Бодљикаво прасе

Страна 6

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Бро) 53

4јоаоЈов П РIЈ1-1С11

Дупли „КепсЈег-уоиз"

Код „Спомсника'' је избијало два. Јоца је погледао на сат, а покрет главе који је за то бно потребан пореметио је ред круте крагне и машне. Јоца је опет, гледајући се у прозорче оближње дуванџинице, довео све у ред, обрнсао капнс ципела о ногавице пзнталона н загладио своју црну косу која се скоро спуштала на лећа. — Још је нема! — уздахнуо је. — А рекла је: „Тачно у дпа!' Велика казаљка се веК журила да прекорачи четврт. Ето, Јоца је имао несреКу у срсћи. Пре два дана упознао је на Калемегдану ову згодну црнку Зору и уговорио с њом састанак за данас код Споменика у два. Али, жене се лепе за згодног мушкарца. Тако се њему опет деснло јуче у биоскопу да склопи познанство са једном још згоднијом плавушом Олгом. Када је дошло до заказивања састанка, нспало је на њено неодољиво наваљнвање да се састапу данас код „Албаније". А Јоца је једва успео да изврда да то не буде у два, већ у три. Сат је откуцао двапут: већ пола сата задоцњења. — Како би било да једноставно киднем и одем на састанак са Олгом. А она је и тако згоднија од Зоре... И он је почео у мислима да пореди једну са другом. — Ипак, ниједна ннје за баиање! — закључио је он. — Треба дИпломатски задржатн обе. Само вешто, дипломатскн и успех је ту. Занет у мислн није нн приметно да му се жељно очекивана приближила с лећа. А тада је одахиуо с олакшањем и већ помислио да започне са својнм операцијама лажи, како би се на дипломатски начин отарасио Зоре, заказао с њом састанак за који други дан и тада још некако стигао на састанак с Олгом. Тако би дипломатски биле сачуване обе... Али... — Ах, драги мој Јоцице! тепала Је она њему. — Сада ћеш прво да ме отпратиш до фризера да се мало удесим. Јер виднш како изгледам... Јоца је није погледао. Није ни могао да гледа. Чинило му се да га је погодила комета сред главе. Није му помогло ни изговарање да мора ићи зато што има неки важан посао да сврши. Зора га није пуштала, као да сс заинатила. Ои се моментално предао судбини, али још увек не губећи наду да ће већ некако моћи киднути на састанак са Олгом. Срећом Зорин фризер није имао радњу далеко одатле, тако да су за два минута стигли. Ту је Јоца учинио другу глупост, када је на Зорин захтев морао ла чека пред фризерским салоном . — Брзо ћу бити готова! — рекла је она, као што се то обично говори. И започело је оно уобичајено мучење за мушкарца: чекање док се жена удеси. А Јоцин је случај. из познатих разлога, био још гори. Минути су пролазили. Јоци су се за тренутак чинили као вечност, када је помишљао да мора чекати Зору, а затим су му се одмах чинили као врло кратки, када би помпслио да можда Олга већ чека. Из даљине се зачуло избијање сата: три! — Е, ово морам прекинути! одлучио је Јоца. — Па макар она отишла доврага... „Стишај се мало, стишај!" умиривао се он одмах затим. „Дипломатски, само дипломатски. Обадве треба сачувати!" Пришаб је лагано вратима салона. — Рећи ћу јој да ме сад видео гаеф и рекао да морам хитно у канцеларију... Отворио је врата и одлучно ступио у унутрашњост. Погледао је лево, десно, напред, назад, обрнуо се пар пута око себе — али Зоре није нигде било.

