Бодљикаво прасе
I
Сграна 4
БОДЉИИАВО ПРАСЕ
БроЈ_45
1ч Р Р Ј I В №
РАВАЈЛО на раду
— Тата, да ли знвш ко |е тукао Картагињане! — Не знам, сине, нисам |ош читао спортске новине...
нлпоковаше мн неки Душманч да сам бијо скуп и досипо Воду у млско. тамо нагази на лепо друштво све неки капуташи и Мустре што 01)е преко леПа Погаче па раде испод руке и пљач кају овај гурави народ а има ги и такви што су носили Аброви и варали бели свет. скупили се што каже народ скоца и конопца и сваком утрапише по Ашов. ја огуглао да вучем ки сивоња јер и у селу мора да се запне па радим ка ништа а капуташи ударили у инђар па оАе да се извукују ал један бата подвикну нема бре
Муке господина Симе
Газда Снма је проживсо у браку са својом Перком пуннх двадесет и две године и двадссет и седам дана у највсћој љубави и слози. Нису се просто споречкали. Оно што јест, јест, то и није била лака ствар, јер Сима и кад би хтео да противречи није могао доћи на ред јср његова Перка није затварала уста. Није господин илн газда Снма (он је био апотекар у иеде.јству и по томе је био гос;поднн али је имао и петокатницу па је био и газда) био једини који од госпа Перке није могао доћи на ред. Сви станари његове петокатнице брали су кожу на шиљак кад Перка изађе на степеинште и оспе пдљбу. Чак и госпа Цаиа распуштеница, која није била велики кицош, иорала је да се повуче с бојног поља када Перка пусти у саобраћај своју тешку батерију и спомене Перу адвоката и Мићу "кафеџију. Елем, живели тако Перка и Сима да им цео свет завидео (до душе више су завидели Перки него Сими) кад ових дана, у саму зору, грмну госпа Перка из свог кревета: — Симо, еј Симо! — Ко је? Шта је? — мрмљао је буновно јадан Сима али га одрешит глас његове Перке брзо доведе свести.
— Решнла сам да од даиас не пушиш .. — поче Перка свечано свој говор. Сима се за час разбуди и скочи из кревета. — Зашто побогу? — поче да се буни. — Немој да гњавиш и да кукамавиш. Казала сам и квит. Нећеш више да пушиш зато ми одмах прсдај табакеру, упаљач и муштиклу. Сима се покуњи и покорно предаде све пушачке реквизите а Перка настави: — Видиш, нама женама забраиише да чекамо дуван а од твога следовања нема за нас двоје. Једно од нас мора да остави дуван, а кад је већ тако, онда дуван мораш остав«ти или ћеш, ваљда, дозволити да ја оставим дуван. То нит' гуди, нит' гудало вади. Не могу без дувана, па квит. А ти си мушко па трпи. Лепо вели поеловица: На муци се рађају јунаци. Зато ћеш од данас твоје следовање да предајеш мени. А иемој да те ћаво надари да ми укајшарнш нску цигару. Ти знаш да код Перке нема шале... И тако је јадан Снма прешао у непушаче. Ал прекјуче. поранила госпа Перка у вешерницу, где је хтела да кува пекмез а кад тамо има шта да види: Сима сео на шпмлицу и пуши. Сав се
врдање и госпоцка измотација већ има да се пљуне у шаке. један што продавао фалцификован плави камен увезао главу с пешкир и Само кука а Други што је продавао дрва по две хиљаде оЛе да иде на докторску физитацију Ал ништа ги не Поможе и они Добише ашов а Земља од суше Проклете тврда ки камен Па ми лина једна. радимо ми тако Пет дана а они све забушавау па се ја Наљутик и одо до Једног чувара Па му велим пускајте ви мен из ото друство Ово су све забушанти а њих попритегни Па да вндиш како Ле да се Ради. У Том истече моја казна и ја изађем а они капуташи Остадоше да риљау. Посветила му се вала ко измисли тај кулук Ха мало и госпоцке Руке ведну како ашов џуља. а сад Сам видијо да
Т>ркн.1
и џ мкмежс Зима Је на прагу Прилика са пружи Да с« свако од вас Савести одужи Ал' од себичњаштм Откинути вреже Сваки од вас мора Бркнут у чекмеже.
