Бодљикаво прасе

Еро) 8В

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

' «с '

Странв 3

КЕДЕЉА, 20 јуни Говоре данас у трџивају двојица о тркама. Обојица се праве стручњаци, зато је даскусија вржо гласна и темпераментна. — Нема шта, најбоља су крвна грла — вели један. — Баш си открио Америку? смеје му се други. Па то зна цео свет. — Па добро када све знаш, онда ми реци у чему се разликује арапски коњ од једнога коња домаће расе? — пита први. — Сигурно по акценту — вели други — јер наш коњ разуме и „ђи-ђи" и „раго" а крвни коњ не разуме те изразе..." Цео се трамвај насмеја на ову шалу а овај што се „разуме у коњима" посрамљено ућута. ПОНЕДЕЉАК, 21 јула — Вала, Тинка 5аш срамота узвикну Љуба дрвар својој домаћици када дође у подне кући. Они су наше комшије па све чујемо шта се у кујни говори јер су лети отворени прозори. — Шта је сад било? — изненади се 'госпа Тинка. — На цблом капуту имам само једно дугме и оно се једва држи — вели Љуба. — То ружно стоји! Одмах га откини — каже госпа Тинка мамо иервозно. — Па како ћу без дугмета? — Што ниси ушио? Ваљда нећеш да ти ја шијем дугмета развика се она. Зар не видиш да не знам где ми је глава од посла. — Па не умем да шијем — изЈави Љуба понизно. — Онда учи! УТОРАК, 22 јуни . Поводом неког огласа у новинама, у коме неки добросрећник изјављује да не признаје дугове своје жене разви се данас разговор у кафани, па Мита прбфесор каже:

— Чудновато, заједно емо наместили сатове. Тво| показуЈе шест, а мо| тек пет. — Па природна ствар. Ти идеш напред. ,

— Е, браге, зар се жена може задужити? — Код будале може, а код мене вала не? — хвали се Спира секретар. — Како може да се задужи твоја жена када се ни ти не можеш задужити — убаци мануфактуриста. — А зашто не могу — чуди се Спира. — Зато што ти не признајеш ни своје рођене дугове — рече Риста. СРЕДА, 23 јуни Сретнем једног мог пријатеља, иначе познатог боема и вечитог шворцера. Хтео сам да изврдам ави ме он опази и одведе у кафану где сам ја облигатно морао да платим пиће. — Знате шта ми се деснло? пита он. — Немам појма! — Једна будала ми јуче украде сат у трамвају. Па сат вам је у џепу — чудим се ја. — Због тога вам и причам вели он. Замислите тај лопов, нека будала, носио мој сат да прода у заложни завод али они одмах познали мој сат и лопов отишао у затвор а мој сат ми је враћен. ЧЕТВРТАК, 24 }уни Мика ми прича: У биоскопу слушам разговор. Обично је тишина и свет гледа филм па је зато интересантно слушати оне који дођу у биоскоп да разговарају. — Ја моју жену водим само у оне кафане где свира музика вели један мушки глас. — А зашто? — Зато брате што је од муч зике не чујем шта говори па се дивно одморим. — А зашто је не водиш у биоскоп! — пита онај други. — Зато што хоће да јој читам натписе и објашњавам па ми све преседне. ПЕТАК, 25 јуни Чика Маша је већ у годинама али се јако плаши смрти зато не и. де на пратње нити воле разговоре о смрТи. Иначе је врло добар и друштвен човек који има много духа па га друштво вОли и свуда зове. Идемо ми јуче улицом и Маша даде једном просјаку двадесет динара. Просјак се изненади и поче захваљивати па на крају довикну: — Бог нека вам плати на небу! О, није баш тако хитно враћање — ужурба се Маша па се окрете мени: „Ето, какав је свет Учиниш му добро а он ти жели рћаво Дадох му две банке а он ии жели да умрем".

