Бодљикаво прасе

Бро) 57

вСДЉИКАВО ПРАСИ

Страна 7

€Шзе 4^еЈое ПР1ЈШ1 Налетео на мину

Госпа Мица је врло строго 'држала њеног Тошу. Када она нешто нареди, он не сме ни да шукне. Устане он, рецимо, ујутру и пође у кујну а госпа Мица само промоли чупаву главу, испод јоргана и командује: ■— Остав! .! Тоша се само покуњн и врати се у кревет, а госпа Мица ' опучн: — Знам те! 'оћеш да ми на'димиш целу кујну и потрошиш сва ситна дрва. Господин ужи ва а ти луда Мицо, ринтај! Е, нема бато... Тоша само кути као риба и стрпл.иво чека да се стиша оЛуја. Лежи он тако и ћути и све премишља зашто му Бог даде тако незавидну судбину, кад се госпа Мица раздра: <— Ајде, мрцино. Цео дан се излежаваш. Хајд у кујну, па ложи ватру и метни лонче... Хоћу и ја као друге срећне жене да попијем кафу у кревту. Јадан Тоша скаче као опчрен да ложи ватру и кува кафу јер зна шта га чека. Али кад дође ово ратно стање, госпа Мица притеже Тошу. Устајао је пре беле зоре да чека на ред и што је требало и што не. Слала га је у села и на периферију и дотерала човека до болесвичке постеље. Па бар л« је била задовољна. Јок брате! Што год ради, не ваља! Нагчад 'јадан Тоша паде у кревет. Ра зболе се човек. Сад тек госпа Мица поче да виче и грди. — Што не липшеш мрцино Једна! Све морам сама. Руке ми одпадоше од сецања и геглења, а он се излежава. Боље да сам камен везала за врат, него што ре везах аа тебе...." Ћутао је и гутао јадан Тоша. Није имао куд. Дође и слава. Свети Архангел Михаило. Госпа Мица се спреми и пре беле зоре оде на воз. Увече се врати са два пуна кофера. Било је ту свега и свачега, много више него што је њима било потребно. Већину продаде у комшилуку а остатак задржи за кућу. Шепурила се она неколико дана и хва .:1к1 како ј т способна за све. — Ја сам ти и муж и женз! Говорила је по кући. А Тоша се превртао у кревету. Ослади се госпа Мици путобање па удари у трговину. Сваки дан је путовала, доносила робу и трговала. Јадан Тоша седео је сам као пан>, па је са-

мо увече, кадз госпа Мииа стигне сва задувена са станице, јео нешто топло. Дојади му то па јс једнога дапа рече: — Смири се бре жено и гле дај кућу. Ухватиће те једнога дана трошаринци па ће бити белаја! Откуд си ти за трговину....ј — Не лупај, матора дртино! Знаш ли да сам већ зарадилг десетак хиљадарки. Толико ти ниси зарадио целога живота викну она на њега и он уКута. Скоро ће и Бож^ћ, а госпа Мица решила да св'е уложи у Јсдаи велики посао. П^одзла капут, задужи се и уложила све те паре у куповину једне свиње, коју је сад само треба ло пренети. — Е, сад ако овај конвој сре ћно стигне у пристаниште, пашће лепа пара — говори госпа Мица комшики Анђи која је дошла на кафу. — Дај Боже — полтронски одговара госпа Анђа која одавно завиди Мици ал' не сме да крене њеним стопама од

