Бодљикаво прасе

Страна 4

ВОДЉИКДВО ПРАСЕ

Број 47

110 Ш11

Сгрпљење

№олерна медицина За свлки случај локторова женица често зпирне кроз кључаонцду или ослушне п>1 вратима со(Зе за ординацију. Ђппп не спа. ва! Међутим, једном ,|о,| је пало у очи нсшто иарочнто, на је најзад запитпла мужа: — Зашто тн тражиш уоек од пацијента, да ти тпко тачно нспричају шта су ручали! Зар јс то толико важно збпг дијагнозз? — Због днјагнозе! Пије... Него због хонорара! Из гарнизонс Прилнком смотре пита •комаидаит јсдног горосгасног ТОбџ )1Ју: — Јеси ли ожен>ен? — .1есам, гос'н пуковнич«. — Колико деие нмош? — .'сдно, госн пуковннче. — Срамота! Па то ,|е сувннта мато за једног тако крупног, снажног чоаека. А колико си већ ожењен? — Три месеиа, гос'н пуковниче.

иипшикРОЈЕви РАЗЛИКА

Лесковачка депутација

Мога Коцета изЛираше за депутаиију, те ја појдох сас њега, да виднм та.ј пусти Белиград, што га викају мали Цариград. Сва живо искочило на штпиију, да ме испрати. Доктури и доктурке, инџилирн с инџилирке па Тнре Конопар с његову Анушку, што маже лиие с кисело млеко, да гу буде бсло. Седнемо на машину и тргнемо за Ниш, Пре подне стигнсмо у Миш и тонак поручасмо, теке чукиу звонне ла путовање, а Коце рече: „Васке улегај!" улсгну Коце, у.легиу и

— Ђокиц« намди ми и«ку проЈирну стоар. — Нп учаоннгда иа аратима, тата,

ПАМЕТАН ЛУДАК

НвмаЈуки лвтое доста матвриЈала, јвдан рвпортвр реши да о. пишв лудницу. Лвкар му објасни скоро с»в случајв»в! — Многи су волвсни тако да ми но очајакмо аа њиково оздравл>ење. — ИдуКи тако првко дворишта' болницв угледаше многв лудаке. Један лудак привуч« пажњу новинара. Он је гурао једна колица, али наопачке. — А овај, упита новинар лекара- — ТаЈ Јв изгубоаи. НвЈ *в св никако извуКи, рвчв лекар. — Могу ли да говорим с њим? — Ако вас интересује, зашто ме1 Репортер се приближи сиротом младиКу. — Пријатељу, зашто држиш та колица натрашкеТ — Кад би их држао праоилно, онда би ми их напунили каменом. Смуђ у песми ' Једном приликом на јвдној рибљоЈ ввчери замолишв присутни песника Лазу КостиКа да им импоовизује неколнко стихова, Баш Је био донет на сто велики, пвчвн, смуђ. Лаза Костић св замисли па Ке реки: — Е, тако се кућа твче. Поред смуђа свако вече. Друштву јо то било мало. Замолили су га да настави. — Е тако ео течв кука. Свако вече поред ему^а. И то Је друштву било мало. Зато опет замолише Лазу да настави. — Кука с течв ето тако

Порад смуђа вечв свако. Бојаћи се даљих »ариЈанат* друштво је престало даље да иаваљуј« и Лаза Је на миру вечерао. Једино средство Соаре у богаташкој кућн. ДомаКин тихо говори сцоЈоЈ жени: — Страшно ме ,боли глава. ГледаЈ да што пре испратиш госте. — Па вал>да их не могу избацити из куће. — То не, али седн за клавир и отсвирај нм штогод.

— Не знам, што сви толико гапаме противу ташто. А Ја се са своЈом таштом слажом не може бити боље. — А стану|е ли она с тобом! — Не, она Јо у ЈужнсЈ Дмерици. ја. Леле што је шашава она белиградска машина, Вриштн, пншти ко кобила, па што Јури, сие жипо по пут поплаи!н, и гуске и ћурке и магорци и људи од њума зорт уфатише, а за жене нч да не зборим. 1<ад доћос >Јо до једну голему планццу, белиградска машина не могла да гу прескочи, теке зажмури на једно око направи рупу на средину и искочи на други кра.ј планииу. У то стнгосмо на белигралску штанију. Излегну Коце, излегиу и ја. Кад а.|д аЈд, |а спази Једно кола, како идеЈу сама без коњи и аолпви, а одозго обесили некагЛу мотку, како кол нас бостанџиЈе кад терају бостан. ,,0 бре Коце, какна су она кола? Што иду сама без волови". Коце рече: „Васке, псј се викају кола, тој се вика трамбељај, њега зорт тера". У то стигасме прел Јелно кафанче, теке пред нас искочи Једно момче, па ми пружи једно артиче и рече: „Изволте ла вечерате". Ја узе оно артиче, поглелп ги погледа, па рече: „А, бре, Коце, зар артиче да вечерам". Мој ти Коцв рече: „Ћути Васке, њеј се то пикп артиче, То.ј се вика ждреловник. Из њсга ће, вика, изби-

