Бодљикаво прасе

камшилуку.

НЕДЕЉА 23 МАЈ Звали нас неки рођацн данас у њихов воћњак на трешње. Имају велики воћњак а поред тога воле и да се нало праве важни. За сваки случај ја понео и један зембиљ. Као рачунан можда ћу добити пет^шест кила да понесем. Али на среИу не дође до тога јер ово није била берба трешања као што сам замишљао. Одведоше нас у једну хладовииу где је био намештен сто и столице и донесоше једну чинију трешања а испред сваког од нас по једна тацница од кафене шоље. Сваки је појео по десетак трешања а онда је једна са офарбаном косом дохватила виоЈину и отпочела да свира. Када је загудила просто ме 17рођоше жмарци па зачуђено погледах домаћицу која је иначе била моја сестричина. За мало ме не удари „шлаг". Она Је била сва одушевљена. За инат Ј ој рекох: — Ала ме ова музцка потсећа на покојну тетка Стевку!" — Зашто на њу када је она била потпуно немузикална? зачуди се домаћица. — Па и ова је — изустих пакосно и би ми лакше. ПОНЏДЕЉАК, 24 МАЈ , Лето има и своЈ јих незгодних страна. Отворени су сви прозори па се чује све што се говори у Јутрос се свађа онај професор географије са својом женом. Он станује у сутурену Нешто га увредила и он је грди: — Ти си једна мурдаруша. Ставиш пудер на лице и сва си прљава. Глупа гуско..." — Зар то мени. Ух! Јао! Јао! — Не глуми! — вели он. . — Чик понови те увреде плаче она Одмах ћу скочити кроз прозор. — Онда хајдемо на таван па ђу ти рећи све редом — каже он радосно али она ућута. УТОРАК, 25 МАЈ Свако јутро долази једно сељаче из Мокрог луга и нуди неко млеко. Сви смо се већ опарили. Права водица. Али наш комшија, он што је некада био диплочата .навикао на белу кафу па заго узима и ту водицу. А сељаче не попушта. Уколико више нуштерија утолико више воде ал ^ и дипломати смучило. Зато ЈУТр ос с ачека дечка, поштено га "згрди и на крају рече: Ту брате и нема млека. Сача иода. Ц то кишница! Како те није срамота. Тако мали па већ лодваљујеш. Зашто да ме срамота — бра9и се дечко. Ви'ш да је бело! А зашто је тако водено? — Па знаш уфати краве јуче онај пљусак... Сад и дипломата ннје могао више да се уздржавџ, па прасну: — Напоље битанго! Што ме правиш буда)!ом"... СРЕДА, 26 МАЈ | ј Стојимо за ду. 1. ван па се ту воде рззни разгогјјШ вори. Некад су Ц^. .. ДУ ј З ј ти разговори и врло интересантни јер мушкарци ииају више

&СДЉИКАВО ПРАСЕ

Страно 3

наште а поред тога су искренији. Зато су ту честе шале и свако-, дневне исповести мужева који много више пате од жена него од рата. Један се жали како му дошла ташта у госте и већ три месеца неће да се врати у паланку из

које је дошла. Али зато не про■ пушта ниједан биоскопски програм. Са те теме пређоше на жене и један стари инжињер вели: — Моја женш може о једној теми да говори и по два и по сата без прекида."

— 'То није ништа — прекиде га Ђока инвалид, моја може да говори и по пет сати. И то без икакве теме. — А моја вала не престаје ни кад спава — упаде у разговор један погурени чича и само узДахну. Свезнал ица Р а ј а и његов д р у г П а ј а

Бата Раја себе чуво Даје вести он на уво Уз осмехе куртоазне Шири вести разноразне И редовно глупе, »празне«

И чим Раја на пут крене Киже свуд пажне бмлтене Брже лаже нег што зене На машти се све заснива А то му је баш актива

И Енглези, ето саде Шаљу вагон чоколаде И још прхде разне сорте Деведесет и три торте А Паја се само зграну Па од чуда гласно лану: »За новости ти си сила Таква ми Је новост мила Рајо, ко да имаш крила«.

Од тог Раја вајде нема Ал' немиран дух не дрема Стално »тазе« вести спрема Све што год му на ум пада Ту истина љуто страда

Тако срео друга Пају Па му шану он на крају »Ову новост — да л' си знао Падобранац ноћас пао« Ко га прими томе јао«.

' А Раја се сав шепури Па код другог одмах јури Иде од куће до куће Лажне вести свуд шапуће Са лажима поји жедне Док му посо не преседне.

ЧЕТВРТАК. 27 маЈ гу Мита пиљар ог* женио прее годи' "У Д ана из » ВН У* Г <ШГЈ1 трености" и у * Београд довео „друслу" од сто кила живе мере и обећање на иираз од 100.000 динара. Оиа једе за двојицу а врло је неспретна у раду па кад иери спанађ или грашак она греши и ради споро а Мита се љути. Ју• трос код њих много публике па његова Анђа сваки час застајкуЈе. — Ето, да пам је твој отац исплатио мираз, ја бих узео неког да иам помаже, а овако саио губимо муштерије — вели Мита. — Немој бре много да грешиш душу — каже му Анђа. Видиш да иас испомаже. Сваки месец шаље по нешто..." — Ја сам брате тебе узео одЈеданпут а ие иа рате, а ои ми мираз даје па отплату!.. љутну се Мита и узе кантар да сам услужује муштерије. ПЕТАК, 28 МАЈ Професор Ђока јВ^ЧН предаје географи ЈУ У вишим ра► зредима али је врло Д°б а Р чо * ЈЈ '<? век па га сви ђаци воле. Али зато скоро сви слабо уче његов предмет. Нарочито му задаје муке један шкрофулозни ђак који има све слабе оцене — Шта зна?— пита га Ђока. — Па овај, знам све — одговори ђак. — Е, онда ми кажи шта је главни производ на Јави...." — Јава, овај, онај... он зађута. — Па добро шта си јутрос прво попио када си устао? — понаже му Ђока. — Ракију — осмехну се ученик, сав радостан што је погодио. СУБОТА, 29 МАЈ ■ Макса порезник ,је врло добар и ^4 //<&-, савестан чиновник али је меркА '""" Ч клнја на добро ^ пиће и зато често има врло велике непрнјатности. И он се стално заклнње да ће оставити пиће али чим га неко понуди он не може-да одбнје. Тако је синоћ ншао у Раковицу на неку вечеру, тамо је спавао, управо пио је иелу ноћ а јутрос је дошао неким камијоном у Београд али како је био при пићу он успут испадне и добро се угрува. Лежао је сав уфачлован у болници и тамо га посети жена, која га са врата упита: — Јеси ли се Максо повредио при паду? — При паду ми није било Ништа али када треснух о калдрму сав се улубнх као цКмента... одговори Макса шеретски.