Бодљикаво прасе
БроЈ 41
БОДЉИНАВО ПРАСВ
Страна 5
Ш1Р1Ш СЋ-Р
Лекар: — Вн морате да оставите ракиЈуI — Пробао сам толиио пута али све узалуд. Жена ]• нађе па |е попије. I ♦♦ •— Жена је потпуно срећна тек када добије за мужа онога кога жели! — То није тачно! Жена је срећна и задовод.на тек онда кад добиЈе за мужа онога кога је желела шена пријзтел>ица. ♦♦ Ш^ф (књиговођи): Запамтите, г. Марковићу, главна кшига се не зове тако због тога да бисте ви на »у наслањали главу приликом спаваша у канцеларији. ♦♦
УВЕК ИСТО
госп.одине докторе, умро онај наш ком-
— Јел'те, од чега је шија? — Не зна се, госпођо. — Чудан човек. Целог века није се знало од чега живи, а сад се не зна ни од чега је умро« Лепа игра — Хајде, да св играмо. На пример, на пример... зоолошког ||рта! — Како то? — Изистински. Ја ћу бити ма|мун, а ти ћеш ме хранити колачима. Старо
познанство
— Ко Је таЈ господин, коЈи Је тако љубазно рекао »до виђења«1 — Зар га на познаЈеш! Па то |е директор казненог завода.
НАИЗМЕНИЧНО —- Јелте, колега, шта ви управо радите увече? — Идем рано у крввет! — Аха, а пре тога? — Прв тога спавам на сзфи. Један изузсШак Два човека разговарају о пословима. Реч дође и на чиновнике који су све гори и гори. — Истина, има и изузетака, рече један од њих. Ето, пре неколико месеци узео сам једну младу чиновницу да ми уреди књиге и у њима региструје сву мо)у кореспонденцију. На крају треће недеље ја више нисам могао без ње. — Како то, изненади се други. — Она је тако замрсила да нисам ништа могао наћи без ње.
Јуча са иа спиритистичкоЈ сеанси Јавио Бетовеи. — Па шта Ја рек*о| — Молио Ја моју жану да више не саира његове сонате.
— Мени Је Једном приликом бесан пас спасао живот. — Како то! — Па тако, ниЈе ме ујео.
Судија: Дакле ви тврдите да је г. Павдовић рекао да ск бик?. Тужилац: То не, али је рекао мојој кћерн да је теле.
КОМПОЗИТОР ХЕНДЕ/1
Сељак: Да ли могу да видим госин начелника? Служитељ: Жао ми је, пријатељу, али господин начелник давас не прима. Сељак: Па ја му ништа нисам ви донео.
Чувени композитор Хендел, био |е врло цинички расположен и у тим моментима је знао да прави шале и на свој рачун. Једном шетајући са Једним пријатељем, по улицама Берлина зачује се из једне куће нека арија, коју је неко певао. Његов пријатељ га упита: — Је ли ово твоје? — Не, рече Хендел, још није.Моро Ђафера Чувеног француског адвоката Мороа Ђафериа често су питали како он то уме да састави своје говоре тако вешто да може да утиче истовремено, у комв смислу жели, и на судију и на сведоке, и на вештаке. — Просто и јасно: ја знам шта све они мисле о једном предмету о коме је реч, и према томе удешавам одбрану или оптужбу. Ја полажем највише на психолошко познавање свих људи који присуствују једном процесу. — Па добро, шта знате ви о вештаку, судији и сведоку? — Ето, одговорио је Моро, сведок је ствар видео, ели је ни-
је разумео; вештак ствар није видео, али разуме; а судија кије ни видео, ни разумео, али он о њој одлучуЈе. НАНТ Познати филозоф Кант често је у своме дому сакупљао своје другове. Једне вечери приликом састанка рече неко од другова: — Е, драги моЈи другови, радимо и само радимо. Шта ко да, двоструко ће му се вратити. Кант, коЈи је слушао то, видећи да му је друг мало више попио нашали се па рече: — Да, то Је тачно што рече наш друг. Један мој пријатељ дао је своју кћер једном нашем младом другу, а после годину дана наш друг, вратио му је кћер са дететом Почетнин Рихард Вагнер је Једном, на молбу једнога свог пријатеља, примио у оркестар неког новог свирача у трубу, који је био тек слаб почетник. При првој проби целог оркестра млади свирач у трубу не упаде кад је требало да отсаира Једно соло. Вагнер прекиде свирање и нареди да се
поново почне. Дувач у трубу поново пропусти да упадне. И трећи пут се исто понови. Али тада Вагнеоа издаде стрпљење он дрекну на несрећника: — Ког врага не почнета ном, кад сте веН почетник.'
