Бодљикаво прасе

Страна 10

БОДЉИНАВО ПРАС6

Врој 39

— Море, И8М1 човече! Боље ме удри циглом у главу, него да ми нудцш лоз — брецну се један дежиекасти господии на трафиканта који му је понудио лоз. Када изађе из радње, упига 1а шегов пријатељ зачућено: — Шта ти би? Нисам знао да си тако секант. Ово је први пут дч си испао за ситнццу. Обачно те знамо као мирног и флегма тичног човека. Е, чој брајко. За тебе је то ситница а за мене је крупница. Знаш ли ти да сам ја због лоза пропао — одговори дежиекасти господин. — Зар, бре, ти Фико, због лоза уредио ствар? — насмеја се онај други- То је немогуће.Ј" — Када све чујеш, видећсш да је могуће — проговори Фића. Дакле. пре двадесет година био сам ти ја новинар. Уредник јед нога вечерњег листа. У то време наследих од оца и лепу купу па сам био дивно удесио живот. Све је ишло не може бити боље; ја испросих девојку из добре куће, лепу и миражџику. Али.једнога лепога дана надари ме ђаво да узмем лоз. И сад памтим број. Пет двојке 22222! Плашећи се да самном не направе виц, ја сам од свих крио број мога лоза, па нико није ни са^ао да и ја очекујем чудо од Класне лутрије. Једнога дана беше жесЈтока врућина и ја скинем капут у редакцији па сам радио у кошуљи. У томе ме зовну на телефон и ја отрчим, заборавивши на капут. За мој малер, уђе баш У том трснутку Ђока фактор у редакцију па видевши иој капут дође на глупу идеју да ме претресе. Шта је намислио, то је учинио па у буђелдру нађе тај несрећни лоз и брзо запише број па се изгуби. Прошло је неколико недеља и дође дан вучења. Ја сам био и заборавио на мој лоз. Дођем по | подне у редакцију и свршим свој посао н већ сам хтео да пођем када ми фактор донесе ревизију (коректуру) листа. Погледам махинално а на челу прве стране, крупним словима пише ПРЕМИЈУ од 500,000 динара, извукао је број 22222 Брзо извадим буђелар и погле дам. Јесте, то је мој број. Низ кичму ми пођоше ледени жмарци, али сам се трудио да останем миран. — Дај ми, богати Ђоко, реко°х фактору „званичну листу" да сравним. Он оде и џосле неколико тренутака донесе званичну листу. Зграбих је грчевито и почех читати, Заиста број 22222 — мој број — извукао /е премију. Вероватно сам пребледео, јер ме Ђока брижно упита.

— В«** га]е довро гоеаодаи Фнћо? — Море, јок, маш ова врућика (а напољу је баш кншан и свеж дан). • — Море д< Ви иисте добили ка лозу? — куша ме Ђока, а ја треперим као лисг. Не могадох се више уздржавати на самЈ климнух главом. — Премија! Дај пиће..." За ти ли час се искупи цела редакиија свн слат ачи па чак |Г особл.е из огласног одељења Пиво, вино, мезе, — створи се за час н Д'~>к сам се са свима куцну), ја сам био мортус_

Целу поћ сам обилазио ноћне локале, бацао бакшише и лупао чаше. И то све на 'креду. Пробудио сам се тек ско подне у Раковичкој кафани. Од друштва нигде никога. Умијем се и освежнм па првим возом у Беогрзд. Одем право код колекторз. Охоло уђем и поднесем мој лоз... — Хоћете, ваљда, да замените? — пита ме један чиновник у колектури. — Каква замена?! Хоћу да наплатим премију. — Премију? — рече он н погледа ме испитивачки. Вероватно је мисј Ј ио да сам полудео. Па Ваш лоз није извукао ни улог,

— рече шм оа а мсшг се цео дућан окрете око главе. Зграбим листу, и, заиста, нигде мог бро ја. Отрчим у редакцију а догр*. бим све јучераље и јутрошн >е новине. Свуда пише да је прв« мију извукзо број 65.136. Видим ја већ д« је ненх глуп- виц, али не могу да "се дрсетим како је изведен; сви су ка редакције одрицалн. И +о одг |учно. У томе почеше стизатш рачуни. Коса ми се диже на г*»• ви. За непуннх двадесет часовв слупао сам сноро 15.000 динара. То су онда биле огромне паре. Из дешперата и беса удзрим оо ракији и до увече сам већ био пијан. Ко зна шта сам тако вапит радие? Последица је -била та да ми ујутру стиже писмо од веренице у коме мн враћа прстен. А ја онда за инат. Продам кућу, исплатим дугове ра удрш у лумперај. И док не пропих целу кућу до последње паре вмсам се смирно— Дакле, зато ти мрзнш лозове...! рече Фићин пр^Јатељ којш је дотле пажљиво слјНнао. А да ди си сазнао ко је извршио подвалу? — Јесам? Када сам ^ећ сасвим уредио ствар, дође једМог јутра Ђока код мене и покајнички рече: — Г. Фићр, не могу да гледам како пропадате. Ја сам крнв_ Ја га само погледам ■ викнем: Марш", па насгавим да пнјемИ, ето, пијем н данас.„ А за то је све крив лоз — заврши он своју прнчу. =* ЖЖ Шта га се тиче

Премијера у позоришту. На позорници врло интересантна сцерта, а један млад пар, верО' ватно пдланчани, нд глас говорн. — Доста са тим разговрром, не чујем нн речи! — протествује један старији госнчдин. 1 — Па не треба нн да слушате наше фамилијарне ствари! одговори младић н настави д* разговара.

ПОКЛОН - МУЖУ — Сада видмм да сам без раалога разбијала главу, шта да поклоним за Божић Микм.

— Јели кући господин Нинмђ! — А, шта желите! — Ништа нарочито! Хоћу само да му вратим посету!

Чм<% смислп

— Ти сигурно, не чуЈеш пишта мама, па м нм|е зв теба иенађење.

из-