Бодљикаво прасе
БОДЉИКАВО ПРАСВ
НЕДЕЉА, 13 децембра
I Нашљискао се па пеко] слави Уој хаузмајстор па Једва иде. Његова жена га вуче кући и успут грди и купе. Али када Дође до капије он пикако иеће да уђе у кућу. Јадна госпа Ната га вуче и мува али оп ни да макпе. Сео па праг и пева. Она 'јадница већ не зна шта ће, па му вели: — Та проклета ракија Ле те 'далеко одвести... — А јок... ни-како! — муца оп.Може да ме одведе само до ћошка, — у бер-цуз/ ПОНЕДЕЉАК, 14 децембра Одем јуче са жепом у позори• ште. Неки шаљиви матине али досадно до зла бога. Жена као жена остала да гледа, а ја изађем у хол, да попушим цигарету. Одједном улази један младиђ и хоће право у позоришну дворану. — Пардон господине, карту •— задржава га разводник. — Ево је брате — одговара придошлица и вади карту. — У реду — вели разводник. Сад извол"те. Само молим вас уђите на прстима. — Зашто? чуди се младић. — Па претстава је почела пре пола сата. — А ја помислио да сви већ спавају — одговори овај и уђе у салу. УТОРАК, 15 децембра Био сам јуче у једној посети. Био рођендан ћеркици мога пријатеља, па нас људи позвааи и ми отишли. Послужили пас и погостили, изговарали смо све оне који нису дошли и већ смо се спремали да кренемо када домаћина надари ђаво да покаже књиге које је ћеркици купио за рођендан. — Ово је најбоље што сам могао наћи — хвали се он. »4
•— Јадно ти аајбоље! Нипгга ти пе умеш да жупиш. Зар су то књиге за децу. Утрапили тш опо што нико неће да жупи. Видели шоњу па пскористили прилику да продаЈу бофл. Види какве су корице! Па хартија, а о садржини и да не говорим. Ништа ти не умеш да бираш дочека га жена. — Тачно жено! — одговара муж ироничио. Ти си вајбољи доказ... После ових речи наста прави окршај, а ја се иечуЈно изгубих на врата. СРЕДА, 16 децембра Жали ми се Косга, мануфактуриста, да је оставио жену. — Тешко је комшија без же• не али је још теже са њом вели он. — Тако је! — одговорим ]а, а у себи не делим његово миш• љење. — Ето, сад морам сам да месим хлеб кувам ручак а то никад нисам радио. Али сам морао да је најурим. — Па шта је био разлог? — Ситница — вели он. МоЈ синчић ме већ иеколико дана пита када ћу да му уступим мазгова да се игра. Досади ми се то, па иу Јуче кажем да ми пемамо ии мачку, а камо ли магарца, а ои ми па то вели: — А засто мама увек казе цика Јоци да позури док није досо нас мазгов. — Е, оида сте мораЛи то да учините! — г"-ч«- счејући се у себи.
Де Голу Сад ћеш, друже, бити миран На време си редуциран Већ ти лупа канта Ко лимун те исцедише Па те онда избацише Као лрактиканта Ко лажноме свецу кади М с' ђаволом тикве сади баво га награди. Удовици Још не стиже младост нова Нема више Воронова За те се не грабе Ниси више згодна жена Таквој роби пола цене Ти оде у бабе.
Пред бпоскопом шета иервозио једап човег. Сважи Час гледа у сат и само иешто мрмља. Баш ме заиитересова. Сигурио Је заказао састапак — помислих Ја н зарежох се да сачекам ш видим жажо изгледа та иетачиа дама. СтаЈао сам више од пожа сата и укочих се од аиме ва со решим да одем да се обриЈем и огрејем. Изашао сам после читавог еата и оиај ојађеиик Још стоЈи. Већ хтедох да дигпем руке од њега жада пристиже Једиа вштка модеика коЈа му приђе и процџржута: — Сигурпо си мислио да сам се изгубила, драги мужпћу... — Нисам Ја те среће — одговори ои и уђе у биоскоп а опа за њим. ПЕТАК, 18 децембра Сваког петка ми долази једап просјак и ја му редовно дајем ручак и мало поразговарам са њим. Зиам му већ цео живот па разговор иде врло лако. Зове се Јосип... Дошао он и Јутрос па ми се жали на беду. — Вала господиие, само да се Једанпут испавам у мекоЈ постељи и честито огрејем — вели ми оп. — Па да се потрудим да те приме у дом стараца — велим му ја. — Није ми то сжатко! Волео бих да добијем премију па лутрији. — Па шта би радио? питам га ја.
