Бодљикаво прасе

Строна '6

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

БрсЈ 51

Не

зна

бон-

тон

— Како ти се допао летос Ммиа ЈоааноаиМ — Та, иарочито ааспитан ни|а: пољубио ме ја ааљда, десст путл пре него што ми се претстааио. Г решне

— Знате ли аи, идиоте, да смо сиимили 1000 метара филма у ко|ем аи играте римског ао|скоаођу са сатом на руциШП Жирафина љубав

4 у . '' : М</Г — Слушај драга, |а се толикожртау|ем да иСкриаим арат, а ти ме одбијаш.

Неуказни муж

Хсј госполине! Гле сте запели као сивоња. Што не гледате |<УД идете? Обористе ми детс... — Извин'те молнм Вас, јако журим — извишавао се једном старијем господину мла1>и човек, на сред Теразпја. Гледају1ж из далека он ми се учини познат, па зато при1)ох ближе да гт боље видим. Јесте, познато ми ово птичије лиие са кратковилим .> чима које страшљиво лете га предмета па предмет. — Одакле се ми познајемо? упнтах га ја док је још збуњено стајао на тротоару. — Ах, Ви сте то г. шефе! обрадова се он. Ја сам Душко, Ваш бивши секретар. Сада се сетих. Пре десстак година, док сам још био шеф јелнсга надлештва, он је био ч<м секретар, то јест чиновник и нрнправник који ниЈе био ни зашта друго већ само да прима (■ублнну и отвара пошту. — Па шта је сад стобом?. Је си ли у служби? — почех да Га И *ГЖ1ујем, а он се одједном 1.ешто сети, па без збогом ауну За час се изгубИ У гомили света. Заинтересовах се за н>ега и чим стигох кући, ја се телефоном почсх обавештавати о њему и прво позвах моју бнвшу дактнлографкињу Цацу, која је била информапиони биро за цело наллештво. Када јс запитах за Душка, она разјапи уста и ево шта мн исприча: — Јао, несрећник! Ето већ лсвет голина не може да добије указ... — Шта, још није разврстан? — изпсиадих се ја, али ме Цаца прекиде:... — Море у служби је дотерао до IV групе и престигао све стариј« колеге, али у браку није даље дотерао од практиканта. Али ако! Хтео човек дз прави каријеру па сс ожснио са ћерком начелника Симе. Добно чак и мираз, кућу на Врачару, али шта му све врели. У кући је роб незаробљени. Нема права ни ла се издува ко човек. Његова Олга му утрапи свако јутро списак послова које има да сврши

и он по цео дан трчи. Поломи ноге. А за то време његова Олгица ужива. Пре подне се шета, а после подне бриџ, покер и ре> ми. Недељом трке, а увече позориште! И то све без њега. Он је само фирма и спољни момак. Особито после подне. Мора да иабави иигарете за Олгицу и њенс. каваљере и то није лако. Бар у пет трафика ухвати ред и до 5—6 сати џоња у реду, а ако не донесе бар 40 комада „Морлве" и „Ибра" тешко њему. — Па шта му ради? — интересујем се ја. — Оно што шеф, и то џандрљив шеф, ради своме практиканту. Грди га, понижава, прети му отпуштањем и засипа га пребацивањем. За сваку његову по грешку, она га дочска са овим уводом: — Јао, мени несрећииии што се окова за тебе. МоЈ те тата направио од блата, увео те у друштво и направио господином а ти илеш по улииама и продаЈеш зјала; сигурно си нашао неку белосветску... — Зар ја? Никад! — Брани се Душко и удари у превдање, често сс н расплаче али она хијсна ни сузу не пусти, већ га једнако мучи, а сви знамо да јавно живи са Савом инжињером. Свако пре подне је код њега и јавно се шетају, а онај мзмлаз мора да за Саву купује дуван и набавља угаљ... — Па зар он то не внли? чудим се јз кроз телефон а са оне стране жице допре ироничан Иацин смех: — То не виле ни они чужеви коЈи су узели жене голе као прст, а камо ли онн који су се оженили са миразом. Па мнраз је гори него ирне наочарн. Не сме да види а и не може. Не да му мираз... — Па добро — распитујем се Ја кол Цаце има ли изгледа да овај јадннк добнје указ! — Ни помена! — смеЈе се Цаца. Једнно му се може десити ла буде редуциран. То је судбина свих практиканата у очи зиме...

ЈБубомора може да доведе и до крви

Иако је скоро осам сати уввче, иако Ке ускоро да има десет особа на аечери, г-ћа ЖилиК лежи на дивлну п«ко обучене и сања о нечему. О чему она може да сања? О некој дааној или скорашњој успомени, јер то сањлње доаоди арло често на њене усне осмејак пун нежности и опомињања. Улази одједном пепа служаака. — Госпоћо, долазим као бе» даха да аас обааестим. Припазите се1 Господин је оаога часа дошао кући. Он зна да |е један господин био у кући данас по подне и да се дуго задржао... Госпођа, страхоаито преплашена, долази ипак брзо к себи: — Слушајте, Анкице, реците да је долазио због вас. Али Анкица диже руке небу и узеикује: — То не могу никако. Господин Ке се много наљутити. Он је врло љубоморан...

ОСНОВАНА 1886 Једна нимало озбиљна стаар суди се пред судијом. Праи сведок долази. То је једна дама зашла веК у године, деколорисане косе, лица нашминкана, накинђурена од главе до пете.

На непријатно питање судије колико јо| јв година, нашминкана госпоћа жели да се мало подмлади. — Имам тридесвт година, од> говори она мало оклевајуКи. — Тридесет година! Јеста ли сигурни? Размислите мало! Кад сте роћени? — Године 1886, прааи св она. — Врло добро, одговори судија. Затим, окреКуКи се писару, нареди: < — Забележитв: основана 1886, обноаљена 1906.

Докторска шала У нашем прошлом броју изашла је једна мала козерија о тобожњем сукобу хирурга са Централом за кожу. Пошто има л.уди коЈи у саему аиде по неку аферу, због њих објављујемо да је то све била шала а имена лекара објављена у тој козерији су узети из списка оних који имају највеКу праксу.

Изговор — Де, не плашите се1 Знате нако ми |а куцнуо на прозор, • ја сам хтоо само да видим ио |о!

$а<мшиА>а <

...да одело прави човека

и жену ноја је мужу набила рогове

Врло добро

— Како напредуЈв раша кКи са певањем! 1 — Врло добро. Професор певања |е рекао, да »еК идуКе недеље моКи да извуче вату нз ушиЈу.

Досетљиви

— Не брини ништа. Ако нам не откључа раЈска врата, имам Ја калауз«.