Бодљикаво прасе

Страна 8

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

бро? 48 ^

жтмР.6ЏА Олгици. — Питате ме да ли може лице да се сачува од мраза и када нема крема. Моч<е и то врло лако. Прати га хладном водом и масирати са лим/ном и сапунским прашком. Младожењи. — Ако сте се снабдели у подруму и остави, не треба вам ново одело за свадбу. Уосталом, лепо одело чанас носе само шпекуланти. Каћи. — Линија је јо:и у моди. Најбоље сретство да се она са«ува јесте вожња трамвајем или возом. Лепом Ниџи. — Немојте се бринути. Опасност је да вам се изгуби кокошка или прасе, л ако се жена изгубила њу ^еге на+>и Или ке се сама вратити кући. Шнпарици. — За парц ;е лако. АЛладост ти даје све оно што счарије скупо плаћају и то никад успешно. Гимназксти. — Књигу у шаке па учи. А оно што те ингересујо мораш сам упознати јер туђо искуство не вреди, Рентијеру. — Драги господине, )а дајем само косметичко-лиоске савете а не разумем се у плгсирању новца. Младо) удовици. — Удала сам се пре три године за човека, кога сам волела, али он, на жалост, оде пре годину дана на онај свет. Беше јадник болестан стално и једног дана се изврну и умре.. Лепо сам га ожалила и сада вас питам: да ли да се удам или да останем удовица? Одговор: Младе удовице, које умеју да лепо ожале мужеве, заслужују да се удајуСуморно) Биљани. — »Волим једног млади^а студента, младог и лепог као осмех сунца, али он никада неће дознати моје трепта|е срца!« — Па чему, онда та љубав????? Верици. — Не, драго моје дете. Ви сте се пребацили: »Бодљикаво прасе« не прима слике читаоца... а сем тога погрешно сте обавештени да сам ја писац романа »Непобедиво срце«...

Женске

ЕЛЕОНОРА: — Пошто су ови угасили свећу на требају нам више ове њихове дрангулије! Нс1с 1ие>

Младић, коме се једна дево]ка много допадала, предложи овој да се провозају у фијакеру. Нису прошли ни сто метара, а девојка се окрете своме пратиоцу и рече му: — Чујте ме добро, пре но што се још више удаљнмо од ва-

роши, хоћу да добро запамтите, да нисам навикла да флертујем. Зато је непотребно да ме хватате за руку и да покушавате да ме пољубите. Да ли вам је довољно јасно то што сам вам казала, драги господине/

Младићу не би право, али јоЈ рече: — Сасвим ми је јасно. — Онда, проговори девоЈка очигледно задовољна, кажите ми куда ме возите сада? — Вашој кући!

Шта девојке и жене певају Од дванаесте до четрнаесте године: „А ти плавиш зоро златпа Од петнаесте до шеснаесте го» дине: „Срце чи болује, пе знаи шта му је"... Од осамнаесте до двадесете: „Ил ме љуби ил" че се окани Од Двадесете до двадесет друге: „Терај Ленка кад си започела"-. Од двадесет треће до двадесет пете: ,Ј4 опет једва годива и ооет, једап рокI Од двадесет пете до двадесе* осме: „Ала пуца срце у меппка, што ми моја пе долази дикаЈЈ" Од двадесет осме до трндеч сете: „Седела саи, чекала саш, девет годин" дапа"Од тридесет прве до тридесет пете: „Риналдини, где ћу да те оађем?" ј Од тридесет пете до четрде-< сете: „Ах, преставите, певипе птичи• це, око иене да летите"-. Од четрдесете до четрдесет ■ пете: ^ „Ох, како то, зашто го"_ И Од четрдесет пете до педесете: „Бацала Тода јабуку Од педесете до шездесете: „Волели се двоје сгари Промена Госпођа Мара стаде пред огле. дало и рече престрашено: — Емиле, ја имам беле косе! — Добро је, одговори муж, ту фарбу још ниси имала,

Прича о краљу Ђорђу и његовим министрима

Војници краља Ђорђа добивали су од удружених храбрих противника све више батина и они губише земљу за земљом.

У свом страху замопно |а краљ Ворђе и његов министар своЈе стране посетноце да се кане нгре н помогиу нм у њиховоЈ борби. Алн та њихова молба бнла Је с огорчењем одбиЈена.

Сада се краљ %орђе у своЈоЈ велнкоЈ невољн решн на то да свог миннстра пошаље к његовом приЈатељу и потстрекачу рата Рузвелту у далекој Америци, да тамо замолн за помоћ.

Апн Рузвелт Је у своЈоЈ обестн н сам бно започео рат у ком Је од свог противннка добно такве тешке батнне да ниЈе могао ни издалека доста бродова и воЈннка да даде у помоћ краљу коЈн се налазн у великоЈ невољн.

Сад су се краљ и његов мнннстар латнлн поспедњег сретства. Онн одлучише да постану побожни. Бацише се на колена и дан и ноћ певаше корале.

Алн Бог |е прогледао њихову лицемерност, |ер су краљ и његов министар аећ N сувише лагали и сувише зла починили на свету.

И тако се догодило оно што се морало догодити без божјег благослова. Рузвелт |е све земље и сва богатства краља Ђорђа стрпао у своЈ дубокн џеп, те јадном краљу коме |е остало само његово острво окренуо леђа.

Последњи воЈннци краља Ђорђа вратили су се гладни и поражени на своЈе острво. Сада је краљ Ђорђе напустио борбу. Он отпусти свог миннстра и одлучи да постане пустињак.

На таЈ се начнн многи подЈармљени народн опет ослободише. С радшћу и надом гледају онн сада убудућност и мирно раде своЈ посао.

То Је Черчилу коЈи ниЈе могао да живи без рата и ла« жн било сувише. Он се сру« шио и испустио своЈу ду« шу коЈа Је одмах отншла | ј цакавч -