Бодљикаво прасе

број 36

БОДЉИКАВО ПРЛСЕ

Строна 3

Народне песме у слици

»Комшинице преко пута, што си тако забринута«...

НОВ УЧЕСНИН У штафетној трци: Дон—Кавказ, појавио се нов учесник, ко]и је већ пчзнат спортској јавности због успеле трке на језеру Ладоги. Он се зове Ворошилов. Влада опште чуђење што га је његов клуб поставио у екипу када се зна да је потпуно ван форме. Изгубили интерес Велики део футбалера изгубио ја сваки интерес за овај слорт, пошто не воле неуговорно стање. Зато ће управе великих клубова имати муке са својим првим тимовима. Шприцер-спорш г На аматерском боксерском првенству, где учествују само аматери, употребљени су сви професионални трикови. Тако и треба да буде у аматерском спорту. Мешано! Тренира се ГКинески играч на конопцу Чангкајшек умолио је Вавела и Мак-Артура да му даЈу часове из трчања пошто >е одгучио да пређе на ову споргску дисциплину. Госпођа Луис: — Ах, Џов, опет сањаш Шмелинга.

Главни уредник: Теодор Доки^. Власник и издавач: »Просветна заједница« а. д. Телефон редакције: 25-681. Штампа: Штампарија »ЛУЧа.

Сазремени глаголи Александрирати — спремати се на промену власти. Бољшевиковати — издувати се. Конвојирати — посетити морско дно. Мурмансковати — очекивати бродове који никад неве доћи.

Ростовирати удешени.

бити на брзину

М,аму.кална хртика

Чување традиција Од како градски редари контролишу трамваје гурњаве јв нестало. Наравно само споља да не види власт, али у самим колима гурњава цвета. То се дешава због тога што ми Београђани чувамо традицијв, а Г |'рњава и београдска прашина, то су наше најславније традиције, па их не смемо оставити. Мода, а не потреба На плажи нема много света, јер то сада није шик. А наши мондени не иду на купање из потребе да се расхладе, већ из моде. ТУРИСТИ Београђани су напрасно заволели природу па зато суботом и недељом не може лако да се уђе у воз. Све је препуно. Ова се нова пасија назива: Мода Рустикана. Нористе прилину Многи БеограђанИ: који обрађују своје баште неће да чују о плаћању дугова јер веле да су г-емљорадници па користе уред бу о заштити земљорадника.

Искрцавање на ситно

— Желео бих да посматрам искрцавање на другом фронту. — Ево вам дурбин, сире. — Шта *е ми дурбин, дајте ви мени микроскоп.

Наш мкин>е>

ОЧИНЛЕКУ:

У Египту копља ломи На далеко познат Томи Јер га горки муче јади Сад његова тиква звечи, Нема више пепих речи: »За нас други кестен вади«.

НЕДЕЉА, 26 ЈУЛА Леп дан, па изађем да се прошетам. На Калемегдану море света. Одједном, у оној гужви, приметим мога познаника докто ра Душка, бившег дипломату. Елегантан и учтив, он се сместио у хлкдовину на једној клупи. И то знате с киме? Са Кајом, пиљарицом са наше пијаце. Хвата човек везе!... ПОНЕДЕЉАК, 27 ЈУЛА Данас пролазим кроз моју улицу кући на ручак, а видим комшиску д&цу како се искупила па са највећим интересовањем посматрају једног шврћу који стоји мало даље од њих. — Шта је? питам сина једног мог пријат&ља — шта гледате тако у оног дечака? Да није неки крадљивац или футбалски шампион са Вашег пољанчета? — Није, чико — каже син мога пријатеља — него тај дечко је једини из наше гимназије понављао разред. Сада је уобразио, па неће ни да се игра са нама. УТ0РАК, 28 ЈУЛА Ударили ону жичану ограду за путнике на трамвајској станици код Војне академије. Па, хоћеш. нећеш, мораш у ред. Стоји полицајац и наджирава да неко не шмугне испод жице или да, далеко било од нас, уђе преко реда у трамвај. Један отмени, старији господии, онако преко жице, учтиво се обрати полицајцу: — Јел' те, молићу — каже 'оће ли ово збиља да иде овако, или по нашем старом обичају? — Како по нашем старом обичају? — пита зачуђено чувар реда. ,

