Бодљикаво прасе
Еро) 55
БОДЉИКАВО ПРАСЕ
Страна 3
Код фризера
I БИЈЕ ГА БАКСУЗ Амерички играч на дуге етазе, Мак Артур, жалио се једном новинару да га бије баксуз. — Куд баш ја да нагазим на Соломона и његова острва. Ко је од њих могао да види фајде. БОЖИЋНИ ТУРНИР За Божић се приређује велики спортски турнир у надлагивању. Турнир се држи у Лондону а главни су фаворити спикери из Лондона, Бостона и Москве. НАХРАНИ КУЧЕ ДА ТЕ УЈЕДЕ Бивши црвено-бели играчи, који су основали С. К. „Обилић"
СПОРТСКИ ЕПИГРАМ Спррт сад спава зински санак За чпоге се просу чаиак Јер су касе празне Сви спортисти огорчепи Пред форуме изведеии Па сад пљуште казне. УЧЕ СЕ СКИЈАЊУ Ајзенхоферова скијашка екипа
— Госпођа Тикић сс удвЈе м
одузели су пре десетак дана С. још за дуго неће учествовати на |едиог лекара коЈи Је специЈалич К. 1913 један драгоцен бод. Са- јавним утакмнцама јер се тек ста за Реитгеиове зраке. да чика Јоца има права да грди уче клизању на песку. То су све _ 1авла ВЛШЛШ1 , Ј Зеку и сво.је стаое пулене штопаокетгки клнчлии 1» л , Јодаи човек! и поред сво-
и своЈе старе пулене штопаркетски клизачи који нису набаш против свога бившег клубавикли на лош терен, зато се вриграју најбоље. ло тешко прнвикавају.
Јадаи човек! И Јих апарата иеке мођи иишта да иађе у №оЈ !1
Када Је мпади фризер заљубљен.
ГјП
»I
л)
к
4
А
[ЛЛ
ш
ВИШЊИЧИЦА РОД РОДИЛА Вишњичица род родила Од мраза се одломила А &а њу се Черчил држи На тихој се ватри пржи Трула му се грана оте Остао је он без флоте Зато лажне приче прави Да ко ту гу заборави,... ф*
Каше бодље ГИМНАЗИСТКИЊИ Биће суза, биће буре Због локница и фризуре А у игколи: казне, вике Корзоу ће то да смета За фризере грдна штета Кад све цуре носе кике.
МЛАДОЖЕЊИ Кад љубави букне пламен Онда станеш на луд камен На очи ти падне вео А кад се у браку сместиш Тек се тада ти освестиш За папучу баш си зрео. УДАВАЧИ У брак хиташ ведро, смепо Удајеш се ти на село Не ппаши те мрак и блато Јер више ће да се ради Ал ће зато да се слади Шпајз *>е препуи бити зато.
Познаје му робу Ноћас сам сањао страшан сан. — Шта је било? — Сањао сам да су све животиње, чија крзна продајем у својој радњи, оживеле и стале око мога кревета... — Па зар се ти толико плашиш зечева? —ОНа часу ботанике у једној ^кенској гимназији пита наставница ученицу: — Реците ми, шта прво цвета у пролеће? — Љубав! — одговара весела и брзоплета ученица. —ОДиректор банке (човеку који се нуди за новог благајника): — Видим да сте пет година провели код мога колеге који је имао онај малер, само не знам да ли сте били поуздани? — О, господине директоре, ја сам с њим био и у затвору.
Суснежица или киша Многе лажи брзо стиша И утули празну над' А када се време смири Тад се права вера шири Лек најбољи — само рад.
Кад су само речи празне Добротворе имаш разне Добро срце на пазар Ал' се ово друштво скрати Када треба збиља дати Јер онда је — друга ствар!
Разумели се Два студента разговарају: — Јеси ли добио вести од куће? — Ни гроша.
Хи
тно му
— Здраво, Перице, где ти Је мама) — Кући, тренира Језик, тата ве* 3 дана иије дошао кући.
— ...А када се обави наше венчање, тата ће да нам отвори рачун у банци. — Хм, ала је то незгодно! Ми ћемо се венчати у недељу, а банке су тада затворене.
