Бодљикаво прасе

д&џлика&а

Њена је глава преча

Главни уредник: Теодор Докић. Власник и издавач: »Просветна заједница« а. д. Телефон редакције: 25-681. Штампа »ЛУЧ«, Београд, Крвљице Наталија бр. 100. -•

— Овде има кисела купуса и проје! — Тако! А овде пеку бечке шницле! — Шницле!.. Мај... ајде да се променимо ме-

Клизавцца је опасна ства^>. Али само за старије и оне који су склони паду. За здраве, а нзрочито децу, она је право задовбљство. А сада смо у сезони највеће клизавице. На све стране се замрзло па чим се негде загледаш или замислиш, а ноге се измакну и ти лупиш о ледину. Чудновато је само то да данас више падају људи него жене. Знам да ће"се жене обрадовати због ове констатације и у глас повикати: „Ето, и један мушкарац потврђује да смо бољег квалитета. Напротив, оне су многб више склоне паду али шТо сељаци веле: немају сприлику, људи су свуда на ђунији, људи раде све послове и жене не излазе из куће па зато не могу ни да се оклизну. А за оно што се оклизну на паркет или обичан патос не знамо и то остане у четири зида а мушкарац, који љосне учини то јавно, на видику, па сви то видимо и одмах сазнамо. До душе и људи су сами криви. Ушао онај куси у њих па им никако не да мира већ их све гура на клизавицу. Лепо им памет вели: Маните се људи ћорава посла. Не скрећите са џаде ал, они јок. Такав је Србин. Ако му кажеш да ћути, он би на леђа проговорио, за инат. Ћоравом не вреди намигивати. Решио сам се да само са лепшим полом разговарам и само о њима водим рачуна. Ем је веће задовољство, ем је ризик мањи. Највише што ме нека може да изгрди и испсује ,а то се још може трпети. Дакле, хтео сам да их помогнем да се ратосиљају једне велике беде: чекања за дуван. А то се најлакше може помоћи ако свака жена, односно вереница, пријатељица, „симпатија" и т. д. натера свога мужа, односно вереника, да се одучи од пушења а своје следовање уступи њој. Мушкарци ће уштедети, не само новац већ и здравље, а, лепи пол неће морати још од два сата да се шуња око трафике и да трпе исмевање и разне вицеве и подвале које им мушкарци упућују. Ако ћемо поштено, зашто мушкарци уопште пуше. Из беса

брате, док жене пуше од муке и бригб. Јер кб дАнас има највеће бриге и невоље? Домаћица. Мушкарци дођу само на готово и још игвољевају. Дотле смо дотерали да су људи слабији пбл а жене јачи. Ако треба чекати на ред хајде жено. Ако треба ићи да се негде протестује или сврши, опет иде жена. Па када је тако, онда је право да жене и пуше, а људи нека дувају у песнице. Они су то и навикли па зато им и ово неће бити необично. То је још једна друштвена реформа који треба извршити, па ће онда сре ићи као по лоју. А решење овог питања зависи само од жена. Јер људи само к>ик слушају и само женске наредбе се испуњавају без поговора. А то су неке већ и учиниле. Прекјуче сретнем мог друга доктора Ђоку. — Где еи запео? — питам га ја. — 1 - Идем за дуван а не могу да дозволим да моја Лула стоји у реду... Ето, што је могла мадам Лула могу ваљда и Живке, Анке, Цане, РоСе, Гине и Дане. Џиле

»Дла миједует"! Пре рата, у једној нашоЈ паланци, приредило је једно београдско певачко друштво велики ксжцерт, Интересовање за концерт било је огромно. На програму је и један дует. Рака берберин, звани Свезнан, први пут је тада чуо ову реч, и умало што не препуче од муке што никако није могао да јој ухвати з_начење, е понос м уне даде да пита другога. За време концерта, седећи у првим редовима, Рака Свезнан у пози стручњака, коментарисао је и критиковао певаче. Најзад дође и дует. На подијум изиђоше двојица и отпеваше. Рака их гледа и слуша. Наједном окрете се попу Стеви и са омаловажавањем рече: — Ала ми је дует! Само двојица певају...

— Од када је моЈа жена лронашла да ЈоЈ моЈ шал добро стоЈи иа глави, Ја никако да се ратосиљам кијавице.

Зимски спорт

« — Милане, ако хоЂеш да стигнеш на воз, мо-

раш потрчати.

Сигурно је

— Чуо сам да си жену пратио до воза и да си цео сат чекао на лерону догод воз није кренуо. То Је лепо. — Знаш, сигурно Је сигурно.

ица није шипарица

Счупља напа од МЈое Седе код »Дарданела« Брзак, Глишић, Војислав Илик и другм и третирају нека важна питања поводом новца. Озбиљни, као да решавају светско финансиско питање, сви су забринути и намрштени. У кафану улази један велики богаташ, са астраганском крагном и шубаром. Богат по старини и наслеђу, он им охоло добаци: — Шта је бре, цврчци? Дошла зима, умукла песма? — Квд би ти имао у глави оно што имаш на глави, где би ти био крај! — одговори Брзак. — Јест, брате, више ти вреди капа него глава, потврди Милован ГлишиК

— Дакле, то Је једна крава, Перице! — Аха, то Је једна од оних, које дају тако \ мршаво млеко!

— Проклети будилник! Сад 6=чм хтео да попијем густу кафу!

Глумачка скромност — ...На једонј мојој претстави, св галерије и балкона лили су се потоци суза... У партеру су сви покисли до голе коже... — Није то ништа! На мојој претстави сузе су потопиле цело позоирште, тако да су ватрогасци неколико дана радили са пумпама... Једно дете од пет година С9 чак и удавило... нок Син: — Је ли, мама, да ли је наша служавкв богиња? Мама: Није, сине! Син: — А како се зове? Мама: — Роза, сине! Син: — Па зашто |ој твта каже: »Богињо Венеро, ти си ми све на свету!« ж ж — Шта ти Данице не једеш него мрљавиш? — О, мама, морам да чувам линију. — Море, једи, в линију чувв ,андар, звто је плаКен.