Бодљикаво прасе

Страна 6

БОДЉИКАВО ПРЛСЕ

Број 81

БАНСУЗ ТОША

Ортачине, трице и кучине...

Дае добре комшике, Вера и Нада, самохране девојке из Савамале. Морале су се саме да провлаче кроз живот. Оне су то и радиле и богами са доста успеха. Могло би се скоро реКи да су добро живели јер ничега нису биле жељне. И све би било добро да се у њихов комшилук не досели Селз, некадашњи банкарски чиновник, а сада избеглица и тр.овац. Леп и здрав човек, веселе нарави а врло савремен он се убрзо упозна и спријатељи са две самице које су биле још лепе, а што је главно савремене жене. Није прошло много времена и Селе је био свакодневно гост код 1>ере и Наде које су биле чиновницв и тек после подне спремале куКу и кувале ручак. Он је пак после подне био заузет својим пословима, а пре подне је седео код куКе и размеравао робу. Зато је он чувао њихову ку*у, ишао на пијац и хранио њихове три кокошке, а оне су кувале, шиле и прале и сви су били задовољни. Али овога пролека његов посао није ишао најбоље. Нестало робе а купцима нестало купило па мука жива и он се реши да узме једну њиву у Макишу. Мувао се он читаву недељу дана док је удесио да добије њиву и све је то поорао и посејао. На Спасов-дан дође он код Вере и Наде на вечеру и у разговору рече: — Море, како би било да се ортачимо. Ето ја сам дао рад за ону моју њиву, а вас две платите семе па ћемо ортачки да поделимо све што сазре. Видите каква је кубура за зелениш. Две другарице одмах пристале и продале једна прстен да би ушле у ортаклук. Селе им узе 11.000 динара и то све образложи и доказа са оловком и хартијом. Вера је веК била заљубљена у комшију, а и Нада није била далеко од тога али пошто је Вера била лепша она се држала по страни. Видела да не може да конкурише па се повукла да гледа из прикрајка. А и Селе није крио своје осекаје према Вери и њих двоје су још од Ускрса *уКорили свако вече у кујни или шаптали пред вече по традиционалном шеталишту »Три кључа«. Понекад су водили и Наду, нарочито када су ишли у биоскоп или позориште. А врло често су ишли заједно у Макиш да оплеве башту. Нарочито, од када су њих две постале ортаци. Све је било у најбољем рзду до пре два дана када Вера до^е сама из Макиша. Мокра као миш, а све умазана од суза. — Шта је Верице? — дочека је изненађена Нада која је спремала тиквице за вечеру. А где је Селе? — Отсели^е се он до ђавола — зајеца Вера. То је јсдна битанга и варалица Па оно уопште није његова ба^ита ве^ неке Милке из општине која са њим води љубав Али је он и њу превлрио. — Ко ти то рече? — чуди се Нада. Да то није нека превара, Знаш како је свет покварен и завидљив. — Нема шта да ме превари. Имам црно на бело. Одосмо нас двоје. као што знаш, у башту а кад тамо стоје једна кола Селе се узврда и поче да им даје неке знаке али ја видох и приђох колима. »Шта ћете ви овде? —

питам их ја, а један ћорави, са шајкачом на глави, вели: Дошли смо да беремо грашак! — Грашак? — чудим се ја. — Па да, грашак — одговори ми тај човек. Купили смо цео род и платили и овај с цвикери је веК узео паре (Селе је носио цвикер). Дошло ми да у земљу пропаднем — прича Нада и једнако брише сузне очи. Таман да се окренем Селету и да га питам за објашњење, а њега нигде нема. Окрећем се на све стране и једва га угледах чак на десетој њиви у разговору са једном женом. Потрчим тамо и стигнем на време да чујем где му она жена каже: — Да знаш, вала Селе, да код мене нема шале. Изварао си ме за њиву и узео ми сву готовину и сада водиш ону жујку што фарба косу. Ха, еве је — цикну она када ме виде и скочи на мене. Једва ме одбранише неки људи