— Та доврага! Њгн' шешнр виси овде, а ње нема... — помислио је он и обратио се на једнсч помоћника: — Црнка што је малочас ушла... Фризср се само лагано насмешио и моказао на једну фотељу пред огледалом. Тамо је седела једна плавуша. Јоца још није могао да дође к себн, кад се она окренула ирема њсму. Несрећник је још једаред осетио присуство комете на својој глави: та девојка која је сада стајаЛа пред њим и смешила се, није била ниједна друга него — Олга, плавуша Олга... — Али, зар то није ипак необично?! — почео је да се прибира Јоца. — Ово је нстина Олга, ,али она има на себи хаљину са којом је Зора малочас ушла у фризерски салон... — О, драги мој Јоцице! пришла му је насмејана левојка. — Немој само много да напрежеш своју главу. А објашњење лежи овде!... — рсче она и покзза на гомилу препарата за бојење косе и на читаву збирку ружа и шминке. — Ово је у стању све да учини, мој драги Јоцо... Алн овај још никако није могао да рзчабере о чему се ради. Левојка је наместила шеширић на главу, ухватила зачућеног драгана под руку и извела га полуошамућеног из салона. На улици Јоца ни.је морао чекати да га вазлух освести: то је учинила сама дсвојка. — Е, драги мој! Видиш, сад је све у реду. Само си узалуд бринуо како ћеш киднути на састанак са Олгом... Она се опет насмејала. — Али, ако ме више вблнш као Зору, ја ћу поново да се повратим у првобитно стање... А ако не волиш ни Зору ни Олгу, ја ћу обојкти косу у „тицијанрот", према косн лице довести у склад и назвати се например Нада...

Није сликар

— Што не почнњете већ |едакпут! — ОваЈ, знате, |а уопште нмсам слнкар.

Прозрачна тела Професор физике предаје у трећем разраду гимназије о прозрачним телима. Каже да су то она тела кроз коЈа може да се гледа. Затим тражи од једног ученика да му наведе који пример. ЂачиК мало промисли, а онда викну: — Старе панталоне!

— Зашто су те осудили на две године? — Због повреде тајне приватних писама. — Па то Је немогуће! Зар за обично писмо? — Оао Је, случајно, било новчано. Надметање

— Слика мог оца нзашла Је у новкнама! — Нијо то ништа! За моЈим је издата потерница. ф

Он треба да се стиди Судија: Д .нас већ трећи пут стојите пред судом ради преваре извршене над истим лицем! Треба да вас је срамота! Оптужени: Зашто то мени говорите? Нека се стиди онај који је допустио да' га трипут преварим. — Зар га не познаЈсш! Па то Је наш учитељ ко|и нас |е тукао док смо били мали. —ЖОдлучан војсновођа Чувени шпански војсковоћа генерал Алварез дел Кастро нарочито се истакао у борбама за самосталност и независност Шпаније. Тако је за време једне велике и огорчене битке наредио једноме команданту пука да, по сваку цену, остане на положају који му Је одређон. Пуковник га Је на то бојажљиво упитао: — А шта ћемо радити ако нас Французи ипак истисну из тог нашег положаја? Куда ћемо се тада поаући? — У своје гробове, господине пуковниче! оштро одговори генерал, окренувши леђа своме малодушном потчињеном.

с лимш

Дефиници;а бпака Духовити француски романсијер Леон Тенсо рекао је једном У друштву: — Брак ми много личи на опседнуту тврђату. Они који се налазе ван те тврђаве желели би да по сваку цену уђу у њу; а они који су већ унутра желели би да огго пре побегну из ње!

Поводом скупљзња отпадака од хартије

Где си био1 Код зубног лекара. Шта тн Је извадио! 300 динара.

— Шта Је па то по Богу! Зашто стално вучеш собом ту торбу! — Па ето, напустно сам своЈу досадашњу службу и сад скупљам хартнЈу. То мм Је рентабнпниЈе. Зовни га ти Господин дошао у трговину. рибом. Поред врата лежала је корпа са свежим раковима, а његов пас, привучен јаким ми рисом, њушкао је око корпе све док га један рак не зграби за реп. Пас поче да урла и наже низ улицу. Трговац истрча и ре че господину: — Забога, зовите вашег пса7 — Зовите ви вашег рака, одговори господин. —ОПрофесор: — Шта знате да ми кажете о Шилеру? Матурант: — Само најбољо.

2

— Шта мислиш, ко ее мож* крстнти без попа и цркве) — 111 — Млеко!

Наше бодље ЈЕДНОМ СВЕЧАРУ Да прославиш Крсно име Тн сн усред ове зиме Потрошно банки штос За невољне кад се тражн Онда за те прннцип важи Као прилог — шупаљ нос!

— Ове зиме нама неће бнтц »зиме«! — Зашто! Да пи Је школа снабч девена огрсвом! — Море Јок1 Сигурно ћемо се роспуститн, па не морамо стра* ховати од двојака.