Бодљикаво прасе

Ђавоља Работа Сабрат неког манастира погреши нешто и игуман га казни затвором. Допусти му да једе само сув хлеб. Био је часни пост. Калуђеру се досади ово „сухојеДење", па однекуд набави неколико јаја. Међутим, сва је мука била у томе што није имао ватре. Ипак се досети. Дађе једну подужу иглу, и затим запали свећу и Ћоче да окреће јаје на пламену. У тај мах упаде у челију игуман па, видећи шта му ради сабрат, сав пренеражен и избезумљен викнну: — Шта радиш то, црни синко? Зар јаја у часни пост? Сиромах калуђер, престравл>ен, склопи руке и поче да моли за опроштај: . — Оче »■■умане, ђаво ме превзри и наведе на ово! А ђаво, који је стајао иза врчта, викну: — Лаже, оче игумане ,и ја овт први пут видкм у своме живо.у:

— Шта |е то е вама глумцима1 Пре нико није ни чуо за вас, а сад сви хоћете да будете редитељи. Хош *е да дође неки статиста да нам се понуди за редитеља. Зашто нема сунца! Мати: — Данас је опет хладво. Изгледа да се сунце неће никада појавити. Синчић: — Па, вал,да је и њему хладно. Сигурво чека да се отопите, па ће се онда помолити.

Већ кад сви гледају увек исто, бар да нешто науне.

Већ сам писао о акустичности Београда. То је особина која се ретио срета код других вароши, нарочито због тога што се овде звук слабо чује али се утолико боље чује шапат. Могло би се слободно рећи да је Београд акустичан само за оговарање и трач док истину врло слабо прима и готово је и не преноси. Дуго сам размишљао о томе откуда та особина па сам на крају дошао до закључка да је то отуда што жене у Београду имају огромну већину. Није онда чудо што су наметнуле своје о^обине и сбоје манире. Давно је познато да жене не воле истину, нарочито ако није много пријатна. Рецимо^ко би смео да се усуди да некој нагизданој бабускери, са ногама као у слона, каже у очи да не треба да носи тако кратко и да није лепа. Тако и• сто рђаво се проведе свако онај који уочи каже своме суседу да је себичан и грамзив. Очи ће му извадити. Из свих тих разлога Београд је варош где се само праве комплимен^и. Донесе ти сељак флашу млека, видчш лепо сама воХа, ал' опет то не смеш да му кажеш већ се љубазно насмејеш и кажеш му: ,,Е баш ти хвала што ме се сети..." Или донесе ти неко робу, видиш да је сам бофл а цена папрена а ти му сб захваљујеш као да ти јв не знам шта урадио. Исто ти је у сваком другом погледу и ту нема отступања јер ко је још видео да жене једна другој кресну истину у лице. Када су заједно онда цилемиле, а чим се одмакну осцу паљбу. Данашњи Београд се нцје сачувао и од друге женске осбби-

иза леђа. Ништа не в$ља на дру• гом. Ни шешир, ни хаљина, ни држање а најмање морал. Сваки види у туђем оку трунку а у своме не види по читав хват др• ва. Јер ниједна жена никад нбће признати своје велике мане али ће зато критнковати најмању ману код других. А пошто бгова• рање и рекла казала иду само шапатом и Београд се служи шапатом да би се сит наоговарао и исклеветао. Свако мора то да ра• ди да би му лакиуло. Само све то није Опасно ии злонамерно. Као код сваке жене. То је обична разонода да се убије време зато тај шапаг и то прикривање истине претставља покушај да се жена прикаше лепшом него што јесте. То је обична сујета и ништа вцше, зато не треба узимати трагично ову особину данашње женске генерације, као што се уопште ( женске не могу озбиљно узи мати.

