА ПОСЛА
— Немогуће ми је да вам дам моју кћерку за жену. Ја јој дајем милион динара мираза, а ви немате ништа до мале платице. — Уверавам вас да ћу се захвалити на томе чим се будем венчао са вашом ћерком. — Јесте ли задовољни са вашим новим аутомобилом? — Не. Ја или он смо увек на оправпи.
М О Д А
ЛГаџц^пн, женсш исшиш, Модеран женски накит је врло ценији, прстен са зрном од пра-
— Век дее године живите пензији! А како се осећате! — Све би било у реду, са ""•ап« отсуства!
интересантан и разноврстан. Поменућемо само неколико главних врста накита, модерних за ову сезону. Тако од огрлица имамо ниску паприка или борани је. Врло је лепа трострука огрлица састављена из једног низа жуте бораније, једног низа зелени и једног низа грашка. Од минђуша имамо: трешње и вишње, за црнке нарочито минђуше од вишње мареле. Наруквице су или од низа шумских јагода или рибизла. Брошева има разних, тако брош од купина, малина, јагода, шљива, кајсија и јабука петровских. Од прстења имамо прстен са зрном пасуља, грашка, пиринџа, и као најскупс-
ве бразилијанске кафе.
У највећем стоваришту за експорт, патке се много намнокшш да лете
и почеле
ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ Ђура не воли воду! Дошао Ђура Јакши^ у Београд из села Сабанте, где јебиоучигељ и пошто је увек био танкмх средстава, указано му је гостопримство од стране редакције листа „Отаџбина". Са уредницима и сарадницима „Отаџбине" Вура је проводио готово све време у Београду, а дане завршавао најрадије у Скадарлији, уз добру и обилату капљиду. ... Једнога дана, претресају&и књи жевне и позоришне догааје, неко од дома^ина помену да се увече у позоришту даје Шилерова драма „Разбојници". Чувши то Вура Јакшић, — који је иначе веома високо ценио Шилера, упркос свог ратоборног става према Управи Народног позоришта и својих оштрих критика — изрази жељу да види и чује Шилера. Кад. се Вура то вече нашао са пријатељима у позоришту — десило се нешто, за Вуру невероватно, али уобичајено у позоришном свету тог времена. Наиме, пред саМ почетак претставе, саопштено је публици да &е се, због оболења извесних глумаца у место Шилерових „Разбојника" давати Скрибова комедија „Чаша воде". Убрзо по том зав-еса се диже и претстава отпочне али Вура озлојеђеч устаде и, без поздрава са пријатељима, напусти по* зориште. Када се пред зору, у Скадарлији, састао са уредницима , г Отаубине« ови су га прекоревали што је на упадљив начин демон-' стрирао. — Море људи како да останем равнодушан, дочека Вура, обећали сте Шилера (тако се зове и једна врста вина), кад тамо — оно н-ема ни шприцера, него обична чаша воде... Нико ми у животу није тако подвалио.