Професорска посла
— Господине професоре, обебећа сте нам да кете овога пута читати лекцију о мозгу. — Добро, добро, то није важно, сада имам у глави иешто друго.
— Колико ти је година, мали? — То, знате, зависи од разних околности. Када идем са татом, онда ми је осам година, а када иде са мамом, онда ми је тек шест.
— Тако, а сада да видим твоЈе школске задатке! — Зар не би згодније било да — Прво бих по свима парко- пегнемо, тата, и да штедимо свевима метуо кревете а по важ- тпо! нијим ћошковима подигао киоске са фотељама за просјаке вели он. „Да не кисну и не зебу..."
СУБОТА, 19 децембра Данас 1е Свети Никола.
— Могу ли да телефонирам од вае, господине директоре! Моја жена рекла ми је да треба да тражим повишицу плате — али ми није рекла колико!
Замена — Дакле, ви заступатв моЈу евакуисану секретарицу? — Да срце... ЖЖ Међу сликраима — Како нисте још иасликали слику, а већ сте је продзли? — Зато сам је и продао... ЖЖ Опзт 0ГС31Т80
славу празнуЈе цео Једна половина слави иде по славама. И ја
Ову Београд. а Друга имам да
— Мопим вас књигу »Муж је господар у кућил. — Изволите у одељење »Приче и бајке«.
Монолог једне удовице Данас ми је рођендан. Пре пет година сам имала двадесет и пет година. Крајње је време да уђем у двадесет другу годину.
СПОРТСКИ ЕПИГРАМ Комшијама слава оде У првенству други воде Са зеленим губе бод Без пардоиа и без поштс Све од реда они воште Ко је коме сада род У МЕСТО Дисквалификовани тркач Тимошенко покушао је да се рехабилитује па се пријавио за утакмицу на Волги, али када је дат знак за полазак он није кренуо са старта. НАЈКОМОТНИЈИ У првенству је БАСК сада у наЈбољем положају. Утврдио се на последњем месту па нема шта да брине. Нити изазива завист а још мање се неко отима да му заузме место. ПРЕЧА ЈЕ КОШУЉА Пошто се на свакој утакмици понављају инциденти, судије су издали нову опомену, која служи као доказ да играчима не сме нико ништа, јер клубови нису луди да воде рачуна о спорту, на штету својих клупских интереса.
НА ЧАСУ ФИЗИКЕ — Шта је теже Перице, литар -оде или литар ракије? — Вода, господине, јер литар ракије никада не напуне до врха.
обиђем четрнајест рођака и пријатеља. Раније сам имао 37 слава али сам ове године тај броЈ редуцирао на четрнаест. Али ни чините утисак отмене и образоване даме,
— Опет осуство! Интереус|е ме шта ћете сад реки као изговор, када сте четири пута тражили да идете вашем деди на погреб: — Сада се моја баба поново — У реду етвар! Узимам ову уда ј е1 гарсоњеру. Допада ми ее, а и ви
то не могу да обавим пешице зато одох на фијакерску стани• чу да погодим кола. Испричах фијакеристи где све има да идем и упитах шта ће да кошта. — Три иљаде! — одговори овај као из топа. — Шта говориш ако бога знаш? Јеси ли при свести? згранух се ја, а он ми вели: — Море, то сам ти ја јевтино казао. Сутра је наша берба. Још ако да бог кише или лапавице биће добро. — Па ко ће да д& толике паре? исчуђавам се Ја. — Море ће се нађе. Само за одлазак на Дедиње и по сата чек^ње има да узмем сто двајест банки а на сат се нећу ни да погађам — вели ми он. — И свет плаћа? питам ја. — Ки муд — каже он. И још не могу све да постигнем колнка је навала; оће људи да се покрве ко ће први дз уђе у жола. Можда и не лаже. Полудео свет па то ти је.
ЖЖ
— Јее, таква сам Ја све док ми уредно плаћате кириЈу! — Уделите ми нешто госпођо, — Ију ала сте луди. Па што не обучете капут! — МоЈ муж постаЈе све глувљи. Једва разуме половину од онога што му кажем. — Срећан човек. Благо њему.
о
макло му се
Пријатељ корио пријатеља: — Па, молим те, шта се са тим твојим образовањем вазда разме^еш? Право образовање никад се не уздиже, никад само себе не износи на површину. Са мном, на пример, могао би општити и десет година сваки дан, па сумњам да би приметио да сам образован.
Навикли на ред
— Извнните али Ја сам први иа реду.