Јед-
Етлески језик Да би прекратио време, прог нани Наполеон, ' учио је на Св. Јелени енглески. Учитељ му је био његов приЈатељ Лас Казес, који је касније издао књигу дневника о овом времену] Свакодневно су измењивана писма на енглеском, и на тражење цара Лас Казес је морао да му исправља грешке као у школском за^ датку. — Сире, рече учитељ једнога дана, ја мислим да вам енглески не иде никако. Ви сте опет направили неколико елементарних грешакаЈ — Имате право, смејао се Бонапарта, тако мора да буде, ја| иначе се не бих после Ватерлоа! поверио џентлмену и његовој ве -Ј ликодушности.
Судија: Ви ете бнли сведои кад се свађао овај брачни пар који је сада пред судом? Шта сте тада мнслилн? Сведок: Да се никада нећу женити. — Шта мислиш, да ли је бли-< же одавде до Крагујевца нлн < у данде довде? — Некад је било исто*. а сад се изменадо.
Логика
Човек, преплашен, упада у поиицију и виче с врата: — Ухапсите га одмах. Ја сам Премлатио своју жену!.— Да ли је мртва? — Није... Она сваког часа може да стигне овамо. ♦♦ —■ Јеси ли добио одговор на оглас којим тражиш девојку за женидбу? — Јесам, али девојка тражи , моју слику и прамен косе са главе...
— Да ли сте били у Шпанији? — Нисам, само сам о њој написао неколико стручних члаиака. — Малочас сам једва избегао весрећу. Један ауто је налетее на мене и шофер уместо да се извињава назвао ме је глупаком! — Интересантна је то ствар. А ве познаје вас.
— Ако је ово чиста свилз онда сам ја будала! каже једна дама продавцу. — Жалим, госпођо, свила је чиста!..
— Је ли, татице, да ли је ђаво ожењен? — Мислим да није, одговорио је охац.
— Охо. Куда путујеш! — На брачно путовање. — Тако! А где ти Је госпођа1 ! — Е знаш, она Ја остала код куЂе. — Неко ипак мора остатн у дућану.
— Шта! Ви сте вегетеријанац | па једете зечје печење?
Критичар: Ваша премијера про<
због тога што ми је појео све
— Па зашто онда има рогове? зеље! ВЕРОВАЛИ ЖЛМ НЕ..
"<ЗЕнз>чии9у1?е1АРИ о»општБН1е ово ниое
47»58^ километРА., ^ ломлондачаикг Хоћу да се осветим зецу' шла је јуче прилично рђаво. Кад год се завеса дизала летеле су на позорницу труле јабуке и мућкови. | Писац: Али ипак било Је доста и аплауза. Критичар: Да, али само после сваког доброг п||готка. ♦♦ Лаим Вас, кад кажу...
Ја увек мислим на тебе, али... Нкје да сам га ударио, него сам му све зубе у грло сатерао! Да знаш само што сам се дивно провео на селу...
Бога ми, мо| млекаџиЈа ми чисто млеко.
доноси
Па што не дођете код нас мало, ми вас жељко очекуЈемо._