Бодљикаво прасе

љзшжж. ^ЈШ.

Иилашет мла^ажења

НЕДЕЉА, 18 априла Цвети па много света по кафанаА д,а ' Изашао и ја са мојим побратимом Станком па ( седосмо у једну кафаиу. Убрзо за паш сто седе и ЈЈаза судиЈл. Станко Је био професор и позпати гњаватор који је само мене штедео али кад наиђе на непознатог човека, он једва дочека да га гњаан. Зато му Лаза згоп• но дође. Одмах се између њих разви врло жив разговор о неким фцлозофским проблемима а затим о телепатији. Ј1кза је бно нознати београдски шаљивчина па је Станка сасвим отворено завитлавао али оваЈ то није примећивао. Развијао Је неуморно своје теориЈе и одједном узвикну: — Ја волим само језгро стваи ри... — Онда бих са Вама радо јео кајсије — рече Лаза а ја се немогадох уздржати од смеха, док се Станко љутну и укута. ПОНЕДЕЉАК, 19 априла Наишла велика, . страсна недеља па Љ « реших да поЛ стим. Кажем жечн: — ХоЛу, вала и Ја да се причестим... А она ни вели: — Није довољно цазитн само на Јело већ и ца речн!... Али после подне видим да ми Је неко украо кокошку. Почнем да се дерњам и псујем и пошто сам посумњао у хаузмајсторку ја Је нападнем и жесто се посвађамо. А жена ни каже: — Шта ти сад вреди пост кад си се огрешио. Кокошка се вратила. Била се завукла у подрум..." — Море само кад се вратила. А за грех ие берн бригу. А да се више не бих грешио, закољи је сутра за ручак па ћемо у сласт да је поЈедемо. Бар оида неНу да грешим душу и иабећујем ком■ шилук, А то Је иајвећи пост". Тако ми није било суђено да постим. УТОРАК, 20 априла Љуба професор ]е велики циник. Језик му је оштриЈи од сабље. Зато г асви избегавају али он се прави Тодор па се гура у свако друштво.

Тако данас седимо ја и Мома. Станко. Ваљда није крив њеи мој газда од куНе а Љуба уће Милија што је умро. Значи и у кафану и седе за наш сто Баш ти би ишла сутра у позориште у томе тренутку је Мома причао ако бих ја данас умро како га син. студент, не слуша.

— Никад — вели госпа Роса... „осим ако не добијем бесплатну

— Вала ко да нијс моЈе лете — Заврши он. Не личи ни физички ни духовно — ни на моју ни на женину фамилију. — Да га нису заменили у са- ПЕТАК, 23 априла

улазницу као Анка. пропадне улазница".

Зашто да

наторијуму кад је био бсба? упаде Љуба у разговор. — То нису, ја ,сам пазно — одговори Мома. — Е, онда је замена извршеиа много раније — рече Љуба н значајно се насмеши а Мома поцрвени али се уздржа од одговора. СРЕДА, 21 априла Госпа Т чнка душу поједе нашем другу Стеви ма-

М

Одем данас у цркву, ал нигде иеста. Све сами побожни хришћани. Једва се угурам до самих враа и чекам на ред да упалим свеЛу. До мене раз• говарају две жене. Е, баш су о ее дошле са побожним мислима — помисдих ја у себи и ослушнем што разговарају. — Та Мииа Је опајдара. Стала ми је на жуљ ал Ја Ау пеЛ да нафактуристи. Се- ј 0 ј покажем — вели Једна пу• ца га и фектује а цачка црнка, са лепом ондулира• он не сме да зи- ном косом. не. Укротнла га — Хоће она, хоЛе — вели она па једе из руке и само аминује. друга са офарбаном косом и Просто идеалан муж Ми га због браун мантилом. За мене измитога стално дирамо али он огуг- слила да живим с Тозу касалао и на наше подсмехе само се пина". смешка. — Море то ниЈе ништа — иа^ Данас, на пијаци, стоји он н стави црнка. Она је мени отела разговара са Миланом инжиње- залогаЈ из уста. И то мастан заром. Прићем и ја. Разговор се логаЈ. Таман сам.ја упецала Боопет води о његовоЈ Тинки. ру фурунцију и ујдурисала ствар — Како, богати, можеш да тр- и човек веЛ прешао код мене на пиш да те толико сеца!.. — пита квартир а она ее умеша и одведе га Милан. Пази каког те напра- човека. Жао ми само што потро• вила. ших онолику вуиу знмус да му — Шта Аеш?.\. — смешка се шгрикам чарапе..." Стева. У томе се Ја прогурах до сае— Па зар ти ннкад ниси про- Ла и не чух ове богомољке до гиван њеним жељама? иаставља краја али Је сигурио да нису ме-

— Дао сам оглас у новине тражећи жену, а добио еам маеу одговора од мушкараца.,., — Каио то1 — Нуде ми своје жене!