растопио од милине па и не чује јадник кад Перка уће. — Откуд ти дуван? дрекну Перка на њега и оте му пикавац из уста па га почела разгледати као прави Шерлок Холмс. — Знаш, Перка, — извнњава се Сима — ја сам купио пакло „савског" онако исиод руке... — Дај овамо— командује Перка. Сими се смучи. — Е? Не дам ти, вала, макар изгинули. И изгибоше... Једва их развади комшилук. Сада Сима рамље на леву ногу а гаспа Перка, на сред чела, чворуга ко орах... Ал' Сима пуши и даље а Перка је оставила дуван. Каже шкоди јој.,.
нема више протекције и Обашка ми је мило што и цифили мора да засучу рукаве а не да седе по меане у радни дан и дангубе и Само Воде пулитику а све Пу• ца по геачку грбачу. оно Јес да и у село има готована Ал брате и они мора Да озноје леђа због зашто брез муку нема леб и зарада. кад је рат Има сваки да Осети а не да неки праве Паре а други муче муку. а сад у здравље одок да помузем млеко и да ви донесем ал брез воду. оћу двб ми очи. ваш равајло.
— Је ли господин вегетаријанвц! — А, не, ни говора, Ја сам чистокрвни НишлиЈа. ,
ЧИКА ЉУБА популарише науку
Као цјто је познато чувени српски књижевник Лзуба Ненадовић, школовао се у Немачкој у којој је већ било примењено много изума о којима се у тадашњој Србији још није имало појма, ни у варошима а још мање по селима. Тамо су већ по рекама пловили пароброди а вароши биле повезане телеграфо^ Врзтивши се из Немачке Љуба оде у своју Бранковину. Чим се сазнало за његов долазак сакупише се готово сви сеоски домаћини д? би видели „Протино дете" а и да би чули чега по свету има новога. Упитан за иовости У Немачкој Љубд им је лепим народним језиком почео причати како изгледа на.јновији изум — пароброд. — То вам је изграћбна као једна велика двоспрзтна кућа, са више одељења. Она има под собом точкове па плови и уз реКУ и низ реку, без весала. Сељаци се ишчуђаваху и питају: — Има ли још чега новог? Љуба ми даље почео описивати телеграф: — Има тако једна соба, у њој велики сто са извесним справама а одатле затегнута жица рецимо до Београда, опет до једне тзкве
собе, где се опет налази један сто са истим справама. Па сад ако треба да што јавим коме пријатељу у Београд ја напишем то на хартију и предам господину који седи поред стола. Он уз« ме моју хартију, чита и прстима куца на тој справи. Док овај откуцава, рецимо одавде из Бранковине, моју поруку, онај други господин за истим столом у Београду прима тачно сваку реч и одмах шаље ономе мом пријатељу. Тако може вест стићи коме желите у Београд или у које друго место. Сељаци ћуте, испод ока се значајно згледају, смичу раменима и сумњиво врте главом. Љуба пита шта има код њих ново. Они једва, кроз зубе, са уздржавањем одговарају. Сада се и сам Љуба зачуди толиком неповерењу."Али, све му ускоро постаде јасно, јер га један његов блиски рођак, иначе стари и угледни домаћин, дискретно повуче у страну и рече: — Љубо синовче, немој, славе ти, овакве ствари више причати пред сељацима. Они и онако веле да се Протин син много проскитао, а сада ће мислити да си се и пролагао или шенуо памећу. У боју А сад поглед доле баци Кад су сами све мушкарци Без гурњаве н без свађе Сваки своЈе место нађе А чим женско време стигне Урнебес се прави дигне ГураЈу се, цичу, гачу Људима на главу скачу.
%ез
Кад N жена држи р»д Све мушкарце гуши Јед За жлеб, дуаан па и дрва Жеиа хоће да Је прва Ил' се свађа, ил' се гура у РвДУ I« У»вк бура Ту се биЈе, свађа, псуЈе К'о што слика показује.
жена
је
Јсо
ио ло/у а
са њима
В (I 19 ИЈЈ