Бодљикаво прасе

"Страна 1

БОДЉИКАВО ПРЛСЕ

Број 56

Савезничка посла

— Не Буби. Лопту *у |а да узмвм. Ти си се доста с њом играо.

ТЈ^АврС ТО-

»Вашннгтон Стар« пишв; Јужно америчкв републике, које су уз СЈедињене америчке државе, морају бити иаграђене, Види се добра воља постоји, само трвба да св одрвди иј чијег џепа ^е бити испла^ене о»е наградв. ДВА ИЗВЕШТАЈА — БЕЗ КОМЕНТАРА Амерички потпретесдник Валае — изјавио је: отварање другог фронта чисто |в војничко литак,е и треба бити сигуран, да постоји најтешња веза између Врховне команде Америке, Енглеске и Совјетске Унијв. »Сандеј Енспресп друкчијв мисли: Нема никаквог споразума о заједничкој стратегији између Лондона и Вашингтона с једне и Москве с друге стране.

НЕМА ТОГА НА БЕРЗИ Британски часопис »НаЈнтнн центури енд афтере« дсгноси да су храброст и спремност нвмвчких војника, морнара • и авиЈатичара као и дисциплина и храброст немачког народа, највеће запреке за савезничку победу. Када би могли ове особине да купимо, били • бисмо на коњу, зазршује ова| часопис, јер имамо доста злата, али овако морамо да чекамо док нам ове особине падну с неба. ЗАБОРАВНОСТ . Амерички часопис »Лајф« назива госпођу Рузвелт борцем без пушке. Изостао јв само један детал>. Часопис није означио за чега св бори г-ђа Рузвелт. Јер и^а разних бораца: за голф, тенис, бокс итд.

** Да, да Џимн, тачно Је да су и највивм вр> хови Кавказа освоЈвнн од немачких ловаца, алм Је исто тако тачно да су и иаши матрози освоЈили иајдубље дубине ^ ј

спољни... Зсшрале су> лаош мшпе Три ортака зимус грдне муке муче Како да се ортак нсточни нзвуче Јер поред реклама н вашарске вике Тамо офанзива пати од јектнке Последње резерве бацили у борбу Ап' олет су танку покусали чорбу Бесне тешке борбе, снага на вештину Али Англосакси озбнљно се брину Јер нада и оваЈ покушаЈ скрахнра Ортачина ова танко ће да свира Све сецуЈу сада на последњу карту Ко сме дочекати тано баба-Марту А следеће пето суву штету цоси Јер судбина може и њих да покоси Зато од Ржева, Волге и Кааказа Направише бајиу од бљештавих фразг Па истина нод н>их не може да зене Са лажима желе себе да олсене, * Нове пажи пљуште и шаљиве претње Кроз ваздух се труде да направе шетњИ од офанзиве и рекламе сталне Цео цех плаћају земље неутралне Швајцарци немају ни санка нн мира Јер Енглез се сербез кроз ваздух шпацира И кадгод се негде он на излет крене Цех плаћају деца и невине жеие А када на тврдо усуди се бата Кураж одмах плаћа с' триЈес апарата А Британцн ништа не стнде се мане Чим осете чврсто, одмах се пишмане Ризика се плаше више него куге Ап зато у ватру они нуде друге И да наивчине по свету потражв Зато кроз радио толико се лаже

Закаснили

Баш смо малерозни) Увек закаснимо.

САМО МАЛЕНКОСТ

»ДеЈлИ Тепеграф« предлаже: Пре него што св упустимо у други фронт, морамо првенствено да избројимо наше бродове. »Дејли Телеграф« има право, само је боље да се не пребројавају дању, него ноћу, јер ^е мањв страдати од подморница.

АДОПТАЦИЈА Лондонски »Дејли Хералдо тужи св на чињвницу, да госпође у масама адоптирају малу децу, како би се ослободиле позивања на ратне дужности. »Деца су била раније гангстерска заштита, а сада, ево и заштите америчких дама.

...ПРЕГЛЕД с/ лаош су иратке> нолс Будала се хвали, мази, благосиља Док на клизавицу се не натоцнља И док таквих има, Енглеска ратује А чим се потроше, она се пакује.

