Бодљикаво прасе

Сгр

ана 2

БОДЉИКЛВО ПРЛСЕ

Бро] 77

СПОЉНИ ПРЕГЛЕД

Коа ортака тешко стање - Лондон тражи сад равнање

Лагало се, варало се, мало вукло, више трло Англосакси малаисали, заболе их већ и грло Лагали су све од реда, ког су стигли, ког су знали Ал' од толке силне лажи већ су многи посустали Хвалили се баш озбиљно и правили важна лица Да су добар леи пронашли — сретство против подморница Ал' у пракси лен се ова| показао као шала На све стране лађе тону — не помаже празна хвала И док цела Америка у нервози чудо чека Рузвелт давно на глас пева: »не помаже апотека«. А Черчил се само прси, ал тајно га хвата трема И он сада добро види да Енглеској лека нема Они су се сви надали да помођи блокада Ал' од сретства нечовечног сад Албијон први страда Јер бродови и* доносе нити робу, нити храну Оио мало пађа једва довози им |ош џебану Пословица лапо вели: Ко другом јаму копа

ЖАЛБА ИЗ ЉУБОМОРЕ „Њујорк т »Јме" докоеи да Ј« Једно велико женеио удружење од 200.000 жеиа поднело »ладц жалбу, у којој с« туж« на америчке војннке у Еиглоској, Јер се оии жене тамо нв врат иа цое. У тужби се тражи да се женидбе с Енглеекнњама аабраие и укааује ое на рђаве последиц« што ће имати ове жеиидбе, на америчке девоЈке. Дакле, чиста конкуренциЈа! *Го је још једџна роба коју Енглези могу и у ратно време да извоае. ЕНГЛЕСКИ МОНОПОЛ Лоидонски „ТаЈмс" каже,

да

је лична слобода Еиглезима увек била највише добро. Разуме се, да еу ово добро, другим народима украли, јер га они.највише уживају. САВЕЗНИЧКЕ СИМПАТИЈЕ СОВЈЕТИМА Како јавља „Тајмс" слика -Черчилова пала Је као жртва атентата непознатог извршиоца. Слика је била поред једне Стаљинове бисте обешена при улазу једне совјетске пропагандне изложбе у Оксфордској улици. Атентатори еу провалили ноћу у изложбену дворапу само зато да би уништили слику енглеског преми'јера. У службеним енглеским круговима сматрају да "су извршиоци добили миг од свога послодавца Комннтерне да учине ову пакост Нерчилу као знак „велике савбзничке симпатије". ГРАНДИОЗНИ АМЕРИЧКИ ПЛАНОВИ Амерички часопис „Пик" из Њујорка пише: Службеиа објашн>ен>а о >пла«овима Америк« после рата толико су до сада граидиозна, да на просечног човека чине тежак утисак. Пре Пирл Харбура и потапан>а америчких бродова на АтЛантику ови планови били су још грандиовиији.

ЧЕРЧИЛ УМИРУЈЕ СВЕТ

Први у њу баш западне и први |е зато тропа И ортаци англоеаски ве'& не знаЈу шта да раде Па од муке и невоље Један другом очи ваде ♦ Н« нстону ништа ноао, затишје још увен траЈв Зато Стаљин беспослени лажне вести стално даје И да спречи диснусију о иатинском том злочину Он шаљиве приче ствара и изводи пантомину Па се лажно љутит прави, на Пољаке он се бури Да страхоте из Катина бар за време забашури Док елита пољске војске у Катинској шуми труне НајсвирепиЈи убица у Вога се лажно куне Сад Је и он у невољи са црквом со лажно мири Али испод тог хришћанства нож крвави стално вири И чим му се згода пружи, он ће опет крв да лије Да разара, стреља, мучи и са кнутом народ бије А његова два ортаиа тог злочинца стално хвале Јер Још увек њима треба а после ће да подвала Ти грешници залуд мисле да *е вечно лаж да папи Она тренутна подигне, али после дубље свали.

— Уаеравам те, да Је ои мирољубив, и углађен, а само Је иаткада мало неурачунљив.

ЕПИГРАМИ Катинска им та афера Лажиу маску с лица здера Покварила кеф У Москви Је циркус прави Да се ово заборави На реду је блеф. Ујна Сам Је даску трулу Подметиуо Џоку Булу Исцепо му шлиц ' Магарчи га он на смену Па га зове у рефену Прави с њиме виц.

