Бодљикаво прасе

Страна 6

/ ВОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број 57

У ОЧИ НОВЕ 1943 ГОДИНЕ »Бодљикаво прасе« излази са много пригодних и актуелни* козери|а, као и са новогодишњим рапортом, у петак 1 |ануара.

/Ка&<* ==&ј7 ^ГТТТТТГ^ гсиш<"-ч" ...џепну нрстарицу

— Замислите, слатка госпеђо, шта сам чула? — Шта? — ПавловиК је у мраку пољубио своју жену, мислећи је то његова свасгика, а госпођа Павловићка је њега пол>убила мислећи да Је то њен девер. Они су се тако држали чнтавих десет минута загрљени, док се нису познали, а сада уоће да се разведу. —О— Мамице, шта су то антиподи? «— То су људи који живе на супротној страни наше земље. Они лежу кад ми устајемо. — Па онда је наш татица антипод. тџшхш КАКО ИНЖИЊЕР ИЗЈАВЉУЈЕ ЉУБАВ — Госпођицв, дивни ств, стабилно архитвктонски граћвни, структура у луку савршвмо »федерира«, ваш нос је дивна архитектонска модерна афектација. Обожавам вас, јер ваше сентименталне трепавице сећају ме на »мост уздисаја« из Венецијв, о дивна таласаста коса на ископане темељв некв грађввинв. Посматрам вас и дошао сам до закључка да вас могу пуним правом упоредити са модерним хотелом па вас молим да ми резервишете једиу собицу за становање. -ОЖена: — Ти опет идеш у кафаиу и трошиш, а добро знаш дв идуке недеље треба да платимо ДУГ. Муж: — Па вратику св ја дотле. —О— Ако св једнога дана ре рвшитв да св удатв, госпо4)Ицв, свтите се мене. — Да ли је то понуда? — Не, ја сам дезинсектор и биКу вам, свакако потребаи.

Дервишев лек

— Турска народна прича Јусуф се оженио Зулејком, јер ' је изгледала кротка, блага и нежна. Но убрзо се испоставило да је била својеглава и хтела да I буде све онако како она хоће. И што год Јусуф хтео и рекао она му се противила и хтела друкчије. Јусуф је, пак, желео да сачува своја муслиманска права и ред у кући па је тако морало свакодневно долазити ро свађе а касније, кад ништа друго није Јусуфу могло помоКи, Зулејка је почела добијати и пропиене батине. Кад јој овај нови метод дојади она оде те се изјади староме мудром дервишу, који је изван вароши усамљено живео. Када ја саслушао Зулејку, мирно је климнуо главом, отишао у врт из своје колибе и из свог бунара напунио једно стакло. Вративши се натраг ои затражи од Зулејке 10 пијастра за ту воду и рече: — Погледај. Овде у стаклету је света вода Мухамедова. Сваки пут кад ти муж срдит дође куКи и почне да се свађа и да лупа, ти кришом узми у своја уста гутљај ове свете воде и држи је у устима све дотле, док се муж не извиче. Пази добро — ова света водица произвешКе право чудо и ти више неКеш добијати батина. Музикална

Зулејка, сва сретна, даде 10 пиЈастра узе воду и оде куКи. Кад убрзо затим, дођа и Јусуф, псујуКи — она узе у уста један гутљај волшебне водице и настави са обављањем куКевних послова. Јусуф је по обичају праскао и заједао је, но она је Кутала. И за чудо, њего глас шостепено се утишао, а затим леже и заспа. Света водица заиста је произвела право чудо; Зулејка није више добијала батина... јер се грчевито држала дервишевог рецепта. Истина потрошила је још доста пијастера и стаклиКа дервишеве водице, али је са мужем от« почео сасвим леп и тих живот, у коме се испунило доста њених жеља, у колико нису били нескромне и бесмислене. Један писац доноси уреднику листа неколико својих прича и замоли да буду штампана. Неколико дана касније долази по одговор. — Дакле, јеств ли прочитали моје приче? упита он. — Да одговори уредник. Још пре неколико година. —ОПацијент: — Докторе, шта да радим? Био сам код једног вашег колеге и замолио га да ми да нешто за мршављење и, отада, уместо да мршавим, ја сам постао још дебљи. Молим вас, помозите ми. Лекар: — Дајте ми рецепт. Хм1 Све је у реду! Два килограма грожКа и два литра млека, рецепт је добар, само је мој колега расејан човек, па је по навици написао: три пута дневно после јела. —О—

Тешко је радити за њега

— Где се тч мангуле опет скриваш! Треба да стојиш овде док ие поцрниш, • млади господин има времена!

Велики речник ^

Па то је

— Био сам у џунгли тако далеко залутао, да је требало две године, док сам изашао! — Ама шта кажеш! То ти се у нашем селу не би могло догодити. ♦♦ ПИТАЊЕ Г АРДЕРОБЕ Директор позоришта каже једној новој глумицн: — Ви ћете набавлзати себн тоалете, ципеле, шешире, чар? пе и рукавице. — У реду, одговори она, с? мо ми ви набавите некога који ће то све да плаћа.

У једном друштву говори се о последњој моди за мушкарце. Дискутује се и критикује. — Мени је свеједно! каже један из друштва. — Није могућно? Ви увек тако добро одевени!.. — Па да! Сви кројачи ми увек кажу да је врло тешко ра»ч|пи ча мене,.. — Из којих разлога? — Зато што ие плаћам на време!... —О— Ти си, чини ме, ужасно заљубљен? — Јвсам и немам мира. — Да није по среди несреКна љубав? — Па, како се узме! Никако не могу да ухватим да ли има мираза и колики је. —ОМладиК: — Када бих вас сада пољубио, да ли бисте викали? Девојка: — А зар пољубац боли? АУТОПОРТРЕТ — портрет аутомобила. ИМИТАТОР — ОнаЈ који има тор. КАНТИНА — Место где се праве канте. ЛЕГАЛАН — Онај који лежи. ЛОЈАЛАН — Онај који поседује веКу количину лоја. МАНИРИСТ — Мани Ристу! НОТАР — писац нота. ПАРАГРАФ — граф који има пара. ТРАБАДУР — свирач у трубу.

Главни уредник: Теодор ДокиК Власник и издавач „Просаетна за|едница" в. д. Телефон редакције: 25-681. Штампа »ЛУЧ«, Београд, Краљице Наталије бр. 100.

Жена: — Нв понашај се тако глупо. Онај човек иза нас стално нас гледа и смеје се. Муж: — Нека се смеје, смејали смо се и ми њему, толико пута. Жена: — Не сеКам се да сам га упознала. Муж: — Па то ] е чувени комичар Аца ЦветковиК,

— Гослодине професоре шта бист* желели Још да чуЈете! — Диван звук — кад поклопац од клавира падне.