Бодљикаво прасе

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 5

Заљубљени Јоца

Сваки народ има по неку вр1ииу и веку фалинку. Ми, иа гричер, имамо џобро срце а пугачак језик. Што на уи, то на друи! Све што лепо учини наше добро срце, поквари дугачак језик. Зато наи се често дешава да иислиио једно, а /овориио друго. Обично се тврди за жене да ииају дугу косу и дуг јевик, а кратку памет. То је вероватио било некад. Данас се 70 може комотно прииенити и на нас мушкарце. И ии носимо дугу косу, негујемо свој дуг Језик, а сувише цениио своју крагку памет. А језик треба упослити и подиазати а за то је најбоље сретство лаж. Слатка Је и глатка, као зејтин, па само клизи. А Београд је за пакост акустична варош па се и најмањи шапат далеко чује, а камо ли гроиопуцателна лагарија. Изгледа да се у свакоме од вас крије по један иали микро• фон који је врло осетљив ал саио иа лажи. Зато ако се јеџва лаж роди на Калемегдану, оиа се одмах чује чак на Чубури, па и даље, и то увећана, јер вмамо уаште. Некад су само жене иосиле аброве, за време рата коиорџије, а данас се утрку]у и жене и мушкарци у овој работи. Настала утакмица па дивота Једна. Цвета радња а посао се развија, иако на штету. Важно Је само да нам језик не буде беспослен. Оговарамо се и критикуЈеио сви од реда. Нико иам не ваља! Али иико не почиње од себе веК од свога комшије. То Је много лакше и Јевтиније, а брате, ако ћсмо право, на другоме се све боље и лепше види. Уосталом, то је и модер■

Не памти

но. Јер и даиас се не сме никоме одати признање и ко недај Боже, некога хвали, он Је полтрон. А нико иије луд да буде кукавица и полтрон већ свако жели да буде јунак. Особито ако то њега лично не кошта. Ако пак случајно други од тога имају штете, шта да му радиш. Таква му је судбина. Али ово све има и Једну добру страну. Сваки од нас је скочио у својии оопственим очима и данас сви људи себе много више цене пошто се вредност људи цени само по речима. А ту смо фахмани. Сваки од иас зна боље да исприча светске догађаЈе него ли учесници у њима. Што је наЈлепше сваки у себи мисли да он зна највише а сву своЈу активност своди на језик и његове функције. ЏИЛЕ Због ружа

» ни^јдочш)

САСТАНАК СА »РИЧАРДОМ ТРЕЋИМ« За време паузе Шекспировог »Ричарда ТреКег« опази аутор свога главног Јунака како разго вара са једном љупком девојком која је такође суделовала у комаду. Шекспир је био велики л»у. битељ сукње и зато се неопажен привукао овоме пару. Ово двоје су баш уговарали састанак. »Када се заврши комад, дођи до моје гардеробе«, — говорила је она, — »и закуцај! Ја ку запитати: ,Ко је?\ а ти одговори .Ричард Трећи'1 Тако ^у знати да си ти и пустику те унутра. Виљем Шекспир се одмах маскирао у »Ричарда Трекег« и, док су се глумци на позорници клањали публици, он |е стигао до врата поменуте гардеробе. Закуцао је. »Ко |е?« »Ричард Треки«! И Шекспир је ушао а врата су се за њим затворила. После неког »ремена журио Је прави »Ричард« на место састанка. Дошао је до врата, закуцао, а изнутра се зачуло: »Ко је?« »Ричард Треки«! »Слушај Ричарде« — зачуо се тада Шекспиров глас. — »Дођи мало доцније, пошто Је Виљем Освајач веК заузео тврђаву!...« ♦♦

— Добар дан, господине Беааку. — Ја се не зовем БелмК мего ЖутиК — Опростит«, |а Јнам да сте од иеме фарбе—

— Шта) Прекинула си са Мирикем1 — Да. Сувише ми Је био сиуп. Сваки г.ут, када смо били зајсдно, потрошио ми Је цео руж. ♦♦ Препорука — Ви бисте хтели, мл?дићу, да ступите код мене у службу?.. Хм.. можете ли се похвј лити каквим успехом? — О, да. Двапут сам однео прву иаграду на конкурсу укрштених речи. — То је све лепо и красно, одобрава шеф, али мени је потребан неко, који би радно у канцеларији. — Али, господине, узвикује кандидат одушевљено. Па ј а сам те укрштеие речи решаваз баш у канцеларији.

