Бодљикаво прасе

/V"

Бро] 89

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 7

А, сипаш мало воде, сипаш)

НДВИЈАЧИ ПРИЧЛЈУ

... да Мркушик поред голманских гаћица носи и пзр свилених, женских. ...да Глишовик увек, макар и у игри, носи у џепу оловку и но« тес. ...да се Ловрик увек помоли пре сваке утакмице. ...да претседник плавих приликом сваке утакмице коју Б. С. К. добије да пола динара просјаку. ...да су играчи С. К. 1913 решили да се провозају фијакером кроз цео Београд ако ост^ну прваци. ...да Божовић од своје жене добија батине кад му послови у ; радњи слабо иду.

Ни ми нисмо Верила се сестра малога Перице. Вереник је дошао на вечеру код свога будућег таста и таште. Када се вечера свршила, ташта мајка малога Перице, упита вереника своје ћерке: — Како вам је пријала вечера? — Изврсно, одговори вереник. Овако фино нисам још никада јео| — Бога ми, ни ми нисмо! упаде мали Перица. ј Успомене са летовања — Ах, ви сте се вратили са летовања, господине шефе, па како је било? — Врло добро! — Како сте становали! — Одлично, у једној сељачкој домаћинској кући. — А како је било са храном? — Што се тога тиче, ствар Је мало необична. Најпре се било скунило једно прасе, брзо су га заклали и тако смо ^е осам дана храниЛи прасетином. Затим једно теле се прејело мокре траве и морали су га заклати. Опет смо, дакле пуних недељу дана имали телетмну. Али тада се изненадно разболела домаћинова ташта и то смртно. Наравно, није нам преостајало ништа друго него да се спакујемо и да отпутујемо пре њене смрти... Главни уредник: ТеодорДокиК. Власник и издавач: »Просветна заједница« а. д. Телефон редакције: 25-681. Штампа: Штампарија »ЛУЧ*

Ђад-ликсЖа

Тешко да се може наћи, на чигавој земљиној кугли, варош у којој би се грађани толико журили као у Београду. Толико иавалио посао да се људи и жене просто сломише. Само немојте мислити да је то због рата и изузетних прилика. Боже сачувај. И пре рата је био исти случај. После утакмица, трка, биоскопа и позоришта, народ да се покоље ко ће пре да изађе. Једном речи све се сводило и своди на гужву. На корзоу, ла плажи у трамвају — гужва је била облигатна. Сваки Београђаиин је американизован и наша је девиза: време је новац. Једино је разлика у томе штоАмерик^нац трчи за зарадом, а Београђанин за — гурњавом. Разни људи, разне ћуди... | Зато није ретка ствар да ви'диш некога познаника како се празан проводи. Кад га упиташ шта му је, он ти тужно одговара да му је необично што нема гурњаве. А кад је гурњава сви се осећамо као рибе у води. Рецимо после футбалске утакмице, иавами на капије 10—15.000 љу-

ди па се ривају, мувају, стају један другоме на жуљеве али опет сви срећни и задовољни дођу кући. Слична је ствар и са трамвајима. Свака кола окићена као за Врбицу, народ виси са стране као, не дај Боже, фронцле, ал' опет се у трамвај гурају и они који се возе свега две станице. И они се журе... Није им толико до вожње, колико до гурњаве. На возу исто. Народ наваљује баш на препуне вагоне, док полупразне и не гледа. Нису интересантни..! Ето и ја, гГођох возом у околину Београда, али се потрефи празан воз и ја се скидох на .првој станици. Што да се возам кад нема гурњаве. Што је најлепше и странци се брзо навикну на ово и кад дође до гурњаве, они иду са нама барабар. Оно јес да нас оговарају а види се да им прија... Али смо бар скромни. Свака је жена Југовића мајка, а сваки човек мустра од патриотизма и човекољубља. И то не на језику већ делом. Младости ми, ако лажем.,1 ЦИЛЕ

Т У Р И 3 А М

Савремени речник Зоолошка башта — место где животиње иза решетке могу да увиде сву бестијалност људи испред решетке. Плажа — купатила где се сунчају они који су у хладовини. Антикварнице — Радње где се оцењује старост људске наивности. Шкотланђанинова претња Једном Шкотланђанину не допадне се уређење једног листа, те напише редакцији истог писмо следеће садржине: »Поштовано уредништво. Ако лист и даље не буде добро уређен, престаћу да га позајмљујем од комшије и да га читам.«

Код нашег света констатујемо све већу жељу за излетима у природу. То је за похвалу, јер ништа тако не прија као бављење на чистом ваздуху. Варошани су раније проводили отсуства и распусте по скупим иностраним бањама, док су лепоте наше природе сасвим занемарили. Данас је сасвим супротно. Свакога дана можете видети масу гра!уана који одлазе у околна села да се диве пејзажима. На тај начин се ствара тешњи однос између вароши и села, а нарочито је запажено да су обновљене многе рођач-

ке везе између грађана и сељака, и то везе које су давно већ биле предате забораву. Ништа данас није лепше него, прелазећи проко старих предрасуда, открити своје сељачко порекло и прона ћи неког рођака, стрица или бабу у неком од наших дивних, ро мантичних села. Нарочито су за. пажени многи бивши народни посланици како гурају у »X« вагону са туристичком торбом на леђима, према селима, за која су некад читали само на возном реду.

Радио спикерка: пардон, бик.

Хало, хало, напала ме је нека крава.

Поиче о малом Пеоици — Татице, да ли ми имамо код куће каквог коња? питао је )едног поподнева мали Перица свог оца. — Не, Перице, а зашто питаш? — Знаш, кад сам се јуче шетао са мамом по Жалемегдану, сусрели смо једног господина. Мама је с њим дуго разговарала, а на крају он је рекао мами: ЈоЈ, све би дивно било, кад би се само могла оног коња код куће оослободити!.. Живот је борба „Увек сам се чудио, због чега је твој нос увек црвен, Јово. Збиља реци ми искрено". „Драги мој, судбина ми није била увек наклоњена и живот ми је понеки пут приредио праве ударе". „Па ваљда не увек по носу?". ♦ ♦ — Не тражим ништа, саМо новац! — Ето, видите да је истина да су сви мушкарци једнаки)

Ма, да видим, да није нешто видела од оног, па пила воде...

Кад се радиик загледа у лепу даму, онда други страда.

Сотона нашое Бога лаже

Знаменити руски писац Достојевски у свом великом делу »Понижени и увређени« каже: »Моралне наказе у људском облику обично носе молитвеник у руци, Бога на уснама а злочин у души«. Велики мислиоц, идеолог и мученик за слободу индиског народа Махатма Ганди у својој непрекидној борби против јеврејства и плутократије стално опомиње свој народ речима: »Пазите! Да би постигао успех | у своме разорном деловању Со-

тона прво има Бога на устима, у његово име ради, иза њега се крије. Чувајте се Сотоне!« Међутим, као и после прошлогодишње молитве кентербериског надбискупа — кад су европске трупе срушиле фронт на Истоку — и продрле дубоко у Русију, тако и сада после Стаљинових молепствија, европске војске са новим, неодољивим полетом освајају нове непрегледне просторе, избијају ^а Кавказ и Волгу, носећи источним народима де- Ј финитивно ослобођење и мир.