Милан. — Вала, ако хоНеш да знаш, — рече Стева — противан сам увек али се чувам да она то не позна..."

њале тему разговора.

ЧЕТВРТАК, 22 априла Станко, мој први комшија, иначе звани „преблаги Јефрем", стал-

ПОЗООИШТЕ

СУБОТА, 24 априла Изађем на Калемегдан. Празник па велим да је ред да и ја видим света. Ухватим једну клупу и седнем да се сунчам. Гамиже народ, старо и млано се гложи са до, али преовлађују 1>аци. Није својом бољом по- ни чудо. Младост се највише раповином, госпа Ро- дуЈе пролећу. Одједном до мене сом. Она хоАе да све буде по седоше младић и девојка. Скоро њеном а Станко се брани и тако још деца али се праве важни као стално зађевице. да су матори. Иако су они шапДанас сам био код њих да уз• тали Ја са мопет чуо одломке

њиховог разговора. — Знате Иадо, — шапу Ае младић — ја сам иоћае сањао да сам најлепшу девоЈку на

Дакле, гослођице, Пија, један господин улази у кулатило. Ви вичите из свег грла: Авај, један човек!

мем варзило на заЈам а онн се опет препнру. — Красна је та твоЈа пријате• љица Анка. Муж Је умро на Све- пољубио тог Саву а она Јуче ишла у по- свету... зориште. — д шта сам ] а раднла? — Па ниЈе она крива... брани прекиде га она брзоплетно. Је Роса. Ј а С е и нехотице насмеЈах а — Пазн богати — издра сеони се постидоше и одоше.

Реклама Муштерија долази у дрогврију и пита сопстввника радњв: — Ви толико рекламишете своју помаду, за растен»е косе да за неколико дана ствара нову косу на ћелавој глави... А зашто сте ви онда ^елави? — Ја? одговори дрогериста. То је сасвим друга ствар. Ја желим да својим муштериЈама покажем жалосне последице, које ке их снаћи ако на буду употребљава-

СПОРТСКИ ЕПИГРАМ Публици се лице смрачи Стрепи јадна пуна зорта Да се због тог лудог спорта Не потуку навијачи А судије ве* сеире Што се такве вести шире. СВЕ ЗАВИСИ... Последње првенствене утакмице су показале да валики футбалски клубови негују чист аматеризам. Чим пресуши славина губе са утакмице а кад опет почне да капље саме се ноге разиграју... ПОЧЕЛА СЕЗОНА На Атлантику и Пацифику почела је пливачка сезона само је малер што најве^и део пливача не иде са вољом на утакмице већ и* на то нагоне. То је, опет, донело нагло повећање премија и ово је сада најскупљи спорт на свету. УСКРЦЈЊИ ТУРНИР Бивше звезде Стаљин, Черчил и Рузвелт приређују велики ускршњи турнир за који се прави велика реклама. Неће се играти футбал ве^ старинска игра: Шапца, лапца ко мој друг«.

Со&{еш,и ма ТвоЈе друштво с нотама се мучи Али да писне то нииако не сме Није лако кад арију учи Од те фине лабудове песме Залуд труд је, то данас не важи Крв невина већ одмазду тра>гм Сп.екулаци(и Од када се знамо Чувство нам је расно Да признање дамо Само увек касно Ал' за тебе биће частан изузетак Ето теби дође најзад - црни петак. ?,&Сј,иа-Лонџ№У' Од твојих савета направисе грба 1ваки ти је корак увек против Срба Од тебе нам увек долазио квар Ти лажеш уз виски ил уз љуту вотку Ко је тебе слушо, упрско је мотку Због тебе је фајду баш лојео ћар.

— Када бих добио на лутриЈи сто хиљада динара постао бих самосталан и оженио бих се. Искључено. Могао би само Да од ваше трагедиЈа мо ' у помад У 38 Р°етен,е косе! Једно од тога да учиниш. Напра.исте - М*

В&лсшришу Девиза Је теби, бато ' Само долар или злато Грамзљивости црв Само нек Је добро њима Макар овде потоцима Текла наша крв. Аљнђшскаје &ежани{и Као онаЈ из Библије Јуда Направисте земљи триста чуда Бацисте Је на пропасти руб Ап' Је ђаво дошао под своје Плаћеника сад сте само стуб. ЗрТаиџма Стаљин доби за маршала Лагвардија — ђенерала Тако миц по миц Сад не може да се криЈе