Пошто је извесно време 1856 године провео као гост Љубе НенадовиКа, у тескобној соби »Шумадинке«, сликар Стева ТодоровиК науми да отпочне са озбиљним сликарским пословањем. Зато изнајми једну пространу собу у кафани »Српски краљ«, коју је гада држао неки Стеван МирковиК, познат као шкрт и нељубазан човек. Прешавши из »Гранд хотела« у свој нови стан, ТодоровиК уложи много љубави и укуса да га уреди што је могуКе боље. По зидовима о нразмести своје сликарске студије, портрете, композиције и минијатуре, које још у Бечу, као ђак радио, затим је спремио платна и боје, наме<Лно сликарске ногаре и — очекивао поруџбине. Тако прође прва недеља дана. Купаца ни од куда. Затим друга, треКа... четврта... О неким поруџбинама ни помена нема, а газда Стева МирковиК веК почиње да гунђа због неисплаКене кирије. Зима се још није била ни завршила кад се зимски капут младога сликара нађе у рукама неког јеврејина — старинара у чаршији. Убрзо за њим доживеше исту судбину и уметникове двоје резервне панталона, један мали капут, готово све рубље и још нече тешко стечене ствари. Пошто се веК три месеца ТодоровиК хранио и становао на вересију код »Српског краља« кафеџија се побојао да му сликар ништа неКе ни платити и зато једног јутра покупи све ТодоровиКеве слике и ногаре са бојама и четкицама и изнесе на велику пијацу да их прода »на добош« и тако да извуче своју штету. Био је то заиста дирљив призор. Добошар лупа и виче: — Први и други пут — ко да више? Крај добошара полициска власт теслими слике. Погружен као неки осуђеиик из прикрајка све ово посматра млади уметник док му се срце кида од бола. Када

да ме сву не рашчупа, а за то време она битанга угече. После се нас две објаснисмо и ја видех да је она много горе од нас прошла. Селе јој је узео више од тридесет хиљада динара и ону њиву коју је она засејала и сада Ке да се туже и парниче али и она не верује да Ке нешто постиКи пошто је чула да је он велики хохштаплер ко;и је многе жене преварио. — Јао, а ја му јуче дадох онај прстен што ми остао од тате јаукну Нада. — А што си му давала без мене! — подбочи се Вера. — Молио ме да те изненади. Хтео да купи, бурму — лаже Нада јер не сме да призна да јој је синоК Селе казао да њу воли и да Ке се њоме оженити. И од тога дана Селета више не видеше. Преселио се у други крај вароши где је свет поверљивији па Ке он лакше моКи да врши своје операције.

је пун заноса и оптимизма у Бгчу радио ове слике, он ни у сну није могао претпостављати дд Ке се оне »на добош« продавати. Но среКом, у том тренутку пијацом је наишао један добродушни Немац, познат уметнички мецена Витишлагер, књижар из Панчева. Чим је схватио ситуацију, у којој се злосретни сликар налази, пришао је лицитантима, откупио све непродате слике, исгЈћатио уметников дуг кафеџији — а засебно исплатио ТодоровиКу достојне, солидне цене за купљене слике, пруживши му при том, пријатељски, руку. Овом пажњом ТодоровиК је био ганут до суза и целог живота остао је захвалан п' члац свога спасиоца. на Спелефшџ Григ, славни музичар који је умро пре тридесет година давао је једном у Ослу концерт на коме је свирао своје композиције, а на крају концерта извео и једно чувено Бетовеново дело... Музички критичар једног великог листа написао је после овога концерта жучан чланак, у коме је рекао дв је последња Григова композиција, то јест последњи комад који је отсвирао, компонован у једном немогуКем облику. Григ је сутрадан прочитао тај чланак и одмах телефоном позвао критичара: « — Хало, да ли је на телефону уважени критичар који је данас ^риказао јучерањи концерт музичара Грига? — Да, да, то сам ја, лично одговорио је услужно критичар а ко је тамо молиКу лепо? — Овде је дух Лудвига Бетовена, одговорио је Григ. Господине, висте највеКи магарац међу музичким критичарима! Последња тачка јучерањег концерта је моја композиција, о којој су прави људи веК одавно дали свој суд!