ДОБРО СПАВАЊЕ Некм странац сретв'код једног хотела, око поно^и Једнога жандарма. Странац га упита: — Спава ли се добро у овом хотелу? — Сном праведника? ВеК читав сат звоним на капији и нико ми не отвара! одговори жандарм. МУЧЕНИК — Чуо сам да твоја жена пати стално од главобоље и да је права мученица. — Она заиста пати од главобоље, али мученик сам ја. САСВИМ ЈЕДНОСТАВНО — Ми смо уговорили, драги пријатељу, да ми вратиш мојих хиљаду динара ове зиме! — Пз реци и сам, дали смо ове године имали зиму? ДУГОВАЊЕ — Мико, моЈа шнаЈдерка позвала м еје данас пре подне телефоном и змолила за њен новац. Она има нека хитна плакања, коЈа мора безусловно сутра измирити. — Но, слуша|, то је баш безобразно! Она прави дугове а ја да плаћам! ИЗ РУКЕ У РУКУ — ХаЈде, Миро, да пођемо! — Не могу да нођем кишобран! — Па ја сам га дао госпођи МитровиМ — То значи да смо за увек изгубили и да га неКемо више добити натраг. — А зашто? — Зато, што Је кишобран њен. СПРЕМАН ЗА ТУЧУ Један гост у кафани хтеде узети своЈ капут са чивилука и том приликом баци шешир неког другог господина на земљу. Он се извини и стави шешир на наслоњач столице неког другог госта. — Слушајте, рече оваЈ, ви, сигурно, не знате глупље место за моЈ шешир! — Како да не! одговори први. Ако седнета на њега.

ХРИСТОС И БОГ Један инспектор изненада Је посетио лудницу, хтевши да се увери у реду у болници. У ходнику га пресрео са дубоким поклоном један господин. По свему инспектор је закључио да је то управник луднице, па Је изразио жељу да прегледа карактеристичне случајеве. Господин је с готовош^у провео господина инспектора кроз сва одељења и објашњавао му све болеснике и њихову болест. Дошавши до једне собе објасни му: — Е, ово је најтежи лудак? — Што, ларма ли много? — Не ларма много, али тврди да је он Исус Христос, а то није истина, пошто бих Ја то морао знати, јер ја сам Бог отац.

Код директора

— Ако хоћете да пустите браду, радите то у вашем слободном времену, Ја немам ништа против. Али не дозвољавам да имате браду за време рада у канцелариЈи. ^

— Тата дозволи да те питам нешто! — ПитаЈ, сине. — Да ли има кума и кумова за ваздушно крштење)

БРАЧНЕ НЕЖНОСТИ — Теби фале само рогови па да будеш прави слон. — Слон и нема рогова — Онда ти ништа не фали.

Цифре говоре Жена: — Век четири пута узвстопце долазиш тачно у 10 сати. Муж: — Боже мој, сад си почела да се бавиш и статистиком. Његово занимање — Шта Је било вашв раниЈе занимање? — Радио сам на пропаганди против алкохола. — Хм, не изгледате баш неки трезвењак. Шта сте радили? Држали предавања, писали чланке? — Радио сам на терену! — На терену??? — Па да, мене су показивапи на предавањима као застрешујући пример. Рђава навика — Добра ми је жена, али има ту рђаву навику, да никада не легне пре зоре. — Пати, ваљда од несанице? — Море, Јок! Чека мене. Коиплименат — Мој муж је данас навршио четрдесет година. Између иас је разлика 10 година. — Богами, ви се одлично др* жите. Ја никад не бих веровао да ви имате педесет.

ПРГШШШШШ

— Ово Је нешто фино, наЈмодерниЈе што :.мамо у радњи. Хоћете ли да пробате! — Не, хвала, ми Још нисмо венчани!