Бодљикаво прасе

Еро) 63

Б ОДЉИКАВО ПРДСЕ

Страна 7

НАША ПРИЧА

Украђени пелц

Ратко се ушушкао у свој палц када је журно напуштао кафану »Цар Душан« и похитао је да Цјто пре стигне кући, јер је снег падао у густим пахуљицама, а ветар је фијукао кроз полупразне улице. — Овакав пелц злата вреди! мрмљао је у себи Ратко задовољно и погладио руком преко драгоцене и топле бунде. Прмрчина је бивала све већа што се вишо ближио кући. Густа и непровидна нека помрчина. Па и сам снег није се могао распознавати, Уличне лампе једва су жмиркале. — Још неколико корачаја и ја сам, хвала Богу, код куће мислио је Ратко. Тада се испрси пред н,им нека прилика, упери светлост ручне лампе на њега, одмери пролазника у пелцу и прошишта полугласно заповедничким тоном: , — Свлачите бунду! Ратко ?е престраши, — Но, шта чекате? — Извините, али... — Нема ту али! И при томе у^леда Ратко уперен револвер. — Свлачите бунду! загрми он опет. Брзо, брзо! Жури ми се. Ратко је хтео да преговара. —• Видите, драги господине... — Ја немам времена за преговоре! гласио је одговор. — Сем тога и сувише је мрачно. Да ли напред. Доле са пелцом. Ратко је морао да скине скупоцену бунду. Онај му пружи неки тешки мантил, а сам наауче елегантан пелц.

-р- Фино, мрмљао је. То јв м* свим нешто друго! ' Изнутра бибер, а споља рпозоч! У редуЈ Хвала, господине мо|. Раткр дрхташе под танким м,антилом на пасјој хладноКи, Отимач се хтеде удаљити. — Један момент! Прошапутао је Ратко, бојажљиво. — Ви желите још? — Једно питање, А\0ЛЧМ1 — Питајте, — Куда идете сад* с пелцрм? — Отимач се насмејао: — Да попијем врућ чај у кафани »Цар Душан«. — Ја бих вам саветовао да не идете тамо! рече Ратко, — А заштр? — Јер тамр седи власник ове бучде.

ОТАЦ И СИН У бару седи један постариЈи господин, већ добро загрејан вином. Одједном улази један млад чрвек, наличи на старога господина као кап воде. МладиК је можда још више накресан од старијег господина, који тешко устаје са свога места, прилази младићу и каже му: — Милане, знаш ли шта чиниш? Знаш ли на кога потсећаш так<Ј накресан? — На сина једног пијанице, тата! — Знаш, њој то пежи у породици, њен отвц ради у фабрици леда. НЕСАВРЕМЕН ЧОВЕК У једну трафику на Теразијама улази један елегантан господин. Пре подне је— Молнм једнр пдк^р »М°раве« — каже он са Продавам гл гледа потсмешљиг во, а затим процеди са још веће висине: — Грсподиие, Ц1Т4 вд мислчте; ово је трафика!..

ИСПРЕТУРАНИ ОГЛАСИ Моли се свако ко зна за плац у центру града, велики два и по Метра за сваковрсну употребу -неН9 Јави на телефон ОО. Одело ново за мању пунију особу одлутало незнено куд. Ако се не врати у року од три дана не признајем дугове, Изгубљен иовчаник са шиваКом машином за крупнију особу у стручној радњи старога накита. —0Самостална госпођа са нузпросторијама хитно потребна гимназиском професору ради спремања ђака и остале гамади. Чизме број 42 одличног квалитета траже службу код боље госпође са употребом купатила. —0Течај књиговодства за два мала фокстеријера, отворено од 9—11. Плата по споразу.му,

Молим вас, ви седите на мојем шеширу! Како! Зар већ одлазмте1ите!

Магарац: — Дођавола како човек може да буде такр тврдоглав! Да ли знате? Питање: Од какврг се кулука боје н^јвише кулучари? Одговор: Од домаћег кулука. Питање: Где кулучари воле да кулуч^? Одговор: У оним улицама где највише има бифе-а. Питање: Која је Централа најизда,ц1н>1Ј? према својцм муштеријама? Одговор: Централа за хумор. Питање: ЏЈта Аца ЦветкрвиК ради кад не глуми или не пева? Одговор: Броји паре или игра неокретне игре.

иалог Перш Епиграм — еп и грам. Метафизика — мета и физика. Аутогол — Аутомобил у голу. Блокада — Блок и ада. Семинар — Семе у нару. Музеј — Место где се краве муау. Трлеграм — Теле које тежи грам. Кинемато,граф — Кина, Мата и граф.

Чпан посаде Једне подморнице, иа отсуству, жели да види дал' ја његова жена код куКе

Штампарске грешке 1. У Америци има доста блата (злата) из Европе. 2. Најсигурније лечење је на кланици (клиници). 3. Шта могу да ти вадим (радим) кад си . еиромах* 4. На последњем Састанку Рузвелт је рекао Стаљину: »ДобиКеш помоК сигурно у рају (маЈу)«. 5. Кондуктер »шестице« виче: »Шта сте навалили, као да има тестл (места) у трамвају«. Л о г и н а — Је ли ?ине, који рцену. имаш ти из А\атематике? — Четирд! — Како то? — па ти си бир рђав математичар? — Па ето тако, добио сам из усменог два и из писменог два, а два и два јесте четири!

— Немојте реКи мојој жени да сте ми позајмили 1000 динара. — НеКу ако ни вИ не кажете •лојеј да сам имао толико пара.

АФИЈОНИ, АФИЈОНИ Покојни Милорад ВујичхК је био врло честит и праведан човек, али је био страшно сиров. Увек са народом, он ништа није читао и све је расуђивао по својој здравој памети. И, богами, није грешио. Али када наиђу стране речи било је повуци, потегни. Особито је као министар имао неприлике са страним речима које је мешао и пргрешно употребљавао. Деси се да је био члан владе када је отнорена пруга БеоградОбреновац. Пошто је то била кратка пруГа без великих банкета и помпа, одреде ВујичиКа да заступа владу приликом отварања пруге. На свакој станици воз је стајао и окупљеним сељацима требало је говорити р значају пруге. Ту непријатну дужност имао је Вујичић и он је поштено извршио. Свуда је излазио и одржао кратак говор. У Обреновцу је био свечдн дочек и ту он мораде да одржи дужи говор, а то му није ишло од рука. Врло је слабо и ретко говорио. Али

немаде куд, веК изађе на Лерон и рдржа о?о слово: — БраКо! Цифилизација је много напредовала и сада автомобиљи, афијони и железнице свуда одржавају саобраКај зато је и влада направила ову пругу да би дошли у везу са другим светом! Живели. После тога пође у варош и све званице за њима, док су се новинари смејали што аероплане зове »афијони« (афијон је мак). Великоме Канту беше се Једанпут мало рашио шав на рукаву, један филозофов познаник, доста пр.иглуп брбљивац, али који је хтео да увек важи за шаљивчину, виде рупу и рече, показују+чи на оштећено место: — То ученост гледа напољв. — А глупост гледа унутра, од* врати Кант и остави га.