ХОЋЕ ДА МЕЊА ФИРМУ Вашингтои, иаја. — Сталан гост Беле куНе Форест Девис добио Је укор од прстседиика Рузвелта због тога што Је брОљао да Рузвелт има осач тачака о уређен?у света, после рата. — Каквих осам тачака, наљутио се Рузвелт, када цеда Анерика зна да имам само Једну Једину тачку: да проненим име глобуса и наденем иово име Америка. НУДЕ РЕТЕРАЦИЈУ Вашингтон, мајб. — Врховни судиЈа С.А.Д. Овен Робертс јавно Је понудио Енглезима да ИмпериЈу уступе Рузвелту • они нека ступе у царинсиу униЈу са Америком,као Панама и Гватемала. НЕПТУИОВИ МАГАЗИНИ ПРЕПУНИ Негде под Океаном. — Из главног стана Бога Нептуна, јавља се о великој несташици радне снаге, пошто су се нагодАилали нови послови. Органи Нептуна примили су на чување од 1 маја око

30 бродова са 176.000 тона и нису у стању да ове бродове сместе у своје докове.

Но

ва нњига

Кујбишев, маЈа. — Велика илузија о новој савезничкој помоћи пала је у воду после изјаве Стаљина да Американци шаљу само шкарт авионе и зато губе тако много авиона. Пошто Је ово веК стота изЈава Стаљина о савезничким подвалама, у Кујбишеву се спрема јубигарно издање књиге под насловом: »Сто савезничких подвала«. НОВЕ ГАРАНТИЈЕ Лондон, маЈа. — Чим Је примљена Стаљинова жеља да се после рата створи велика пољска држава, Сикорски |е замолио Черчипа да се одреде границе те буду*е државе и да се Стаљин изјасни о величини.

Черчип Је нервозно узвикнуо: — Зар сада опет да се петља мо оио тога питања. Ја вам гаран туЈем да ђе вашв држава бити веђа од Катинске шуме. ИЗИШЛА СА ФАРБОМ НА СРЕДУ Лондон, маЈа. — Јевреји су се у Лондону толико окуражили да су после Ускрса протестовали преко своЈе штампе због неких хришћансиих прослава у којима се описуЈе живот и смрт Исуса Христа. Ова Јеврејигтина тражи да се избрише из старог Завета све што су радили Ирод, Кајафа И други ЈевреЈи пошто су они вршили асамо своЈу дужност а Иеуе Христос ое огрешио о законе и зато Је био кажњен«. Они траже да се сваки онаЈ коЈи спомене Голготу и мучење Исуса Христа казни због увреде »изабраног на рода«.

ТРИ ФАЗЕ МОШЕ НОНА

У Москви: комесар Кон

У Њујорку: гангстер Кон

У Лондону: лорд Кои

Оии су, ето, толиио узели хуи и осилили се да се мешаЈу и у хришђансиу веру. Гутају ннедле Вашингтон, маЈа. — Из Америке се све више чуЈу гласови да треба створити савез држава коме ђе, наравно, бк«ти на челу Вашингтон. У том савезу Велика Британија би имала исти положаЈ као рецимо Швајцарска. Енглези су бесни због ових предлога али не сме ни да писну само је Чарчил добио напад жучи. НА ИСТИ СПИСАК Алжир, маЈ 'а. Жиро је сав бесан што је изравнат са де Голом и стављен на исти платни списак али се он свети на тај начин што је наЈ *урио све Деголисте који у целој Африци немаЈ - у никаквог утицаја. ПОБЕДА С МАСАЖОМ »ЊуЈорк пост« доноси крупним словима једну праву америчку сензацију. Мис Ђорђија Виланд из Филаделфије, која се до/ сада бавила одгајивањем канаринаца, понудила је своје услуге војсци и изјавила да јв спремна да се жртвује и промене професију, па да од сада негује ноге америчким војницима. Према њеном мишљењу овај њен рад подићи ке борбену снагу америчке армија. Цела америчка »нациЈа« мораће да се захвали овако класичном примеру Вмеричког патриотизма. Постоје и супротна мншљења, према којима би бмло боље кад би ова жена маси* рала америчке моагомц