Седи маршал Петен, поглавар Француза Подлошћу Енглеза дириут Је до суза Па у своме писму он вели на краЈу За лаж ннсам знао, презирем издаЈу Лондон беше извор невоља и мука Дарлан нас издаде — ал' његова брука А Рузвелт се с овом издајицом дичи Нек му алап буде, то му друштво пичи Енглези вештаци са зепеног стола Усинише опет овога де Гола Поделише братски, нек им буде слатко А Ја сам сигуран, да ће бити кратко После овог писма биће Јасно свима Да Француз не жели туђи ам да цима На морима свима свуда слика иста Иигде нема брода, свуд пучина чиста Сад за Англосаксе сва су мора буриа Чим који брод крене, пропаст Је сигурна Сад Черчил и Рузвелт у хору уздишу Подморнице мора сва им контропишу Саобраћај замро, ни иафте ни гуме А за флоту толке потрошене суме Да умање кризу и ублаже Јаде Они на све стране само лађе граде Дл', узалуд муке и толки трошкови Кад по мору само олупина плови Јер два пута више нег' што произведу Подморнице њима и »штуке« поједу Зато сад на Темзи тужно звони звонце Подморнице њима смрсиле су конце.

Метеооолошни извештај

Европа: Антициклон на Атлантику, барометар пада у Средоземл>у и на Истоку. Мразеви и вејавице над Британијом. Магла над Мурманском. Земљотреси на Малти, пљускови и олује око Волге. Грмљавина и севање на северном Кавказу. Азија: Лепо време, са изузетком Индије где влада магла и мраз; у Централној Кини честе олује са провалом облака. Африка; Барометар, пада у северном делу и ту се могу очекивати промене. Пљускови у Апжиру и Тунису, буре на морима. Особито су жестоке непогоде на обали Алжира и Марока. Овде се очекује даље погоршчње времеиа. Америка: Време мроменљиео. Очекује се даље погоршање. На океанима стално буре, са пљуско-

Енциклопедија Американа

Караипско море: Рђав посао. Пирл Харбур: Банкротство.. Герле: Најјаче оружје. Вол-Стрит: Клизавица. Штампа: Наркотичко сретство. Гангстери: Рекрути. Мобилизација: Коњунктура. Слобода: Бенефиције за јевреје.

вима бомби и граната, V Вашиигтону трескааица и пишман, у војсци клизавица, а у саобраћа\у јак мраз. Даље погоршање вредлена је у изгледу. Аустралија: Кишно и магловито. На морима буре, са вејзвицама, на острвима слана и нокни мразеви. Даље погоршање времена у изгледу. Поврвмени пљускови над к> пном.

Помоћ: Зајам са зеленашким интересом. Радио: Оглас за рекламирање бофл-робе. Пацифик: Посао у ликвидацији. Африка: Ретерација. Британија: Баба коју треба наследити. Лужна Америка: Богат рудник. Ковгрес: Вага за размеравање трговачког капитала. Доктринај; Лепо паковањ« рђаве робе. • Рат: Рентабилна спекулација.

ТРУЛИ ПЕЛЦЕР Англосаксонски" пелцер биљке „обећање" никако није успео иа европском тлу, јер му је корен слаб па никако не може да се прими.

0> ПЦНО&вчЛА, —

Месецима веК се глсже О суштини злога стања: Што су хтели — то не може, Сем — радио преклапања. —ОНајзад, ето, неки дан покушаше да св сложв: Ко Је ве^и шарлатан који боље лагат може Де Гол или пак Дарлан? Као и све до сад Од важности, разно И ово питање Решише — наказно:

Оба коња упрегнута У климаве чезе Један вуче за Рузвелта Други за Енглезе. —ОНа крају се рећи може И никада не пореКи: И они ће да се сложе Кад и — рогови у вреЈш!

т-

РАЗОЧАРАО СЕ Француски спортиста Дарлаи, који је недавно прешао у првфесионалце, већ се разочарао у свога менаџера — Американца, који тражи од њега много • СМбо пшћА.