Нови правац

— Прочитапи сте мо|о песме, шта миспите коме праацу припадам! — ПлагиЈаторском! 1

рамо за Једење". Ја тн узе мало дебиа мало снрца па вечера. А моЈ ти Коце шеснаест пута манџу прогутаја. Твке се упалише неки гасарчики, а ја муну Коцета: „Абре Коце, мукв те цзела, да те не наедв. Какни су гасарчики, сами се упалише, а мој ти Коце: „Васке, ие св викају гасарчики, тој се вика гелектрика. Њум гу зорт тера кроз жицу. Леле сестре слатке, ја се уплашн да и мене какав зорт не потера, па реко: „Коце, натраг у Лесковац да мв врнеш. Овде нећв бидне арно за мене". Коце рече: „Идемо Васке, сад ћу да те водим у амам да се избањаш". Седнемо у фијакер и звр, звр пред амам. Коце ми рече: „Васке иди се ти избањај, ја ћу те причекам". У-

легох Јз унутра, а оно заграјале жене заграјале, како гуске на кишу. Ја улего у једну кацу. Бр. чка сс мало брчка, па излега, па ме иита Једна жена: „Јел" искате мало да се разладите", а ја реко: „Иа, могу". Код сестре слатке седр на јсдно сандуче, кад ме шикиу једна студенз вода отпозади у грбипу. Три аршина сам у вис отскочила. Излега напоље и Коце ме пита: А бре Васке, избања ли се? Ја реко: „Избања се, из. бањп", н за проклето сандуче ич ие зборим.

Спушаш лн сроју маму, мали| — /ош како, н Ја и тата.

— Молим вас, у чему |е разлика између Једног глупана и ламетног човека! — Знате ли ... паметан чоч веи то зна, никад о томе не пита, »4 Брачна верност У мушком друштву повео св разговор о аерности у браку. Сви се оборили на браколомнике оба пола са познатом жести« ном оних коЈи наЈаиша греша, Једино чу»ени хирург, доктор Перић, узима у зоштиту како нвверне жене, тако и неверне мужеве. — А аи, господинв докторв, зар аи иисте верни својој жени? упита га неко. — Ја? Ох, да, врло често!

ЧИКА ЉУВА У БЕОГРАДУ

Пред крај свога живота Љуба Ненадовић живео Је стално у Ваљеву, у конаку својих славних предака кнезова Јакова и Алексе и Проте Матеје Ненадовића. Сам Конак, коЈи Још и данас постојн прететављао Јв тада наЈчувенију и најбогатију кућу западне Србије и бно је уређен тако да му ниједан оџаковић еа Оријента или са Запада Европе ниЈе могао наћи замерке. Па ипак немирна крв Ненадовића и кроз Чика-Љубу, у старости, врила Је и тражила промене. Али пошто му године нису дозвољавале еада, као у младо. стн, да правн дуже излете по Европи оч се задовољавао, како Је сам говорио — „да екокне мало до Београда, да ее прочаршнЈа и прошенлучи", па после опет да

— Момолим ваавас, иакакада иде вввоз за Бебебебеоград! — Он оде док ви изговористе.

Л&П&& Аца- и рсбшшш жешр

потражи паланачки мир и кн>Н" жевни рад у своме господском Конаку. Приликом таквог Једнор излета у Београд, сусрете Чика Љу« бу, насред Теразија један његов стари кордаш и радосно запита: — Јеси ли стиг'о Љубо? — Већ пет дана се чаршијам по Београду, одговори Љуба. — Колико ћеш Још остати? —' На то питање Чика Љуба извади евоЈ новчаник преброја новац и рече: — Још сто двадесет дипара и четири гроша. Врхунац У купеу друге класе брзог во» за путује један човек са двоје ситне деце. Преко пута њега седи лепо одевен старији господин. Дете плаче, отац га удари. — Како можете да тучете дете! узвикну узбуђено старији господин. Можете због тога нмати неприлика! — Господине, одговори отац, жена ми је побегла са љубавником и однела све паре; овч дета коЈе сам ударио, учинило је у панталонв нешто што не чине учтива деца; а ово друго детв прогутало је наше путничке карте. А, поред свега тога, ми смо у погрешном возу. Каква се мени још неприлш<а може деситн! На једно) вечери неки господин нагин>е се свом суседу и тихим гласом пита: — Господино, можетв ЛИ ми рећи, која је оно дебела крава, што седи поред домаћина? — То Је маЈка толета комв са ви сада обраћатв, мирно одговори упитани.