Бодљикаво прасе

Б Р°* 53 ЕОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 3

Изненадио га

— Ево, други е левв стране, гс елодине докторе, највише ме боле.

Рекла-казала — Немам ништа да вам дам, ја сам удовица. — Па ја нисам ни дошао да вас просим.

Она: — Понекад налазим да сте прави мушкарац, а некад изгледате као жена. Зашто? Он: — То је хередитарно. Половина мојих предака били су мушкарци, а половина жене. I

— СтоЈ, ти си осумњичен да си украо |едан метар дрва. — Нисам, богами, господине писаре, ето, претресите ме!

— Богме господине, радуЈе ме што нисам рођен у Кини. — А што1 — Па не знам ни реч кинески!

ПРВИ СНЕГ Први снег је већ завејо И.покрио сокак пео Мој дика за кулук зрео Слагко се је снегу смејо И по снегу и по киши Друштво му је сталеж виши Место бриџ и покер знате Сви узели ч:ад лопате С' њима чисте без по муке Не жул>е им сада руке ЛЕЊИ ГАША »- По Змају. — Написао Јова 1 Гашо, Гашо, лењи Гашо Шта ће стобом бити? Да посао какав пађеш Кад ћеш се решити? Дали хоћеш бити пекар? Искористи згоду Или хоћеш да си млекар Да продајеш воду? Или хоћеш да си пиљар? Тај посао ствара С малом тезгом ћар велики И ту пада пара Ил' чиновник хоћеш да си? Гашо, бујне крви Ал' одлика те не краси Да чекаш на првц А сад, Гашо, хајде кажи, Шта би бити хтео? И посао ти потражи Јер си човек зрео Гаша ведро оцу рече: Бићу ја џокеј Ту се лако пара стече Уз шалу и смеј.

ПЕДЕЉА 22 ИОВЕМБРА Одем на једне патерице. Пуно гостију, већином жена па се рлзв езао разговор! Милина једна. Једног младог човека окупиле женс да нападају како је као лепт/р, а он се јадник брани, алп ко ће се одбраиити од десет каоружаних женских језика. У томе се у разговор умеша један старији господин, који рече: — Море, верност је фраза, коју су измислили старци. — Шта? — заграјаше жене. Зар Вн нисте верни госпа Магди. — На жалост! — одговори овај господин. Много чешће него што бих желео. ПОНЕДЕЉАК 23 НОВЕМБРА Сретнем јутрос мога познаника Пају. Глава му сва у неким раиама и огреботинама. — Шта је то побогу и забога? — питам га ја. — Ништа, брате, успомена од жене — одговара он смирено. Имали смо једну дискусију па ме она убеђивала док ме ето, не убеди. — Па то је, бре, нека напаст — сажаљевам га ја. — Још горе од напасти — вели он. То је Содома п Гомора. Не мили ми се ићи кући, али шта ћу кад морам. — Па што се не разведеш? питам ја. , — Не могу. — вели он. — Ваљда је волиш? — интересујем се ја. — Јок брате! Мрзим је ко ђавола. Ал се развести не могу! — Па шта је разлог? — Нисмо венчани! УТОРАК, 24 НОВЕМБРА Данас код пиљара купујем купус. Купуса доста ал' свет нервозан па се само кошкамо и објашњавамо. Прво се посвађаше две жене због тога што је једна од њих разговарала са пиљаром. Опако у „поверењу". Падоше крупне речи и за мало не дође до туче. Једва их смирисмо. После тога се Мишџ марвењак посвађа са једним млађим човеком који је једнако истрчавао из реда и стално нешто протестовао. — Смирите се Ви, младићу! опомену га Миша. — Нисам ја за вас млалић, барабо једиа. Ја сам доктор Петровић. — А ја сам доктор ветерине, а не бараба. — Ви сте... Ви сте обичан

животињски доктор — разпика се она] младић, а Миша марвењак му хладно одговори. — Онда сте ви докторска животиња. После тога она] младић поче да скупл>а сведоке који су чули изразе Мише марвењака, али сви, уоји су се слатко смејали, изјавише у глас да нису ништа чули. СРЕДА, 25 НОВЕМБРА Мог комшију Тошу пита син гимназиста II! разреда шта је то учтивост. — Учтивост је кад неком не кажемо оно што о њему мислимо. — Аха, сад знам — вели синчић. Значи моја је мама учтива. Отац да се похвали паметним сином упита: — А по чему то закључујеш? — Па ето, она у кујни каже баби како једва чека да господин оде, а овде у соби прича како јој мило што је господин дошао. т- Марш из собе ; будало! раздера се отац па се окрете мени и каже: — Извини комшија што овај лупа! Знаш каква су данас деца. ЧЕТВРТАК, 26 НОВЕМБРА Код једнога уредника дошао један бивши професор и читав сат му износио свој програм за реформу листа. На послетку он је понудпо своје услуге, изјављујући: — Мени је стало да нешто учиним за друштво. Хоћу да све своје способности унесем у Ваш лист и направићемо Чудо... Уредннк, иначе духовит човек, дуго га је посматрао, те му на крају рече: — Хвала вам у име моје и у име целога новинарства. Хвала Вам и у име друштва и целога Српског народа. Само ја не смем да примим ту и толику жртву од Вас... — Зашто, када ја то желим? — чудио се бивши професор. — Па Ви сте, одричући се катедре, учинилп огромну услугу целом народу а нарочито српској просвети. Већу жртву не можете учинити.

