Бодљикаво прасе

Страна 4

БОДЉИКАВО ПРАСЕ »ЧМИМЧИММИ II 1 — 1ИММ—■—

БроЈ 52

Београдска козсрија

Калемегдански стратег

Симу је одавно обузео нагон за освајањем. Добио је жарку жељу да све бране и бедеми пред њим падају, а он ссмо осваја, осваја и ужива у својим победама... Немојте само поверовати да је Сима можда неки војсковођа. А, не, не... Он није ник:к:в војсковођа, него највећи јунак наших дана — монден, освајач женских срдаца. Он је оно што је некада био Дон Жуан, само са значајем који му д:је данашњица. Сима необично воли да га зову освајачем и у том циљу се и он, увек када описује своје „освајачке" подзиге, служи ратничким речником. И то не речником Дон Жуановог времена, већ опет модерним. Тако је Сима опет једном ових дана искористио можда последн>е сунчано време, погодно за опервције на копну, мору и у ваздуху. Отишао је на највеће београдско бојиште, Калемегдан, тамо где се многа љубавна копља ломе. Наш стратег је одмах осмотрио терен и спремио се за операције. Први циљ напада имала је да буде једна млада жена која је седела на усамљеној клупи. Али Симу је узнемиравао мушкарац који је седео поред ње и слатко дремао. „То би једино могао бити њен муж" — помислио је Сима. — „Јер ко може сем законитог мужа тако хладнокрвно да спава поред лепе женице!" ' Она се лагано насмешила, видећи Симу у неприлици... — Згодан објекат за напад из ваздуха пикирањем... — закључио је стратег. — Али ако се протиавионска артиљерија пробуди?!... Тако се завршила прва намера за напад. АлИо једна је прилика пропала, дошла је друга: згодна млада девојка, привлачна као петролејски извори а грациозна као ловачки авион. Само, истина, и безобразна као „штука": допустила је да је велики освајач Сима двапут јури кроз иео Калемегдан, а није удостојила ни једним покретом или ма једном речи његова добацивања и јурњаву. — Ах, овде би ми изгледа био потребан апарат великог акцио-

ног радиуса!... — завршио ,1е Сима и ову неуспелу операцију. Како операције у ваздуху нису им:ле жељено дејство, наш се стратег преселио на море. И прва прилика за напад се одм:х указала: Оила је то једна тешка јединица која се истина не би могла мерити регистар тонам^ али нз кантару би показала око сто. Узалуд се она насмешила на Симу. Он није имао храбрости дз се судгри са тзко тешком јединицом. Морао је брзо да умакне са њеног хоризонта, да она сама не би осула паљбу на њега. На мору има неоспорно и лепнх, срећних дана. Теко је Симу обасјало екваторско сунце, кад је опазио грациозну, лаку јединицу како усамљена плови. Сима се припремио за напад и управио брод у пр^вцу незаштићене јединице. Када се лака јединица појавила' иза жбуња, наш стратег баш хтеде да изда прву команду... Али одмах зз љупком јединицом појавише се две тешке, наоружане кишобранима. Једну од ових је л;ки бр->дић називао именом „мама" а другу „тетка". Дакле, конвој! — прогутао је стратег пљувзчку, подвукао реп и са брзином од педесет чворова удаљио се са места несуђене битке. Сада су наступили сви изгледи да брод великог стратега Симе уплови у мирну луку. Тојест, он је опазио нешто згодно на једној клупи, поред чега је одмах сео са освајачким намерама. И таман је помислио: „Све је у реду; освајач са својим пленом плови у мирну луку, кад..." Мина! Она му је љутито окренула леђа и само чека да је додирне, па да експлодира. Али он, стари стратег, зна како треба ступити у борбу с мином: лагано и опрезно. Тако је ускоро опасна брана између њих уклоњена а девојка се насмешила, као да каже: „Предајем се!" Велики стратег Сима је био задовољан: ипак је нешто освојио. Али се опет на крају крајева није знало ко је кога победио. Јер Сима је сада њен заробљеник; заљубио се у њу! А, најзад, многи велики стратези су завршили у заточењу, као Наполеон например.

— Зашто су први људи ишли голи? — Не знам. — Зато, јер се нису плашили трећег. ♦♦ Професор: Шта су то мумије? Ђаш То су Египћани у музеју. ♦♦

| -

— Морам ти признати да |е твоја жена лепша од тебе.

