Бодљикаво прасе

е & и ^ V

2а лииие прОНИЦЉИВИ? Шта је било у нафани? Био сам јесенас у селу код једног свештеника на ручку. Али пре него што је ручак био готов, одведе ме свештеник да ми покаже своје имање. Показа ми најпре живинарник и стају за стоку. Затим одосмо у воћњак који је богато родио. Ту је био и један лепо уређен бунар у коме је запатио рибе. Наслоњен на ограду бунара, посматрао сам ри^ бе, али у једном моменту испаде ми сат из прслука и паде у бунар. Свештеник узе брзо кофу и поче да барата лево и десно, али никако нисмо могли да извадимо мој сат. У то викну попадија: »Хајдете, скоро ће ручак1« — Свештеник одговори: Неможемо, деоила се несрећа, пао јв господинов сат у бунар«. »Море лако ћемо за сат, одговори попадија, хајдете ви само ра ручак!« Пођосмо успут прегледасмо још и кошнице, а затим одосмо на ручак. Био је то добар ручак. Најпре млад сир, затим пилећа чорба и пилећи паприкаш. Најзад донесе попадија крофне. Ја узех једну и преломих је, кад тамо а оно у крофни био... — Шта мислите да је било у крофни? — Мој сат, не, већ пекмез! Млли Перица се пита Кад постоји ноћни суд, да ли постоји и дневни? Да ли се жиранти зато тако зо1ву што једу жир? Кога тресе Тресибаба? Да ли у Јагодини расту само [агоде? Да ли се дуван зове тако зато | што човек дува кад га пуши?

ПРАКТИЧНОСТ ПОЉУПЦА Пера Перић повео је бракоразводну парницу против своје жене, зато што му она од дана венчања није дала да је пољуби. Она се увек бранила да сматра да је пољубац нехигијенска ствар и зто се не да ни од кога пољубити. Суд је нашао да је муж у праву, јер има сва права да пољуби своју рођену жену, па је одобрио развод. Али после суђења, судија кришом запита жену: — Зар вам |а баш толико стало до пољубца? — Како да ми није стало! То је био једини начин да јој запушим бар који пут уста, па ми није допуштала ни то задовољство.

— Ви позирате савршено. — Као модел или._

— Колико пакли цигарета пушите дневно) — Две. — То је много! Донесите мени сваки дан по једну паклу.

КУКАВИЦА — Знаш ли ти, Сретене, како изгледа кукавица? пита учитељ ђака. — Има дуге бркове и пуши лулу. * — Шта кажеш? — Па... наша сусетка своме мужу каже да је кукавица, а он тако изгледа. Дечја логина — Имаш ли ти, тата, жице у глави? — Како можеш да говориш такве глупости! Наравно да чемам. — Па, зато онда мама каже. да ти некипут кад говориш, немаш везе са мозгом? ЂАЦИ СУ ЂАВОЛИ, ПРОФЕСОРИ ЈОШ ГОРИ... По гимназијама се с великим интересовањем прати двобој између професора. Кад је један шврћа добио двојку из математике, он је кроз сузе рекао: — Молим, господине, ја сам читао у новинама да има и професора који не знају да рачунају, па им господин директор опет зато није дзо двојку. ЈОШ ВИШЕ Регрута по отслуженом року питају сељаци: — Јел' истина, Милуне, да у Београду свака боља породица има кувара? — Море, остави боље породице, одговара Милун. Сваки обичан војник има ти само једну куварицу. ВЕШТИНА — Па добро госпођице, шта би требало да кажем једној девојци па да ме заволи? — Да је лепа. — А кад није лепа? — Да су њене пријатељице ружне. ПРОСИДБА Млади адвокат МарковиК посети индустријалца етровиКа и затражи руку госпођице ПетроВиК. Иако је у својим пословима богати индустријалац био самоствлан, у свему што се куКе тичв био је мањи од маковог зрна. Његова жена, која је била врло ружна, одлучивала је суверено. Како му се младиК допадао, посаветова га он: — Млади човече, ја вам саввтујем да најпре одете и видите девојчину мајку. Адвокат, мислеКи на ружноКу госпође ПетровиК, одмах одговори: — Па ваша кКи не личи на своју мајку! ДИПЛОМАТА »Поштовани господине«/ ако према мени имате поштене намаре, молим вас да се обратите непосредно мојим родитељима. -Верујући у вашу озбиљност, чекаКу вас сутра, у девет сати код моје куКе. Бићу сама пошто моји иду у позориште«. МОРА СЕ ОДЛОЖИТИ Заљубио се Воја у госпођицу Марту, па јој једаред после оечере изјави љубав: , Госпођица Марта није се на то нашла увређена: »Извините, господине, сад не могу примити, јела сам прженицу с белим луком!« ли. акате-? ' Питање: Зашто пада снег? Одговор: Да се кулучари занимају. Питаље: Зашто су спортисти ударили у уметнике? Одговор: Зато што је укинут професиоиализам у спорту. а од уметлости данас може боље да се живи. Питање: Да ли постоји нека ђеограћанка која није искористила текстилну карту? Одговор: Постоји. она пред павиљоном Цвијете. Зузорић.