НЕДЕЉА, б децембар Мирко директор, мој комшија у реду за дуванЈ позвао ме на кафу. Одем. Господска кућа, све отмено па се ја не осећах много пријатно. На брзину попих каФу и већ хтедох да пођем када у собу уђе његова кћи. Витка и лепа девојка са косом Тицијанрот и маннкираним ноктима. Мирко ме претстави и рече: — ЕтО, видите, хоће сад да се удаје. Нашла неког фићфирића па се и верила, не питајући ме. — А што тата? — процвркута она. Мома је златан. Баш ми мало пре каже да сам ја најлепша девојка коју је срео. — Е, моја ћеркице, онда одмах квари веридбу. Неће он нцкад бити веран муж — вели отац. — Зашто тата? уплаши се девојче. — Па видиш да те лаже пре венчања. ПОИЕДЕЉАК, 7 децембра Госпа Анђа, од преко пута, страх је и трепет за цео комшилук. Језик јој је опасни}и од митраљеза. Што дохвати, прорешета. Њен муж Стева миран је као бубица и од Анђе не сме ни да писне. Она је и муж и жена, а Стева је само фирма. Имају и кћер, удавачу крја исто такр бере кожу на шиљак од мајке. Појавио се од некуд „верепик". Добар и скроман човек, мали чиновник, који је по чаршиском реду дошао код оца да запроси руку његове кћери. Стева зна ко је газда у кући па — врда. Не каже ни да ни не. Младић виде колико је сати па вели: — Идем ја код ваше жене да разговарам. — Иди младићу, — вели Стева сажаљиво, али не верујем да ћеш доћи до речи. УТОРАК, 8 децембра Мој пријатељ Мита иде већ неколико дана са завезаном главом. Знам да је мирап човек, као бубица што кажу, па се реших па запитам шта му се десило. Речено учињено. Сретнем га јутрос и одмах га упитах: — Шта је то са Вама? — Ја сам жртва ревизије ' одговори он резигнирано. — Какве ревизије? — зачудих се ја. — Па ето! Вршила се ревизија купонских књижица и ја испунио оне формуларе и потписао се као домаћии, а она моја аспида видела па ме окупп: — Шта, зар ти газда у кући? Сад ће да видиш. И, заиста, увидео сам убрзо; носим чак и печат и убудуће нећу више ни да покушавам да се лажно претстављам. СРЕДА, 9 децембра Путујем возом за једно оближње место. Воз препун света па је највећи проблем наћи место. Гурњава, псовка, исмевање и га• лама као на вашару. Поред мене стоји јелан лепо обучени господин којн пуши на муштиклу. Воз пође. Одмах се у вагону створи пријатнија атмосфера па и жене дођоше до речи. У томе ућемо у — тунел. Одједном се зачу љутити глас онога господина до мене. '
Ж
— Е сад ћу те иаучити како се краде! — Таквог тражим! — зачу се потом дечији глас. У томе воз изађе цз тунела и ми угледасмо једног дечка од 75 година како цепти у рукама онога господина. Дечко настави: — Баш тражим учитеља који ће ме научити да завлачим руку у туђ џеп, јер овако ме увек ухвате... Сви се насмејаше, па се насмеши и онај господин, па пусти малога лопова, који шмугну у гомилу и у Жаркову се тгуби из воза. ЧЕТВРТАК, 10 децембра У трамвају седи до мене једна пуначка, врло неукусно одевена дама којој су прсти прекривени прстењем. Разговара са неким господином, кога у гужви не могу да видим, пошто ми стоји иза леђа. Чујем да јој он каже: — Јуче сам вас видео на концерту! Како вам се допада? — Море, ман'те! вели она. Само рекламирају па после ништа! На програму пише: Велики соло концерт, а кад смо отишли оно само један певач. Жали Боже, паре... ПЕТАК, 11 децембра Мој сестрић Аца, доктор права и интелигентан човек, оженио се
са монденком која зпа саио за иондеиске принципе. Кад је у питању неки њеи став или гледиште онда пема компромиса. Имају две ћеркице, као две златне јабуке. Једна у трећем, друга у првом разреду гимназије. Бистра деца па лепо уче. Али њихова мајка неће ни да чује да наставе школу од како је изашао пропис да девојчице не сиеју да носе локне. — Неђу ја да ми деца имају главе као лубенице — вели она и заинтачила па не попушта. И окрени, обрни свршило се по њеном. Деца ће се исписатп, али ће-зџтр носити локие. Важнија -је^уода од наук^ СУБОТА, 12 децембра Стоји пред биоскопом један пар. Висок, гологлав младић и једна живахна шипарица. Разговарају нешто и она се сва увија, као глиста. Заинтересова ме њихов разговор па приђем ближе. Младић јој вели: — Хајдете, Светлана, решите се. Хоћете ли да идете у биоскоп или ћемо код моје сестре да играмо. Она има грамофон. Шипарица се гласно, 'без нкаква разлога насмеја, па онда каже: — Знџте шта. Нећу у биоскоп. Много сам се уморила и болу ме ноге. Него хајдемо код ваше сестре да играмо.
Код Фризера
— Знате, ми наше знање базирамо на геометрији и зато смо тачни.
-Ј