Бодљикаво прасе

Учетннци од вредностн, чије творевина остају идућим поколењима, тешко пролазе. Скулптуре се готово и не могу прода. ти, са сликама је нешто 0оље, али песме и духовна стварања иду у бесцење. Али зато спортисти — реч је о професионалцима — могу да истерају крај са крајем. Свет воли лаку и шарену роОу, док зазире од солидних и озбиљних ствари. Зато једна слица или скулцтура, коЈа заиста има уметничку вредност, не може да нађе купца, али зато јевтина лектира, лак репертоар и спортске приредбе одлично пролазе. Старо освештацо начело уметност за уметност — одавно стоји у нафталину и сада постоји само један аксиом: Све за паре! Није чудо што цео свет тргује. Видели људи да је данас зарада лака а рђав пример је као епидемија. Сви га копирају и труде се да га надмаше. Пелцовање против ове заразе није

могуће ]ер нема серума, а нико се искрсно не труди да ову бољку излечи па се целокупно лечење своди на речи и фразе. А код нас лепа реч и гвоздена вра. та отвара, али само у теорији. У пракси ' се тражи само зирада и профит и 0вз тога нико и не помишља да учини најмањи корак. Ја сам антиталецат за трговину. То Је ваљда и разлог што не разумем моју околину. Ваљда завидим, шта ли? Тек, ја и мени слични само губимо време у декламацијама, док други раде и зара!)ују. Зато сам и ја решио да ударим у трговчну. Једина је сметња што немам робе. Да тргујем и идем по селима, матор сам а да се бавим спекулацнјама овде, на лицу места, недостају ми два главна елемента: паре и менталитет, Зато ја тргујем са вицевима. До душе и то је бајата роба али антиквитети иду најбоље. Свежу робу ннко и не тражи а поред тога за њу су

одре/>ене цеце док за половце сгоари не постојјо ограничења. Али и овд а ;е велика конкуренцнЈа, Радњи са бајатим вицевима има бар с тотину а робе мало па мука жива. Поред тога то Је роба која се много троши али мало плаНа. Из тих разлога Ја нисам прокопсао са овом трговином и, хтео не хтбо, морам да се вратим у киОицере. Уосталом, данас у нашем друштву највише има кибицера. Јест да не пада пара али се бар чоцек и не труди а има права да све замера и критикује. На тај начин, комотно и без ризика, човек може да се задовољи и да се прави важан у очима своје цајближе околине Јер нико није луд да призна да Је отишао у киОицере што за друго ниЈе споСоОан. И ја Оих то радио али ме еви у главу знаЈу па ми се неЛе веровати зато сам и искрен. Када цео свет Лаже, ни лагање не помаже зато сам вам ја догурао у ћор-сокак ма ни маћи. Зато Ораћо ако коме треОа ортак који не треба да се много пренемаже — али зато и не трцжи много — Ви се јавите. ЏИЛЕ

Штедљив — Али, човече, што стално пијете? — Штедим. — ??| — Кад пијем ништа не једем.

— Данас ме је возио трамва|ем један врло дрзак кондуктер који ме је за време вожње гледао у очи као да нисам ппатила карту. — А шта си ти радила) — И ја сам њега гпедала као да сам платила карту. Наследстзо Учитељ: — Колико је 7 плус 5? Ученица: — 14, господине учитељу. Учитељ: — Ко те је то научио? Ученица: — Мој тата. Учитељ: — А шта је твој тата? Ученица: — Келнер. жж Судија: — Ви треба да узмете адвоката. Оптужени: — Не треба ми адвокат, говорићу истину.

Мио псзкв Један млади пар, који је хтео да се венча, пошто је уредио све формалности оде свештенику, да се с њим договори о венчању. — То је бар лако! рече му он, пошто је прегледао све папире Дођите само сулра на јутрење, па ^у вас ја позвати, кад будем зЕвршио службу. Младенци одоше кући задовољнИ, што ^е сутра бити 001--. муж и Жеиа Сутрадан у Црком, кад је служба била готова, свешченик објави свечано: — Они који жела да се венчају нека дођу овамо! Одмах приступише олтару једен човек и десет жена. — Глуп је онај човгк коЈи не уме да се изрази тако да га сви разумеју. Јеси ли ме разумео? — Нисам.

— Ја бих извршио самоубчство када бих имао болест која не може да се изпечи. — А ја бих извршио самоубиство када би моја ташта имапа бопест која може да се изпечи.

