Бодљикаво прасе

Счрана 3

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Бро;

БРДЗИЛИЈДНСНД РМТОБСРНОСТ

УСПОМЕНА

Ружи — Вашим годинама најбоље одговара ванила крем справљен од Мајцене јер је он најхранљивији. Употребљава се после ручка и после вечере. Мери — Ако хоћете да узмете неколико масажа за лице поввађајте се са мужем па нека вас он добро ошамари по лицу. Шамари су најбоља масажа жен ском лицу. Нади — И ја се надам да ваша нада неће бити узалудна. Он ће се вратити опет к вама. уколико га нека друга нада не задржи. Проки — И висте ми неки мушкарац ка дсе не усућујете да аабављате девојке. Вама изгледа хвалн кураж. Главу горе. младићу, и мало више куражи. Стојану — Не ваља то. што сте толико љубоморни. Због љубоморе вас напустила прва девојка, а и друга ће то свакако да уради. Јер данашње дево.јке не трпе љубомору, а воле слободу, па богами и промену. Ради — Бубуљице ће иестати. кад крв прочистите. Узима.јте недељно бар два пута по пола литра расола наште срце, да вам се тело прочисти. Дубравкн — Најпре вам се свићзо један, затим други. па трећи, четврти а сад пети. Питате шта ће даље бити! Доћиће шести, затим седми, па осми, девети и тако даље.

ВоЈину. — Вама изгледа ипак нејбоље пристаје улога футбалера (за то немате трему) него улога Сирано де Бержерака. Спортистима. — Баш нематв среће: звижде вам кад сте на спортском пољу, и кад сте на позорници. Бори. — Ваша песма: »Не тугу| туго моја« од силне туге испустила је душу у уредниковим рукама и свечано је сахрањена у кошу тој заједничкој гробници свих неуспелих радова. ИлиЈи. — Мало вам је што ста се огаздили на рачун сиротиње, него још насрћете на незаштићене жене. Е право је што вам је једна дала — шипак. Риђи: Не ваља седети на две столице јер се лако измакне па треснеш о земљу. Мора да се нешто ризикује. Госпа Славици: Кад жене не гледају кућу и децу већ се пачају у туђе ствари, мора да испадне наопако. Сликару С.: Ваше слике су и скупе а и неразумљиве, за један лист који чита народ. Зато се обратите на другу адресу. Н. Н.: За један виц, и то пре«« писан из старих листова, не м-оже да вам купимо кућу, зато нам тако скупи сарадници не требају. Државнику: Лако ]е бити по< ред пуног подрума и шпајза. Покушајте да учините нешто за св-оје ближње па нећете имати времена за критику. I

Раки: Дошло време да поштен човек не може да заради ни 5000 динара дневно. Ту је лако помоћи. Удри по кј^пцу. Мадам Жужу: Тешите ее ти« ме да модеран муж никад не долаји кући пре него што жени јави телефоном. Чим Ваш мум није такав, он је простак и гру бНЈЗН. Газда Станку: Када човек за-< ради две куће може да издржи и месец дана у „бањи". Рентира му се па зато треба да ћутк. Болету: Ко хоће много да добије на коцки, мора много и да ризикује. Зато о томе не треба писати епиграме пошто то никога не интересује. Росанди: Лепо вели народна мудрост: Чувај се пријатеља и Ви сте жртва злобе али то је вероватно последица неког ранијег рачу«а. I ^ /К ПОВУКАО СЕ У МИРАН ЖИВОТ Г. Н. Н. трговац, пошто је и трећу палату пренео на своје име повукао се у миран живот, пошто неће да се богати на рачун својих ближњих. Заиста, пример за похвалу. —О— Оба твоја просца подЈеднако су ми симпатични, драга Крери._ — Да, мама, и мени, просто на знам за кога прво да са удам.

— Разумем се и |а у фарби господине Дирићу! Али све остало ми је потпуио иепознато!

Скоро десет година со иису видели г-ца Вера и Момчило. Ту скоро сретоше се они на једној слави. Сусрет је био обичан, а разговор се (еднако навијао на старе успомене кад је г. Момчило био заљубљен у г-цу Веру. — Како је то занимљиво, господине Момчило! Сећате ли се да је данас десет година од да-

на када ств тражили моју руку, а ја... ја сам вас одбила, потсети га г-ца Вера на давну прошлост. Петровић, који је променио своје мишљење од пре десет година, насмеши се и одговори: — Да, госпођице Вера, сећам се1 То је моја најбоља успомена из младости.

Изаините, госпођице, несгао ми ]• каи.

— Наравко, прмјављујеш се за Африку, јер знаш да ћеш ускоро постати амерички официр, пошто с и сештак у бацању ножзда.

— Драгице, удаЈте се за меие. — Ни у сну! — Па Ја у сну и не желим, УОЧИ ЖЕНИДБЕ Седамнаестогодишње сеоско момче расплакало се уочи жеиидбе. Отац га умирује: — Немаш чега да се плашиш. Неће ништа да ти се догоди. Ето, и ја сам се оженио па ми се ништа није догодило. — Јесте, али то је нешто сасвим друго. Ти си узео моју мајку, а ја морам да узмем сасвим страну особу.

МИСЛИ 0 ЖЕНИ Што жена више стари, то све јаче мрзи. »:• Вешта и лукава жена уме своје мане често да претвара у врлине. »:« У љубави жена миого прашта, али се и свети често за већ опроштено. »:« Жена без језика не може да са замисли. Одузмеш јој језик као да си јој живот одузео. »:« И најтврђе срце женинв сузе размекшају. »:« Једна женина суза вреди понекад читаво богатство. »:« > Често жена своје хаљине, шешире и ципеле сузама плаКа.

ДВЕ ЖЕНЕ Две жене су стајале на улици и разговарале. Једна од њих се окрете и поздрави другу жену: која је у том тренутку пролазила. — КоЈа Је та жена, што си Јој се Јавила? запита Је пријатељац. — Па, одговори она, то је моја најближа сусетка. — Али, оно ти ниЈе вратила поздрав. — Не, одговори ова, она никада ништа не враћа. Најдужа реч — Која је најдужа реч у српском језику? — Смиљана! — Зашто? — Зато што између С и а има читава миља.

Заборављате Кирајџија: — Стан није ружан, али је веома скуп. Кућевласник: — Да, али ви заборављате да је ранији кирајџија у њему добио главни згодитак на лутрији. Путник: — Да ли бисте хтела да ми промените један чек? Трговац: — Драги господине, ја рођеном 'брату не бих дао готов новац на чек. Путник: — Свакако да ви најбоље познајете своју породицу. — Капларе, капетан је наредио да сви војници промене рубље на смотру. — А како Кемо, госин наредниче, с онима који имају само једну кошуљу? Они нека промене са својим другом.