— Па тако: има само да се ви кне „на лево круг" па ко је био последњи, има да уђе први, ; које био први, има да уђе по следњи. То је наш стари обичај. СРЕДА, 29 ЈУЛА Припекло сунце а ја навратио у бифе на један хладан шприцер са доста соде, али не оне камене, и тамо видим свог старог пријатеља, познатог бившег мон дена и посетиоца отмених ло кала. — Псеће време — каже ми он љутито, пошто смо се поздрави ли. — ^апекло ово сунце а киша пикако да падне. — Шта је сад то опет! — за чудих Се ја. — Па зар ти Целог прбшлог лета кукао како непре стано пада киша па не можеш на плажу а сад би опет хтео кишу и ако често пада. — Па знаш — каже ми он помирљиво — прошлог лета је 6ило онако, а сада сам узео један плац и засадио га поврћем, па непрестано молим Бога да пада киша те да ми парадајз и кромпир што више роде. ЧЕТВРТАК, 30 ЈУЛА Од како радимо и пре и после подне, наша колегиница из канцеларије, дактилографкиња Цица долази свакога дана све црња и препланутија од сунца. — Ама, како ви то, госпођице Цицо? — пита је у чуду наш колега, референт Нићифор — Када побогу нађете време да се толико сунчате, кад радимо и пре и после подне? — Па то је врло просто — каже кокетно црномањаста госпођица Цица. — Ја сам знате годинама навикавала да у ово до-

ба добро препланем од сунца, па како сада не могу да се сунчам на плажи ја јеДноставно скувам орахов лист, па се. са оном водом намажем по лнцу, рукама и ногама и тако добијем прави препланули тен са плаже. ПЕТАК, 31 ЈУЛА Чујем јутрос комшију како ппта свог синчића, гимназијалца: — Зашто ти, Ђоко, останеш тако дуго кад идеш да чекаш цигарете за мене. И мама и Сека, сви се врате брзо а ти увек останеш последњи. — Па — каже синчић, па прво ухватим ред за мене, јер пушим „Мораве" а оне брзо нестану, пе тек онда станем поново за твоје „Драве" јер та крџа и онако преостане да се при крају продаје. СУБОТА, 1 АВГУСТА Постоји један веома отмени и врло углађени господин у нашој згради са којим се двадесет пута дневно сретнем на степеницама и у ходнику, али који ми се, за дивно чудо, само једаред месечно јавља. И ако увек скидам учтиво шешир. Пролази поред мене као поред турског гробља па ни главе не окреће, а понеки пут му наспе, па ми се учтиво, мал' не до земље поклони, са веома љубазним осмејком. Тако ми се, после ко зна колико времена, јутрос учтиво јавио. — Ама, ко је тај господин? питам хаузмајстора који је стајао у ходнику? ч — Наш кућевласник, господине. — Па шта му је да ми се само једанпут месечно јавља? — Па данас је први, господине, дан када се плаћа кирија.

ВОРОШИЛОВУ: На Истоку борба нова Бољшевике из Ростова Натерала све у бег. Замукнуле зимске бајке, Напукнуле балалајке Истопи се зимски снег! ДРУГОМ ФРОНТУ: Други фронт се свуда тражи, Јер не пале више лажи Кад не ваља први фронт Медвед тражи нове зубе А Енглези свуда трубе Да му шаљу калодонт.

БЕЛОЈ НУЋИ Бацасте доларе, да правите фуру Сејали сте ветар, сад жањеге буру Мир сте минирали са све четир стране Европи сте многе напазили мане Ватру подметасте ви у туђе куће А сада кукате, кад је вама вруће Али ако — бар знаћете сада Ко другоме јаму копа — сам у њу пада! А кад се рат сврши, историја чуће У Бепој се кући, црне паликуће. Иинема лирика На трешњи се бели цвет На све стране ламе свет С трешње цветак сузу рони Не дођоше авиони. Кад на трешњи роде урме, Биће помоћ преко Бурме С трешње бели бехар пада И последња црче нада С трешње цвети тихо шуме Само Бул их Џон разуме Чека помоћ цели век Луди — Чанг-Кај-Шек.

Загонетка за нашу децу Зашто расту глогиње Да ли децо знате Да назови демократе Празну сламу млате А по врло ниској такси Свуд је млате Англосакси.