Уредник ми прича да се професор одмах изгубио... ПЕТАК, 27 НОВЕМБРА Отишао ја у једно оближње место и, на повратку, једва уђох у воз. Промаја, влага, псовке и свађа, све је то концентрисано у једном вагону, па путовање права милина. У једном ћошку вагона једна жена подиже вику. — Стао си ми на пилиће, ћоро. Мучила се за те пилиће да омр сим моје петоро дечице, ломим се по селима, а ти ме упропасти... Један старији господин се извињавао како ие види у мраку и и како су га други гурнули, али она развезала језик па никако да стане. Куне и псује, и заклиње се да је мученица и сиротица која не може да нахрани своју дечицу од беснога света који путује само због трговине. Међутим, када смо изашли са станице у Београду, ја видех ту исту жену како се цењка са једним човеком да му прода своје пилиће. СУБОТА, 28 НОВЕМБРА Сутра су покладе па се реших да пошаљем жену на пијац / у Обреновац. Одосмо јутрос, пре беле зоре, на станицу, али ни у једном возу, све до подне, није могла да нађе места. У томе поред нас прође један просјак без ногу, кога је у колицима гураЛа једна бледа и изнемогла жена. Свет је, кога увек има на перону, дарежљиво давао помоћ овоме просјаку који се гласно захваљивао. У томе један чича рече жени: — Зар ћете и ви на пут са тим богаљем. — Морамо, шта да радимо. Гони невоља — вели она. У томе се ссет размаче из једног вагона и пусти их унутра. Сви смо ми са жаљењем ^гледали ове беднике, када се из вагона, где су ушли, зачу граја. Пођем да видим шта је било, а онај се просјак и његова „жена" побили због поделе пара. Он изашао из колпца па се рве са њом а свет који их је пропустио у вагон, крсти се од чуда...

— Па ви сте били већ осуђивани! — Јесам, господине судиЈа, (•сам. — Један Једини пут, пре седам година. — А после тога! — Нисам био осуђиван. — А где сте провели тих еедам година. — На робиЈи, гослодине судија.

БОПЉЕ Утакмице зиме танке Сви спремаЈу скиЈе, санке Цео спорт ће да се клиза Када терен снег завеЈе Футбалер се ретко смеЈе Јер у џепу тад Је криза. РЕДУЦИРАН Аматерски скијаш — Дарлан, редуциран је са еписка англосаксонских клубова и сада је остао без занимања. По свему изгледа да ће се сасвим пову^и из спорта. ПРВЕ ЛАСТЕ Чланови С. к. »Зимска радост», који имају бројеве од 1—150 пуштени су на старт. За ове утакмице влада велико интересовањз па се верује да ће већ приликом прве трке бити постигнути нови спортски рекорди. ЗИМСКИ ОДМОР Нада Кочевић и чланови спортског друштва Знање и вештина« паузира^е до месеца априла 1943 године, па се позивају љубитељи трка да преко зиме штеде да би могли да се »ваде« на проле*ним тркама.

— Шта! Зар моЈ син не долази више у шхолу! — Долази само Је данас отишао на вашу сахрану! — Да ли се тво| муж нешто разуме у коњским тркама? — Како да не, уочи трке он увек сигурно зна, који коњ мора да победи, а после трке, зашто он није победио.

Ноје за време потопа шета по лађи и каже жени. чешући се: — Жено, велику грешку смо напранили што смо и пар бува понели са собом у лађу...

ЛУШПЦ. — Како си сазнао да сам бопестан! — Видео сам твога синовца како мерка аутомобиле.

— Дзли Је и ваша кафа тако хладна, гослођице! ПодГрејане шале — Г оспођице, но^ас сам сањао, да сам запросио вашу руку. — То значи, господине, да ств у сну много бржи и одлучнији,

ш

0 л

Уредан ђак

Отмено $