свога Ђоке, кој"и не зна за шалу. Оде госпа Мица сабајле, са цегерима и два пра&на џака, а Тоша оста да распрема кућу. Дошло и вече. Тоша заложио шпархерд и нестрпљиво чека Мицу и већ му вода иде на уста. Осаи сати, ње немз, девет прође а она још не долази па се Тоша забрину. Два пута је излааио чак до ћошка, али Мице ни од корова. У зло доба стиже госпа Мица али у каквоме стању. Уплакана и разбарушена а празних руку. — Шта је по Богу? — пита је Тоша. — Пиши кући пропало! Ухва^ тише ме трошаринци. Јао, убићу се!.. — јеца она. — Де, ле! — Не бој се! — те ши је Тоша. Нисам ја те среНе.... — Хо...ћу Тошо, богами.... хо —КуI — јеца госпа Мица, а Тоша само сеири. — Море шта се дусаш? Зар ниси читала да ниједан конвој не стиже на своје опредељење; или га потопе подморнице и штуке или нзиђе на мину. Па и твој конвој је наишао на V" ну.... I Од тога дана је госпа Мица мања од макова зрна и Тоша јс опет поста« мушко.-.

У а

р е н и

\Ј у*/| ГкГм / У* 7 % гг

— Гоеподине директоре, она црвенокоса мора иапоље! , ШтДмПаРсКе ГрЕшКе

<Р

О |

7 ж

о о • г

Љутито је треснуо брата (врата) и иаашао ја напоље. Ставио Јв нову кацу (капу) на главу. Метнуо је машну (ташну) под руку и отишао у сено (село). Сањиаи ветар (Петар) није био одушевљен поселом (посетом). Како није имао јаре (паре) у џепу, отишао је пешке. Два баса (чса) морали су да пашаче, Колико ти је само коза (коса) иа глави.

Бога ми, може свашта да «• дели (деси). Овога пута, он је добро ИЗВИ* сио (извидио). — Хоћсш иову лопту а стара ти је још добра. — Па и ]а сам |ош добар ■ ипак си добила нову бебу. — Ко те је мало пре наамо магарцем! — Неки непознат чоаек. — Па откуда те познаје!

На часу географије

— Кад |е иеко р«и.е« у руиу, оида иека хода. Ј1ИЧНЕ ВЕСТИ

Опрезност Чуаени адвокат, који је са успехом бранио свог клијента, тако да је овај најзад ослобођен, рече судији напуштајући седницу: — Бићу вам врло захвалан, ако мога клијента пустите на слободу тек сутра! — А заш.то? — Касно је, улица до мога стана је мрачна и пуста, а мој клијент зна да при себи имам доста

Сретство за спавање

Ова су острва постапа таложењем англосаксонских бродом. Угодни разговор

Кад се не може заспати онда Је наЈбоље бро|вти евца. Само уввн изиђе нвка црна овца коЈа застраши и онда опет саи оде.

Своје Крсно име Светог* Иг н,ата, прославићу у најужем по родичном кругу због жалости за 100.000 динвра казне. Пера, »Намћор«, трговац. Своје Крсно име Светог Стевана нећу славити пршто ћу на дан 9 ов. месеца бити још у бањи У. Г. Б. Јоца, млекаџија. ЧешипИсс Свима својим друговима из Макиша желим да Божићие празнике проведу у најбољвм располонсењу. Тоза, кафеџија. ХРИСТОС С6 РОДИ — Свима оним газдама који ништа не припожише зв зимску помок, одбор жел |1 да Празнике проведу без гриже савести. СРЕТНУ НОВУ ГОДИНУ желим свима својим муштеријама, Стева спекулант. Желим да и у овој годиии буду моје муштерије, ако им издржи џеп. Наступајући празнике честита свима својим бившим и данашњим питомцима — црноберзијанцима Стева епсанџија, До скорог виђеи,а у НовоЈ Години.

Мали има велику главу иа тебе. Сигурио, Јер ти је и немаш) У трамвају

Ломеш*

Сеојој тетки и ујни Педвали даваћемо четрдесетодневни помен у иашем магацину, у 11 часоаа. Своме добротвору и хранитељу, Шверцу деваћемо полугодишњи парастос на Дунавској обали. Ожалошћена породица.

Господине, не гурвјте се! Нисам ја крив што сте ви из Дириса.