— Па природно. — НиЈе природно, него вештачки. Шзшир Срела се два пријатеља. — Нешто ти леп шешир? — Леп него шта! — Скоро као нов?1 — Као нов! А носим га већ четири године. — Како?! Није могуве?! — Није могуће?! Па како да га тако очуваш? — Просто брате! Двапут сам му мењао пантљику, једанпут га дао на хемиско чишћење а јуче сам га заменио у кафани! ♦♦ Један странац дошао у Београд и залутао. Најзад рече једном мангупчету: — Ја бих хтео да идем на Теразије. .. — Па идите. Ја вам не браним. СА ЖУРА Једна позната монденка (позната због многих својих авантура) хвали се да се верила и како се хвалила пред пакосним пријатељицама додаде: — Своме веренику испричала сам сву своју прошлост. Шта кажете каква храброст? — И какво памћење! — дочекалв приЈатељице у глас.

Да подели Трули богаташ Илија сретне се са варијеткињом Нмом. — Шта је са вама госпођице Ема? Не видим вас више у нашем крају. Да се нисте преселили? — Јесам, одговори Ема, па даде Илији десет посетница. Ево, овде имате моју нову адресу. — Хвала на љубазности, али доста ми је и једна посетница. Што ми дајетв десет? — Оне друге поделите вашим пријатељима. ♦♦ — Тата, боЈиш ли се ти вука? — Не бојим се, сине. — А бојиш ли се бесног пса? — Не бојим ни њега? — А зашто се онда бојиш маме?1 Џф — Тражио си ми хиљаду динара за неколико дана, а ево век десет дана отада прође... — Дајем ти часну реч да ми дуже новац није ни трајао. —Т— Кадгод видиш какву згодну девојку, заборављаш да си ожењен. — Вараш се, драга. Тада се баш сетим тога.

Па удај се

— Ако тако продужиш одмах *у те напустити, па ћу се удати за другога! — Па удај се1 — Шта, зар ти не би ни мало жалио! — Што да жалим човека, кога и не познајем.

Сигурно јемство Гост: Колико имам да платим? Келнер: 80 динара за ручак и вино. Гост: Плати^у други пут. Келнер: Али ја вас не познајем. Гост: Ништа зато. Видите напоље, киша пада. Позајмите ми ваш кишобран, па сте сигурни да ћу опет доћи, да вам га повратим.

— Шта ћеш, жена увек има последњу реч. — Код мене вала нема, Ја сам увек последњи. — Па шта ЈоЈ то кажеш) — Опрости ми срце моје.

— Децо, обраћа се учитељ ђацима, будите тако мирни да се чује кад падне игла на под! У учионици настаје тишина. После пет минута јавља се Перица из последњих клупа: — Госпођице, пустите ве^ једну иглу нек падне!

— Госпођо, Ја сам био најбољи пријатељ вашег покоЈног мужа, Тако би ме радовало, кад би ми дали нешто што би ме потсећало на њега. — Узмите меке.

Жена пита мужа: — Куда журиш, Мито? — Паметна жена никада не пита мужа куда ке. — Паметан човек је увек поред жене! — Паметан човек и нема жену.

— Мама, доноси пи н слонове рода!

Шшш- у. п&з&ришшу

Рекнала ми госпоја Дика, од Тозу марвењака да Ае ме води на куде комендију ди изигравају глумци њихови фицови и измонтације. Тој, неје право, др• жавско, позориште, већ онако прифатно, ал брате баш се исмеја у слас. Господ ги потепаја куд се сетише да изигравају онако смешни човеци. Понајпрво рипнало једно женче испред онеја фирангу и поче да поји какој булбул, кад у онеја помрчину поче неко да ме фаћа за руку. — Кој си бре? — викам си ја. Шта работаш по овеја помрачину, а једна гушодавка из комшил'к си збори: — Ја сам, ич се не плаши. Страф ме је у мрак затој сам се уфатила за теб. Кад блесну гелектрика ја гу кибицну сас лево око: Позгодна ама се издужила какој гладна година. Нема у њу ни две оке месо, ал ко га знаје можда је поубава од иеку дебелу и затој си ја поче да си фаћам поцврсту везу ал сам заб равија да се у тамнину ич не работи због за-

што може да бидне калабал'к. Такој сам и ја натрапаја на неки краци и таман поче да фаћам свезу кад ме неко бутну у ме• шинку и једна геновева писнала какој да је неко вади очи. — Јао, кој се б ре штипа? Гелектрика се упали, напраји се комендија и ја сам изгутаја ћушке и пцовање па ме напудише из салу. Лепо си вика народ: Од много смејање испадне плакање. Ишеја сам на комендију да се из мен напраји кошендија и измонтација и с'г жив срам да ме изеде. Кад сам стигнаја на куде дом, питује ме госпа Дика како беше у позориште а ја од резил'к салте жмиркам какој свраче на југовину. У себи си мислујем неје бре лако на куде мен и шта ме па запитујеш, ал кој ће бре с гушодавке да иза• ће на крај. Проклете Еве истераше Адама од куде рај а неће да изведу на селамет једно Тошке од куде Лесковац. За тој ће с'г да отварам четворо очи и сас женске нећу си имам работу. А <?г у здравје. ваш Тошке.