Бодљикаво прасе

Бро! 47

БОДЉИНАВО ПРАСЕ

Страна 5

Ф

ШЖРС

С -ж-ршт

Пронашао трик

— Зашто сте напустили своју лекарску праксу! — Зато што Је нисам ни имао.

Грдан малер

— Господине писаре, ово је век пети пут како ми неко док се бријем украде шешир. Кажите ми шта да радим) — Пустите браду.

Штаможе страх? У Моцартовој „Чаробној фрули" има неколико компликованих места које певачи не могу .баш увек тачно дз отпеваЈу. У великом призору с фрулом Томико је имао један такт којн свим тенорима тешко пада. Лео Слезак који их је пре сваке претстаре пробао и тачно певао, на позорниии је због нервозе увек погрешно упадао. Једном кад је певао Темнна у бечкој дворској опери чуо је звуке фрула из оркестра баш у тренутку кад Је иза кулиса опазио аелико узбуђење. ГледајуЈш навише Слезак внде да су се запалила ватрена кола са три дечка. У овом тренутку Је требало да упадне. Он се не збуни и тешке тактове отпева до краја са преданошћу пуном осећања. У мећувремену су ватру угасилн и претстава је без опасности наставила свој ток. Пошто се завеса спустила, приђе Слезаку диригент и рече му: — Знате ли ви, да сте због страха она места тачно отпевали? ПостараНу се да увек избије пожар кад певзте Тем<1на1" Самртиикова шала Када ]а кнез Таљеран бив на еамрти, стајала су крај његове поетеЈ >е три лекара. Тад ће му један рећи: »ПробаЈте, еветлоети, можете ли да се накашљете или да звиждите«? Таљаран се мало наемеши па одговори елабим гласом: »Кашљати не могу, а немојте тражити да з»иждим. ЛЛогло би се рећи после мојв смрти, да сам Вас поштована господо, иа свршетку комедиЈе извиждао«. Две јабуке Велики кнез од Бадена Јахао је једном приликом у пратњи свог , ађутанта Селденека. Селденек је

као провиЈант понео две Јабуке. Велики кнез појео је своју јабуку заЈедно са љускама и смејао се ађутанту који Је своју Јабуку пажљиво љуштио. Селденек да би се одбранио рече Великом кнезу: — Знате Вашв Величанетво, Једна од ових двеју јабука пала је у блато па не знам коЈа ]е то1 Најстрашнија справа за му чење Кад је једном Верди био присутан у Миланском музичком друштву неко је споменуо како Један европски принц скупља инструменте за мучен»е, саих времена, и да већ поседује богату збирку таквих предмета — духовити Верди добаци: — Кладио бих се да Је цењени скупљач заборавио да наЈстрашниЈи инструмент за мучење унесе у своју збирку. — На који то мислите, маестро? ■— Па на клавнр. Потребко питање Један Јужноамериччи репор т ер хвалио је пред Марк Твеном је* дног генерала његове земље, који је направио пуч и тако дошао на управу земље. Новинар је добацио: — Овај човек ]е за нашу земљу оно, што је за Фраицуску била Жан Д'Арк1 Марк Твен поглади браду и рече: — Миелите? А кад мисле ЕнглезИ да га спале?

- Ту еи, невернице, депу!

Логична ствар

Ђаџљика&а К04еџи{а

— Јелте, мајсторе, зашто ме ваш пас етално гледа! — Треба да вам кажем. Деси ми се е времена на ареме да отсечем неком уво, и моЈ пас то необично воли.

Пао у рупу...

—. Како нвпредуЈе твој нови ромаи! — Ннкако, главни јунак лао ми је у Једну провалиЈу, па сада никако не знам како да га извучем.

Радују се гостима

— Ви ете нас сигурно век давно очекивми! — Наравно, тетка. Тата псуЈе већ недељу дана!

еада сам то ухватио нв

Ми смо песннчка нациЈа која због те песничке жиие има више штете нсго фајде. Бујна машта иам често не дозвољава да у правој боји сагледамо предмето И ствари. Зато кад видино да у некој крчми неколико беспосличара бесни и лумпује ми не ка• жомо да су себични и неосетљиви већ кажемо да су „витални". Ал' опет ако нека жена има темперамента и воли друштво ми јој одмах прикачимо канту да све тандрче. Због ове наше песничке особине ми све гледамо кроа иашу личну призму и увек смо у облацима. Или претерамо мету или уопште ие добацимо. Радо веру• Јемо евима лажима и измишљотинама коЈе нам неко дошапне, али зато не верујемо истини ако нам ие конвенира. Кад се аа иекога човека каже да Је добар и честит, сви се присутни подгуркуЈу н подмигују, ал ако некога критикујете сви Ае се сложити са вама. Да ли Је та виталиосг или нешто друго врло Је тешко реНи али свакако наше друштво од тога има саио штете, пошто

се оговарање ралвило у дивну индустриЈу и читав низ људи живи искључиво од оговарања. Ето, на пример, моја газдарица госпа Сека, чим устаие, изађе на терасу. Понислићете да удахне чн• стог ваздуха. Јок, брате. Него да покупи материЈал за оговарање и онда је до подне мирна. А за после подне треба Јој нове сировине, зато крене у визите и кад се вратн кући, „новости" пун зембиљ. Има да прераНује све до идућег Јутра. Она сама зна више него сви београдски репортери заједно па опет није задовољна. Хтела би још и више... Јуче иам исприча како је Тоза, комшија, слагао жену да јг дежуран а уствари је ишао ко% Перкв распуштенице. Затим читав роцан о Једној гимназисткињи што води љубае са Пантом трошаринцем, а он Божа дозлачи, довдачи■ И сви смо ћутали и слу■ шали иако смо зиали да сое то није истина. Али поезија Је поезија и нико ииЈе луд да иења навике, а ми најмање...

ЏИЛЕ