Бодљикаво прасе

Ј1

ако Ј0 њима

Ма{е (е> мшилењеМоје ја мишљоњо да требо да ев уееде потпуна слобода у језику. Нарочито у писању. Нека пише како ко хоће. Шта има ту да се употребљава реч »писмено«. Ако Кемо тако онда, ништа није писмоно што год излази и што се чита. Једноме се допада Један стил, другоме други, а ономе тамо нешто девето. Рецимо употреба падежа и великих слова па онда прилози и предлози и још неке измотације. Па још онда интерпункција. Ко <не све то да погоди, где му дође запета, а где тачка и запета а где опет две тачке. Зато свет и греши. Читаш неку ствар па видиш лепо човек резонуја и мисли ал' опвт те проклете зепете, па се несрекник уплео ко пиле у кучине. А да није те ђавоље интерпункциЈе човек би се изразио људски па би га сви разумели. Зато је моје мишљење да се то укине. Онда би свет и писао много више а овако се људи по мало ллаше,. зазиру да не погрешв па избегавају. А ми смо баш чувени због свога писања. Редак |е човек .који нијв по нешто написао. Неко књигу, неко членак, неко семо призненицу, а има и тако скромних људи који пишу семо меле цедуљице. Онеко тек, де се не заборави занат. Та врста списатеља јв толико скромна да се чак и не потписује. За њих Јо Још и најлекше јер када св човек не потпише не брине га много интерпункциЈа и друге ан- има, богами, и друге врсте. Подрмољв. Али ми други зато стре- сле тога се пишу »севапи« то је пимо и беремо кожу на шиљак. она врста енонимне питературе Зато, због тих других, треба ув§- кеда хокеш свом ближњем да сти слободу у писању. Потпуну наместиш мину. Па, ето, за ове слободу. То је бар моје мишље- две врсте литературе није потребн>е а можда има и других миш- на ни граматике ни синтакса. А љен»а. Јер, како видим пишв се.опет су то највежније књижевна доста, о свему и свачему. Најви- дела. Па кад зе њих не важи синше се, рецимо, пишу признанице. такса и граматике, зашто да ваЗа кирију, воду, осветљење, по- жи за друге списатељске фвле... зајмицу, разне таксе и казне а То баш није право.

— Не емеш бити пењ, мораш да будеш вредан као пчела. — Лако је њима да буду вредне кад соаки дан Једу меда.

Татин син Професор: — Како си дошао до закључка да је тридесетогодишњи рат трајео петнеест године? Ђак: — Тата ми је рекао да требе веровати само половину од окога што се чуЈе.

— Моја жена Ке ме упропестити со својим прохтевима. То је просто невероватно колико јоЈ је потребно сомо за рукавице. — Ја се, богоми, не могу да потужим, јер моја жена уопште нв носи рукавице. — Забога, коко ств јв но то натерали? — Купио сам Јој брилијантски прстен. —О— Реците ми кеква је разлике између паметног човека и будале? — Видите, паметен човек зно у чему је та разлика и никадо за њу не пита.

— ХаЈде Миро пољуби ме, па ћу ти тада нешто дати. — Боже тата! Ти исто говориш као што Је синоћ госп. Пера мами гооорио! ,

Исландски рибар

Осигурање нијв лак посао, а нарочито је овај посао тежак на Исланду, где многи рибари и сељаци показују велико неповерење према осигурању. Тим веће Је било задовољство заступника осигурања, када је после кракег наговарење осигурао кућу рибара Асмундура Гунарсоне, против пожара. Нарочито упадљиво било ]е то, што је лроцеНио рибарску куКиЦу чак на шест хиљаде круна, и ако вредност није одговара процени. Неколико година АсниЈе, изгорела је кућица Гунерсона, али друштво за осигурање одбило је да исплати уговорвних шест хиљада круна али је дало обавезу да ће о свом трошку сазидати исту такву кућицу. Гунарсоновом рабочарењу није било краЈе... После неколико времена опет наиђе неки заступник за осигурање и образложи му са неколико примамљивих речи, колико значи ао њега привредна снаге његовв жене, за време док је он на рибарењу. А затим поче да му при-

ча, како би било врло добро и паметно, када би осигурао живот жигове жене. Али вера Гунарсона, да је осигурање корисно, била је раније поколебана. — Још би ми само то Требало, бранио се рибар. — Ако моја стара једном умре," тада ће ми опвт прикачити о врат неку нову1 Црни дијаманти Угаљ и кокс ценв св у Копенхагену заисте као »црни дијаменти« и онај који има неку малу залиху у подруму, чува то као драго кемење. Не може се, наиме, никада знати када &е доћи нове испоруке, а нико нема вољу да се мрзне. Зато и није чудо, што је неки господин изненадо, за време претставе у биоскопу наједном скочио и престрашено рекао сво|оЈ жени: — морам одмах кући, сад сам се баш сетио, да сам заборавио закључати подрум! Век после двадесет минута го-