Јутрос ме уфатили да писем за пласе па ме плебили ко мацку тата казе зал ти бле слинавко сто ни нос нумес да облисес а овамо писес у новине и исмејавас твоју фамилију а добло знас да нас фамилија издлзава ето тетка маца неце да ти да длвз и бласно а цика мика неце да нам да месо и мас па ста це_мо онда да ладимо. г Јос голе је сто дисес за мене и маму. о.че цео свет да се сме.је а Ја му казем па и јесте за смејање а он ми лаавуце саадл и по цепа везбанку и сад Немам ал тије. па молам да писем на ку^ понску књижицу а сутла цу да тлажим хонолал па цу да купим алтију. флиске нбвости нема у кбмсиЛуку. само цика сима апотекал јоиет не говоли са Тета стевку а мица доктол бијо се јуче сгоспа стану јел га уфг<тила како се мази скуаалицу а стлина кату Оставијо онај њен студент и Одо јо> седам ил>.ада све у слеблу. Па сад плети дз це да Га тузи. иас Ццка васа полезник избацијо клоз плозол тетка јелу зато сто је исла у биоскОп скилашију а кад дооо та.ј килајџија он му лупно флЈСу о главу и сад идеду пред суд. она.ј цика цале сто сам ва^ Пдицо изгубијо на покел неку кауцију па сад тлци да узајми ал му нцко неда а Тата каз$ Мблам да Гз спомогнем он је мој дупли колега отео ми плво зену па После женску и сад тата одваЈа пикслу за њега. код нас у куци је св_е у леду само смо

Остали без пале јелбо је Тата купијо мојо| тазе мами алину и сад смо с^олц — и тата се зали да сс висе не мозе да лади због засто сваки тлази неку мулећину а кзд се сваком одвоји Онда за нас ниста не остане. јуче је мама носила да плода флак и Отисла код једног келнела а он казе е мсца госпоја има тога зеља ко блата јел данас нико не носи флак, а онда отисла код пеле сиајдела в дала да ми сиде панталоне од флака јос би пиоо ал молам дидеи пв длва да кувамо кацамам. вас јовица : И Ча&ек буџџћнаслпи

1 Тук на лук

Мој пријател. Коста врло је карактеран човек. Његова жена такође. Не зна се тачно који је, од њих више. Пре петнаест дана љуто су се посвађали и од тада не разговарају међусобно ништа. Иначе, свб у кући иде у најбољем реду и тишини. Све штр год имају супружници да саопште један другоме, напишу на јеДној таблИци. Синоћ ти млј Коста написа: Сутра ујутру морам на пут. Пробуди ме у четири. Ујутро се пробудио кад је било већ осам сати. Алл поред »егове главе, на таблици било је написано: Устани има четири сата! ДесИ ми се да неких дана' патим Од необуздане радозналости. И тад ми обично очитају добру лекцију. Прошле недеље, претстави ме мој Друг Пера, господину Илији, „Драго ми је, рекох, рукујући се еа' њиме, али то је било баш једног дана кад ми радозналост није давала мира, „а што Вам је нос тако црвен? На такво питање господин Илија, чији нос сад потпуно помодри, одговори: Мој је ноб црвен поноса. — Од поноса? радознало ћу ја, — „а како Ви то мислите?" — Зато тто га никад не турам у туђе послове. Била ми је то, богами, добра лекција. Али, мајку му, оз-

не: критиковања. Наравно, бпет биљно се питам, што му је нос био тако црвен?

—Од увек сам волео да мислим на будућност.. — С обзиром на твоју прошлост ни|е ни чудо. Макар нешто — Можеш ли да ми позајмиш сто динара? — Не. — Педесет? — Не мбту. — Дај ми једну цигарету! — Стој у реду! — Можеш ли ми онда рећи колико је сати? ♦ — Где ти је мама? — Отишла је пре два сата на пет минута код наше сусетке. ♦ — Тата, кад данн постају дужи? —• Увек пред крај месеца. Говори истину Судија: Реците, чиме вас је увредио оптужени? Тужилац: Ево, господине суција! Рекао ми је да сам битанга, да сам вуцибатина... И кунем вам се да је све то истина!

I ре&шшш, жоца

•НД ПОбМУ'

•ЛЧПМ 60ОМ

.111

-.9

— Чудновато да тво| коњ застане кра| сваке чесме. — То ради из навике. Некада |е припадао Једном мле-

каџиЈи.