Бодљикаво прасе

Ћ

Новчана (со&сјри^О' Моја баба бипа ја врло штед'л>ива жена. Она је овако рачунала: један динар издати илн уштедети чини разлику од два динара. Ја не верујем да се овакав закључак базира на неким тачним математичким правилима. Али се у пракси овај начин показао тачан, јер је моја баба стекла лепо имање. Уопште, новац има своје нароЦите аритметичке законе. Новац, који имамо, иема исту вредност као новац који нам фали. Кад неко има десет динара он може да купи три цигарете или да се вози двапут трамвајем. Он може с њима да купи и нож за бријаН>е. Али десет динара, који недостају, могу неког да отерају у очајање. Једном сам хтео да остатак мога новца утрошим па сам израчунао све издатке до последње паре, рачунајуКи и издатке за маст и порез. Тачно се подударало. Када сам хтео да исплатим паде ми једна дводинарка под сто и никако нисам могао да је пронађем. Пола сата цуњао сам кар пас док нисам пронашао. Шта би било да нисам пронашао, ухватила би ме нервоза — због два динара. Не моки динар платити, смешно је. Сто динара дуговати ве^ је неугодно. Сто хил,ада дуговати, то јв пристојно. А десет милиона дуговати — то је генијално, Дакле, новчана логика сасвим Ј» друнција -од филозофске. Чим више дугујеш више те" : људи цецо/,, _ , \ к Судбоносно је за сваког како заради први новац. Код мене, на ћример, с новцем иде врло траљаво, јер сам пр.ви новац зара'дио на »пуф«. Донео сам оцу >!ажну вест да |е добио премију ћа ,лозу и бн ме је частио са сто ДиНара. Био сам тада шврћа. МоЈ отац )е сматрао да умем да се снађем И да сам интелигбНтан. Једнога 'дана приредио је утакмицу изМеђу мене и једног мога вршњака. Данас би се рекло, испит интелигенције. Дао нам )е неко коцкасто' ђебе и одредио да кб 'добити банку онај, који први изброји број_ поља на ћебету. Мој ђршц,ак }е почео одмах марљи1во да броји по реду а при том је био сав поносан и блажен, ука'зујући прстом ред по ред. Ја сам се, напротив, уозбиљио, избројао коцке у једиом реду војдоравно, затим усправно и све то помножио. Меии је требало четвртину времена, а што нисам био победник, разлог је у томе, кото сам погрешио при множењу. Други је стрпљиво бројао и тачно израчунао. Он |е постао озбиљан трговац, имао Је вилу и вуто, а ја само шаљиви писац. Морв аутомобиле имају моји приЈатељи. Али данас Је испало обратно. Данас рачуна он, а Ја »бројим«. - .. * Кад неко нема иоваца, може бар мирно о њему говорити и —■ писати. —ОКелнер прича свомв колеги: Побегао ми један гост с неплакеним цехом: —'Јв ли био велики? —'• Није. Сасвим мали, човечуљак. —л

Како сме?

— Драга, женице, замисли, ноЂас сам сањао да сам са тобом

тукао.

теби.

— Шта-а-а!) Штз, такве ти себи снове дозвољаваш. Дађу Ја

Контролор: — Е, господине моЈ, вИ имате карту треће класе, а ово су кола друге класе. Зато морате доплатити разлику! Оџушо- се> псј, пушша

После развода Госпођа Марковик разводи се од мужа. Већ неколико месеци живе одвојени од стола и постеље., Она је'с» дете+ом узела луксузан стан, а он је занемарио службу и остао без иквквих прихода. Госпбђа Марковић обра^а се надлвжним властима и жали се: — Он јв дужан д» ми даје издржавање, а, међутим, ништа од њега не добијам... Однео Је чек и један део мога накита. ■—*Ла, ипак ие треба толико да га оптужуЈете, примеђује чиновник. Ни он сам нема средстава за живот, а дао вам је све ствари.., — Ствари су моје. — ...и дете. — Ни оиб нијв његово одговори јетко госпођа.

— Она: — Г. професоре, мо| вас Је муж, на самрти миого поздравио. * Он: — Хвала. Поздравите и ш мега.

Удавача

Дошао младОжвња 'да проси девојку. Кад се договорио са девојчиним родитељима, мати позва своју кћер и рече: — Кђери моја, ево гбспсдин

НЕМА ВИШЕ БАЈКЕ Баба прича своме унуку Тада одједном,, усред но!ни, на шумском друму, изненада и брзо, јНднјјд шумско чудовиште појури на њега... Очи му счјаху две 'Мтрен№е «угле, дах+ге, дрхти, јури с хукбм, да - се чо веку дигне коса на глави... Унук је прекида. — Е, бабо, па то није ништа страшно, то је био аутомобил.

У брзини'

Продавац: Зар сте чекали толико дуго у реду да би купили |едну дописницу! ј Купац: Кад сам ушао у ред, намеравао сам да купим цигарете а после, временом, одучио сам се од пушења.

— То Је леп д«чак._ — Али ви сте погрешили кад сте одбили да се картате С вашом женом, када је онг то желела!

— Збогом мужиђу, *ајДе да се пољубимо! — Немам времена, обрати се на мог секретара. — Куда кеш вечерас?— У пбзоривЈте... идем саМ... ако хоћеш можеш да ми правиш друиЈтво, т А твоја жена? — Њу нисам ни звао. — А шта се даје? — »Срећан брак«.

Јоца проси твоју руку, Имаш ли ти вољу да пођеш за њега? — Боже мама, како можвтв тако нешто да ме питате? речв девојка и бризну у плач. Кзхо бих ја вас оставила? — Е, па зашто? Како с«м ја моје родитеље оставила и удала се за твога тату? — Да, лако је вама! Ви сте се удали за тату, а ја морам за туђинца! — Тата, дај ми десет динара! — А зашто ке ти) — Хтела бих с Перицом да се I играм мужа и жене, а он неће да ме узме без мираза.

Оцеви и деца

Гост« н» ,-поласку љуби руку домаћице, а његов синчик Душко, угледајући се на оца, сасвим каааљерски хоће да пољуби руку домаћчновој керчици Дани. — Еј, Душко, рече му домаћица. Ти си, море, прави маторко! Зар ти мвју Дану ве^ у руку љубиш? Што се, децо не загрлите и не пољубитв лвпо?

— Ми се љубимо кад смо сами, одговори Душко. — А зашто то? *

— Јер Данином

тако ради мамом.

мој тата са

ЈЕДАН ОГЛАС Један несрећник дао је овзкав оглас: — Моја жена пббвгла јв. од мене. Чиним пажљивиМ свакога да'"јој ништа не даје иа верзсију, јер сам само ја једини човек на свету коме она никад не остаје дужна. { —ООтац (учитељу музике): — Како то, господинв, ви љубитв моЈу кћер? Зар вам' за то плаћам хонорар? Учитвж: «— Ах, не... То је већ бесплатно.

У ПРАШУМИ

— Пожури Бимбо, чека т« про фесор муаик«.