сподин ПетерУон већ се вратио натраг и стигао баш да погледа свршетак филма. »Све је у реду« задовољно рече својој жени. После биоскопа сврати брачни пар Још у кафану и кад се врати кући, било је скоро Једанаест сати. Пред њиховим вратимо видеше, госпођа и господин Петерсон, на своје велико запрепашћење своје комшије како се шеткају горе-доле. КомшИја је стално нешто псовао и претио, а када се Петерсон приближио, овај му опали страховиту шамарчину. — Шта је то? запите господин Петерсон бојежљиво. — То је то, дрекне комшиЈа. И ви ме још питате? Такав безобразлук! Зер ви не знате да сте пре три сата затворили моју жену у ваш подрум? Лукави гостионичар фридрих Велики путујући једном по своЈоЈ земљи, зеноћи у некој сеоској крчми. Сутрадан тражио је за доручак само једно кувано јаје. Гостионичар му донесе јаје, али зато стави на рачун двадесет златних марака. Краљ Је био врло изненађен. Али он мирно плати рачун и рече смешећи се: — Јаја су овде свакако врло ретка? — Не, Ваше Величанство, одговори гостионичар, јаја нису ретка, већ краљеви!«

Лењи Гаша и (к-рни- Раша

Ух.., Ах... Ко игра главпу улогу? А шта ге брнга за њега? Да ди те ичтересује комад? Никад мене ништа це интересује. Онда ти Је досадно? Иикад мени ниЈе досадно. Ех, па брате, шта радиш онда? V Јв? Ништа. Па ког, си, онда, врага дошао да гледаш тај комад? Кад те Оаш ништа не занима? Нисам ни дошао ту да гледам. Хтео сам само ту да седим Ух... Ах... Дај ми доглед да видим глумицу. А што те опа интересује? Не гњави, него дај дбглед. Ето имам га ту, узми га. Е баш нећу. Па брате не зафркавај! Хоћеш, да или не? Предомислно сам се. Ух... Ах ,Г. Ха, сад знам ко Је главни јунак! А шта ти Је то требало? Имаш право, потрудићу се да заборавнм. Ух... Ах... Готов Је комад, треба Да пљескамо. А зашто? Мени се комад ннје свиђао. Ух... ■ Ах... Хајдемо онда. Куда? Кући. А што? Ту се тако фино седи. Избациће нас. Кад нас буду избацили онДа ћемо отићи. Бог поживео оне некадашње комаде. Пет, шест чинова па никад краја! Разводник: — Господо, позориште се затвара!

Сутра је реприза, зар не?. Разводник: Да. Онда ево иовац н за сутра. Мш остајемо. Разводник: Али овде треба да се чисти. Па оставите слободно и прља• во. Нама не смета. Разводник: — Господо, без објашњења — напустите салу идм ћу вас избацити силом. Сјајно! Тако нам штедите труд. Савршено! То баш и желимоI Разводник: Излетићете иапоље! Хвала! ■ Отишао је сав бесан. ВеруЈеш ли да ће одржатн реч? Надам се. Бар ће други да нас носе. То пара вреди. Ух... Ах... Р&зводник (са четири носача): Изнесите их напоље, избаците их на улицу! , Ух што је фиио! I Ала Је пријатно тако путовати! Избацили су нас! Ту смо. Баш на травњаку. Забрањено Је газити траву. То нам је баш и требало. Ухапсиће нас због тога, доћи ће Марица по нас. И одвешће нас. Дапас нећемо више да ходамо. Нећемо.., Ух... Ах...

ПРАКТИЧАН РАСКИД — Шта ти је? Да се ниси, можда, посв^ђао са Ружом? — Јесам... Она једним делом неће о мени ништа више да зна. •*— Како то »једним делом?« — Па лепо: вратила ми Је сва писма а поклоне је задржала.

Модеран просјак

ПОЖА&п/ СИРЕНИ7Е ИЗЛ ФУ7Д, ИДИТЕДО ХРД7/?, НА/ГЖ6ТЕ :'едн0г гослодим, швите МУ И07У /7»РУ У &/НУ 0/7*/Д# 70 НЕ ШЗК/ хвилм/ -*Г

V, -О — Да, то ]е неки просЈак, али Је много осетљив, па се оиди.