СУБОТА, 26 јуни Седимо у кафани, пред вече и по нашем лепом српском обичају оговарамо, кадау/ ) ђе у кафану Стане, инжињер, сав снужден и седе у један угао. Ми га погледасмо и зачудисмо се што тако изгледа. — Шта је са овим човеком? — упита Таса порезник. — Ето шта је — рече Стева дрогериста. Прошао у послу и остао шворц и одмах га је напустила половина пријатеља. — А шта је са другом полови ном упита Сима бакалин. — Они још не знају да је банкротирао одговара Таса а Стева добаци: — То је тачно! Али час, чим сазнају напустиће га и они јер лепо вели пословица: Неста пара, неста пријатеља.

Госпођа Чанг-Кај-Шек у америчком модном салону

Решили проблем стана — Ви сте ухва^ени као скитница без стана. Зашто се скитате? — Као сиротињи, рече први оптужени, врло нам је тешко да плакамо једну собу. — Онда где станујете? — Под ведрим небом, г. судијо. — А »и? — упита судија дру. гога. — На спрату изнад њега.

Судска хроника — Шта мислите, да ли је могуће живети од успомена? — Не, успомене су празни тањири који остају на столу после свршеног ручка.

Жизот и успомене — Оптужени, ви сте о главу овога човека разлупали свој кишобран. Шта имате да кажете у своју одбрану? — Нисам хтео1 — Шта нисте хтели? — Нисам хтео да се мој кишобран разлупа.

— Овај доларски декор изгледа врло лело — али с њим не могу ништа да започнем. Имате ли ви можда мустре са авионима и бомбама!

22 ЈУНУ Ти си празник свести и европске снаге Бољшевизму ти си поломио ноге И омео један злочикачки план Па кроз историју сви ће да те славе Јер си показао на путеве праве Пред сложном Европом пут је као длан. ГРОЛУ Као нско ново колумбово јаје Хтео би да будеш попут нашег Баје Ал' појаву твоју поздравио сме| Сви видеше да, ето, ових дана Место некадашњих српских великана Дошао на сцену и један пигмеј. СРБИНУ Ти не слушај басме и шарене лзжи Ти трикови стари код тебе не важи Кроз Србију целу нови поклич чу се Ори геџо земљу и брини за себе Јер нико у ствари не мисли на тебе Твој је програм: У се и у своје кљусе!

СПОРТСКИ ЕПИГРАМ Када људи паре желе И коњима куку леле Они плате цех Нек се цео свет обрне Само нек се пара згрне Ко мисли на грех. ДОШЛИ ДИВЉИ... Поводом јубилеја С. К. 13 изјавио је чика Дача: »Нисам ја члан клуба. Дошли дивљи па истерали питоме. Ја сам само кибицер«. ИСКЉУЧЕН Тренер спортског клубз »Емигрант« чика Слободан је искључен из клуба због тога што више не одговара захтевима и жељамз газде овог клуба. ПОД ТУЂОМ ФИРМОМ Спортски клуб »Интернационала« распуштен је и у будуКе ће радити илегално под туђом фирмом пошто цосадашњи рад није донео очекиване резултате па је завршен са дефицитом.

— Шта |е> Да те не боли зуб! — Море Јок. Тражио сам руку госпођице Мире. — Па! — Па дала ми Је, али по образу- СТАЉИНОВД ТУГОВАНКА (припослано Рузвелту и Черчилу) Две године ево дана Крвари ми тешка рана Много воде Вопгом прође А помоћ не дође. Молих, кумих сваког редом Тражих лека на све стране Док злурадим, ви, погледом Бројасте ми тешке дане. Обећана помоћ — где је! Камо ваше »дичне« трупе! У брк ми се сав свет смеје И са свих ме страна крпе.

О како еам грозно страдо И тешке грехе чинио ја... За чим чезко. чему се надо Данас )е сзмо — утопија! О како брзо промичу лета А ничим њпхоз да задржим ток 5ар главу да сачувам од крвагог цвета Или да продужим љуте смрти рок. Ни мопбе, ни жртвс, не могу ме спасти Од црног гроба — највећег душмзна !ер: мојих идеја најбоља одбргна Коминтерна — морала је пастн! I