Тоша ТошиК је одавно у пензији. Још као млад човек имао неки малер у служби и одлетео у пензију. Могло је и горо да се сврши али он имао протекцију и све се свршило на изласку из државне службе. А да кажеш да је била нека велика грешка није брате. Него покварен свет па му спаковао да је узимао неки мито. Па бар да су неке паре. Јок брате! Радило се о пола милиона динара а шта је то кадд су други дизали милионе па ником ништ!г. Било како било али Тоша ТошиК био човек штедљив па подиже лепу куКу са пет шест станова и оно мало пензијице (имао је скоро пуну пензију јер му његови партиски пријатељи признадоше и забавиште и ратне године), па је наш Тоша био жестоко удесио живот. Сваки дан је ишао у кафану али не да игра, веК да кибицује. Просто је уживао да даје савете и меша се у игру а сам није никада сео да игра карте. Било га жао да изгуби, али је зато, као кибицер, стално форсирао да се игра крупна игра. — Шта сте се стисли — говорио би он обично. Игра је лепа и интересантна тек онда када се игра у лепе паре... Специјалитет му је био свнс али за време рата је почео да кибицује и реми па је, тако гледајуКи научио и ту игру. Али уколико је он волео да буде кибицер и сам се свуда трпво утолико су играчи бежали од њега. Био га је глас да је баксуз и сваки играч је дрхтао од страха када Тоша седне поред њега. Био је сигуран 'да Ке изгубити. Зато су га сви избегавали и крили се од њега и врло је често наилазио на затворена врата која се нису отварала и када би звонио по читав сат. Али он није попуштао. Долззио је први на сва она места где је знао да Ке бити »партије«. — Мало Ку ја, па идем... обично је говорио али је после остајао до краја. Па бар да је кибиЦовао. Али он пред вече задрема и слатко захрче а играч коме кобојаги кибицује узалуд га буди и дрма, Тоша се не буди док не отспава целу партију. Једнога дана дође он код Чеде, ратног милионара и познатог махера који је био прави мајстор за разне спекулације зато су га сви звали Чеда »намештаљка«. ПартИја је била веК формирана и Тоша седе поред Чеде и лепо се намести. ДомаКину се смрче када виде ко му кибицује али не Рече ништа веК отпочне разговор о кафеџијама и њиховом непоштовању. ' — Сваки оКе брате да заради и не мисли шта Ке да буде са гостом. МеКу у вино и ракију и разне шпеције па има много света који се отровао... Јес је, тако је — умеша се госпа Ната његова жена, која је изгледала врло отмено док не проговори али чим би отворила уста одмах се видело да је из Лесковац. »Ете га Спира мумџија попио две ракије и сад иде Корав по свету... — Чуо сам и ја да су многи ослепели — добаци Ранко звани »јегуља« познати спекулант. Док су ово причали Тоша сз само врпољио јер он је волео добру капљицу па је свако јутро и вече цимнуо по неколико чашица. Игра је ишла даље и Чеда ј(> губио па зато узвикну: — Е бре Тошо, где седнеш, ту не расте трава. Уби ме малер. Нисам још ни »куцнуо« а о »глату« и не мислим...« — БиКе боље — тешио га ја Тоша. А, брате, играш рђаво. НеКеш да ме слушаш. Чуваш та крупне карте за туршију. Када видиш да те неКе, ти се смањуј...« — Када бих могао, најрадија бих тебе смањио као кибицера — насмеја се Чеда а и остали ударише у смех. Спуштало се вече, а Тошу ја веК хватала дремка и убрзо захрка. — Е сад Ке да га одучимо од кибицовања поче Чеда. Читао сам у неке новине да су једног кибицера тако одучили па Ке М ми да покушамо. Зато сам и причао да се може да ослепи од ракије јер овај Тоша шљед^а ракију као воду. Сада Кемо да угасимо осветљење и да подигнемо ларму и онда Ке у мраку кобојан ги да наставимо игру па Ке да видите смејурију. Направише лар* му и Тоша се пробуди. — Шта је ово? Мрак — застеч њг он. — Какав мрак? — подругну еа Чеда. Гори оволики лустер. Десетка. — Тројка! — Поп1 — Глат — узвикну пети играч у мраку а Тоша Кути као опарен. — Зло, браКо ја сам ослепео. Ништа не видим а ви играте. Док« тора! — завапи болно. Неко му приђе у мраку и бо-1 леКиво га запита: — Зар ништа не видишТ — Јао ништа — закука Тоша. — То је сигурно од ракијв —■ теши га госпа Ната. Али то се лечи." Пет-шест година па прође... — Доктора — цвили Тоша. — Пали| — командује Чеда и лустер просу светлост по соби а Тоша сав умазан од суза седео погружен. Када виде светлост он скочи радосно: — Видим, видим!.. Када виде да се сви смеју он се досети да је намагарчен па се љутито дигне и оде и, заиста, од тога дана више никоме на кибицује. Чедин рецепт је имао успеха... Нема шта, народни лекови су најбољи...

НИ МУШКО НИ ЖЕНСКО Ствар је укуса, али ја не волем, када младе девојке носе дугачке панталоне или шпартају у широким мушким панталонама по улици. Ко се ту може препознати онда, дали је мушко или жен« ско? На Теразијама крај водоскокв угледао сам једну такву мустру, кратке косе, са мушком кошу. љом и краватом, дугим панталонама и уз то с мушким шеширом на глави. Крај мене стајао је један и гледао према водоскоку. — Шта? И ви се чудите запитаа сам. Девојка мора да личи на девојку! Морате признати, господине да се ова девојка издаља не разликује од мушкарца! — Господине, то је моја кКи, рече. — Извините, прогунђах, не ми^ слим да вређам, само кажем моје мишљење. Нисам знао да ста ви отац. — Нисам ја њен отац. ја еа^ њој мајка!

Умешшми ш