Да со допадмо

ЂУРА ЈАКШИЋ — СЛИКАР Ј Године 1865 бејаше Ђура Јакшић у крагујевачкој гимназиди учитељ цртања. Колега му је поред осталих био и познати професор математике Р. П. ваљан наставник и пријатељ ћачки, али особењак \ животу. Подстакнут од неких младих весењака, Ђура се једном лати кичице и, уз необичиу срећу. изради као од шале лик, маркирајући нарочите особине одела, којима се интересантни професор одликовао, као што је шешир без пантлике и др. Таква, бојом израћена слика, би изложена у провору једног ол оних дућана којих у крагујевачкој чаршији одавно већ нема. Свет' се стаде скупљати у неочекиваном броју: један доугота на улинн гласно довикиваше позивајући га да види слику. а веселом разговору на рач\н измаланог лика. кош је еваки одмах познао. не би краја. Наћоше се људи који се сетише д су „таке ствари" „прелпићене законом" и салетеше професоо? да.подигне тужбу. Овај по.пегне утицају сво'их при>атеља и одиста оптужи Ђуру. Позваи да

се брани Ђура сву одбрану сведе у неколико речи: — Ако је онај човек, Кога сам а нацртао, исти господин професор, онда ја нисам крив: оно је — он! Ако ли онај човек на изложеној слици није тај господин који ме тужи — онда немам на шта да одговарам! Ђура >е био ослобођен. али је наскоро п^емештен из старе престонице. Коагу^евиа. у село Саб^нту. из гимназије у основ ну школу. НЕОБИЧАН ОДГОСОР Један чувени глумац, врзћајуКи се из шетње сретне дедојчииу која је водила за руку неког слепца. Знајући како је тешко вратити се кући празних шака, глумац пружи девојчици једаи динар зато доби поглед, пун захвалности, од сироте девојчице. Он је упита: — Кад порастеш, шта ћеш да радиш? — Удаћу се за правог слепца те неће моКи да види оно што за њега испросим.

— Сестро, шеф лекар долззи. Реците брзо, како ми стоји боље кесица с ледом. Ооако! Или треба мало накривити!

НАРОДНЕ ИЗРЕКЕ Помоћ туђа, узданица скупа

Савет тражи ал се сам пома-

жи. ❖ Лаж је баш зато најгора што се у оделу истине појављуЈе. ❖ Коме част у новцу, лежи, тај је нема. ♦> Највеће је благо код људи штедљив језик. ❖ Будале носе срие у устима а мудраци уета у срцу. V Истину треба уважавати, што се пак тиче лажи он., нам и сама долази. Хао незвани рости, наметљи гости. ❖ Ласкање је опробани лепак, којим се лове људи. ♦♦♦ За своје смо погрешке слепи мишеви, за ту 1>е имамо соколове очн * ЉћћГ:

чА _ Ш