Бодљикаво прасе

1ро} ТО

бОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 3

ИЕДЕЉА, 30 мај — Е, брате, избезобразио се овај свет, — каже ми јутрос на пијаци газда Панта вели$ ки гкзда и још већи циција. — Како то? — дирнем га ја знајући да Не Панта да исприча нешто интересантно пошто је он врло искусан човек који је своје благостање сазидао на туђој глупости и наивности. — Ето тако! Сваки оће нешто да здипи и да ћелепири и то ти још каже у очи. Оно и ја сам за лору ал' јопет то изводим вешто и врдам ђа овамо ђа онамо. — Много си нешто одужио велим му ја, „него ми укратко испричај о чему се ради". — Знаш онога Јову адвокатског приправника. Шворц ко пушка, дужан и ружан. Ето он се усудио да проси моју Јелку. Ја се љутнем и дрекнем: Зар ти који си ми још дужан по две менице смеш тако иешто и да помислиш, а он ми каже: Добро кад нећеш, а то је био једини начин да се квитирамо..." ПОИЕДЕЉАК, 31 мај Сретне ме јутрос Бранко кафеџија па ме окупи моли да се упишем у неки футб. клуб и дан прилог за игралиште. Да би га задовољио пристадох и дадох педесет динара. Кад после подне дознадох од мога сина да се тај клуб одавно растурио и да се очигледно ради о некој чревари. Би ми криво што ме онај сабајле изради па сав љутит одем у кафану, и још сврата оспеи паљбу: — Немој да се љутиш господиие — вели ми Јанко скрушепо. Видиш да је тако време да свако по нешто ради и довија се па хтедох и ја леба без мотике. — Па зар ие нађе ништа друго иего да вршиш преваре, кории га ја.

— Море сваки ти ]е посао даиас превара, брани се Јанко: „Па ка' велим све једно је..." Када се добро размислим у• видео сам да човек има право ми је сад криво што сам му пореметио комбинацију. УТОРАК, 1 јуни Уђем у једну кафану да се одморим јер сам ишао пешке са станице а далеко је Чубура. У кафани много света па једва нађох места за једним столом за којим веђ седе двојица. Један од њих је очигледно паланчанин који радознало имало узневерено гледа око себе. Одједном се обрате ономе своме суседу за столом који је ревносно сркао из једног полића. — А јел буразеру? Јел' велик овај Београд? Бпитани, оглигледно и сам тазе Београђанин, само одмери паланчанина па рече: — Па има око три хиљаде бирцуза ј бифеа осим једно хиљаду већих кафана и хотела па ти рачунај колики је. Паланчанин само одмахну руком па рече: — Е онда је велики много јер ми брате немамо публике ни за 16 кафана и два хотела". СРЕДА, 2 јуни Угурјао сам се у трамвај па се као дављеник држим за за наслон клупе на којој седи млађа дама и један старији госпо. Очигледно су познаници пошто живо разговарају. Управо, дама једнако говори а стари господин се само смешка и Понекад убаци по коју реч. Пошто је млада дама изГрдила свет који се гура „и као стока" она рече: — Када уопште мушкарци постају паметни? — Први дан после свадбе! одговори господин иронично а сви ми около стојећи ударисмо у смех али дама ни у „ферштег".

Амерички генерали

_.А ову медаљу добио сам за пинг-понг.

ЧЕТВРТАК, 3 јуни Одем у пасету код једногад директора банке. Добио неко јагње од таште па хтео да нас почасти. До~ Ј бро јело одмах расположи људи па тако и ми одмах ударисмо у ђаскање. Падале су шале па одједном директор поче да прича анегдоте из канцеларије. Између осталога он рече: — Иуде ми се за књиговођу двојица. Препоруке имају добре али сваки има по једну велику ману. Зато хођу и са тобом Мицо да се договорим". — Хвала Багу да и мене једанпут консултујеш — обрадова се домађица. А какве су то мане? — упита она. * — Па ето један од њих има дугачке прсте а други је познат Дон Жуан. — Онда узми тог другог — узвикну госпа Мица. Више волим да ме неко заведе него да ме покраде..." ПЕТАК, 4 јуни Мала ђеркица мог комшије Раде врло живо и паметно дете. Тек је други разред основне школе али већ лепо чита и само трчи по компилуку и тражи књиге за читање. Тако дошла и код мене да јој дам неку књигу. Иађем једну збирку прича па јој дам и она сва сретна седе да чита. Али дете ко дете, сваки час запиткује: — Је ли чико — пита она је ли истина да ајкуле једу сит не рибе и сарДине? — ИсТина је — ОдТоварам ја. — А како отворе куТију? пита она поново и ја оставих посао да јој лепо објасним. СУБОТА, 5 јуни Јоца адвакот нам данас прича у кафани: — Обично су клијенти незахвални се деси и по неки изузетак. — Какав изузетак? — пита га Мата судија. Ие плати ти хонорар. — Море хонорад узмем унапред неко онако морално. — Па јесте твој посао је јако моралан — дира га Стева фармацајт. — Дакле, јуче ме је један захвалан клАјент пољубио у руку. — Што, одбранио си га на суДУ? ■ — Још нешто лепше. Бранио сам његову жену али је суд осудио иа три године па ми је човек захваљивао што ђе три године бити миран..."

Судија: — Зашто сте украли 5000 динара? Оптужени: — Требало ми је за кауцију да бих добио једно место од поверења! —О— }'

АНТУЕЛНОСТ

— О* Јадни Јовице! Шта тм се то десило! — Затражио сам у нпубу пријатељима |едну цигарету.

ронашао начин

ево ти моја књижица са оценама.

КОМИНТЕРНИ За две пуне деценк:<: Ти си била црв Који је све нагризо Стварао злу крв И сад велиш целом свету Да идеш у штету!.. ДРУГОМ ФРОНТУ Ко за малу децу басне Ил' ко мехур који спласне Ти си само виц Мора стално да се шкропи Иначе се стално топи. ВАШИНГТОНУ Ти си место Казабланке Заказао жур Притегли су сви опанке Ал' посао штур Черчил тамо хтео да постане врач А на крају остао је све обичан трач.

ТАДА НАРАБНО — Како је положио ваш син испит? — Пао је сасвим, из свих предмета! Није никакво чудо, када су професори питали јадника све оно што се догодило пре његовог рођења.

Има разлога — Срамота, долазиш у школу увек тако неочешљан. — Па немам чешља, госпођице. — Узми га од свог оца. — Мој јз отац потпуно челав. —О—• Ви мног окашљете. Морате оставити пушење, пиво, вино? ракију... — Значи, господине докторе, да смем само да кашљем.

У футбалу у недељу Тучен је рекорд СК 13 на победу Може бити горд За поразе небројене Окајан је грех СК »Балкан« платио је Цео. овај цех. Главно је да се разумеју

— Где сте најпре осетили боч лове! —. — На железничкоЈ ствндзд,