— Госпођице, Липи, шта би у чмнили кад бих вас поп>убио! — Не мсслим на не:рећу док је нема. — А шта радите кад до<;е1 — Глсдам је хрпбро у очи. Увен модерна Муж: — Замисли, ноћас сам сањао да смо ти и Ја претрпели бродолом и да смо се давили. Жзна: — Коју сам хаљину имала? ДОСТА ЈОЈ — Али зашто твој вереник тако мало говори? — Па мени је доста да каже. да!

Судија (лопову): — Чиме се занимате? Лопов: — Истраживањем зла-

№4 нн

— Реците ми докпе човек може да мисли! — Иззините г. профессре колико вам Је година!

ПЕРИЦА ЗНА СВЕ Наставник: — Чуо си, Перице, да постоји природни закон по коме се тела на топлоти шире, а на хладноћи скупљају. Наведи ми један пример. Петар: — Лети се дани отежу, а зими се скупљају и краћи су. РАСЕЈАНИ ПРОФЕСОР Професор је устао са столице, која се налазила код писаћег сгола, да би узео једну књигу из друге собе. Његово отсуство искористио пас па мало седне на столицу. — Доврага, узвикну професор кад се вратио у свој кабинет, зар сам ја цело врема седео на псу? Баш сам расејан! 9

— Ти си опет покварио своје играчке. Нећеш добити нове. — А ако поцепам своје шкопске књиге хоћу пи добити нове!) НЕМА НА ЧЕМУ — Завидим вам, пријатељу, ви и ваша госпођа мора да сте веомо срећни откако сте постали муж и жена. — Напротив, драги мој. Ми смо били срећни, а сада смо муж и жена, ЗНА ОНА А: — Високоучени господин Н. кренуо Је јутрос на пут. Чујем да ^е испитивати неке важне ствери за науку. Чуди ме оамо како је равнодушна и неосетљива ње. ова жена: ни једне сузе но пусти на рзстанку. Б: — Зна она да ће веК наука оплакати тај ^пут.

И БЕЗ УВЕРЕГБА Георг Кристоф Лихтеиберг, који је важио као врло духовит и досетљив човек срео се у неком друштву у Гетингеиу са неЗбог „Дириса"

— Чујем да се госпсђица Мира смртно заљубила у тебе. — Кажу љубав на први поглед. — Да. Чим Је чула да раднм у »Дирису«.

ким глумцем, који је имаб врло ласкаво мишљење о спосоОнзсти писца. Говорило :е, наравно, о позоришним стварима. При томе глумац се тужио на сво.;е здравље, и напоменуо како му директор позоришта не веру;е, него тражи лекарско Јоерење, ко„и.ч се потврђује да не може играти. Лихтенберг климну сажаљиво главом: „Ја не разумем вашег директора. Ја бих вам веровао, и без лекарског увереша да не можете играти. НЕПОТРЕБАН ДОКАЗ Балзак је похађао често чувени литерарни салон пршшезе Баграцион у Г^-ризу. Једне вечери расправљало се о женској души и том приликом допаци је на дама, која је седела крај Балзака: — Како добро ви познајете жене, мајсторе! Бадзак одговори: — Да, ја познаЈем жене тако добро, да ми је потреОно само

Модерно дете

— Е, тако мали мој зиаш ли :ад зашто сам те тукао! — Знам татице, јер си ти тешка, а |а перо иатегорија. Н«Ж ПРИЗНАЊЕ — Треба да се сматраш најсрећнијим што имаш мене за жену. — Да, ти си жена какву је Свевишњи само мени могао дати. — А чиме си ме заслужио? — Био сам велики грешник. — Па?... — Па, сада испаштам грехове.

— Јеси ли чуо да је Петровић у болници! — Откада! Јуче сам га видео са неком лепом женом. — Да. То је и његова жена видела. једанпут завирити у очи неке жене па да јој погодим њену целу историју. Могу ли то да вам докажем? Дама га погледа бојажљиво и рече: „О, мајсторе, то није никако потребно. Ја вам и онако све веруЈем." или... или Једна колегиница Аделе Сандрчк, позната као велика брбљивица поверила се Адели: „Режисер ме Је јуче питао, дали Ну да се удам за њега и усрећим га?". Адела се наивно заинтересовала:„иа з^што сте се одлучили, драго дете, да се удате за њега или да га усрејште?" КОЛЕГИЈАЛАН САВЕТ Марк Твену дође неки колега пера, који није имао среће у иисању и пожали му се. При краЈ урече: „Кад бих само могао постићи да нанишем нешто ннгересантно, што ће читати цео свет". Марк Твен, трљајући руке, одговори: „Да, драги мој, ништа вам друго не преостаје, него да пишете јеловнике. ^ицччтати цео свет".