Бодљикаво прасе

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

ГДЕ ЋЕ САД?

У Београду су затворене све посластичарнице.

— Ипак нам ]е бипо најјевтиније свратиште посластичарниц«. Где ћемо сад женске да водимо)... Ж Ж Ж

Слика без речи

)к

ћ

3 т -_

Ј-| Цј 1 А. $

Перица је вешт — Перице, јеси ли ти маломе бати дао мвњу јабуку или је он то сам изабрао. — Сам је изабрао, татице, ја му казао да бира хоће ли батине или мању јабуку и он је изабрао ово друго.

Потребан му је мир Лекар: — Вашем мужу је потребан апсолутан мир. Сад ку преписати један напитак. Она: — Али докторе, ви знате да он неке да пије. Лекар: — Да, знам, али напитак је за вас.

СПОРТСКИ ЕПИГРАМ Ког апостол Тома учи Може доста да научи Прави спортски пут Јер он своЈе ђаие фекта Док не дођу до директа А после — нок-аут. ЛАКО ЈЕ ЋОСАВОГ ОБРИЈАТИ За време летње сеАоне водеКи београдски клубови бију мале клубове као вола у купусу и када веК трпи каса нека се задовоље амбиције. ДВЕ МЕРЕ Играчи великих клубова помиловани су од стране пбтсавбза а играчи малих клубова нека беру кожу на шиљак. СЛАБА СЕЗОНА С. к. Спекулант је ове године и у провинцији имао врло слабе резултате и све је утакмице изгубио са двоцифреним резултатом. Са свих страна На крштењу један од гостију примеНује младој мами: —1- Ала је златан овај ваш синчик, исти отац. — Пазите, шапуКе му млада мама, да не чује мој муж. —ООн: — Ја држим да су овце најглупл>а створења на свету. Она: — Имаш право, јагње моје. —ОСудија: — Ваша жена тражи развод брака и терети вас то што две године нисте са њоме речи проговорили. Муж: — То јв тачно. Нисам хтео да јо) упаднем у реч.

«« ®А И*1ЕАе/1о1Е

НЕЛЕЉА, 25 јули Иде аранђеловачки воз скоро као да мили. А врућииа суице опекло па се сви знојимо као да смо дати Паровалету иа чишћење. Особито је један чича иервозаи. Још од Младеновца једнако гунђа и прича: — Зар не би могао овај машииовођа брже да потрчи? — пита он кондуктера који цвикује карте. — Ја мислим да би могао. Он је баш брз човек... — Па што онда не потрчи пита чича љутито. — Не сме да напусти локомотиву! — одговара му кондуктер а ми сви ударисмо у смех па се и чича уђута. ПОНЕДЕЉАК, 26 јула Син мога комшије Ђоке, који се сада разводи од жене, треба да полаже приватно први разред гимназије у јесенI Неко вредно дете, по цео дан учи. А радознао као сва деца па сваки час запиткује. Час ово, час оно.

Код њих је сад у кући очева сестра, једна вредна и паметна сељанка, која не уме да помогне дечку па зато он мора све да пита оца. Седимо ми у авлији, под једним орахом (ту ручавају реДом све кирајџије). Моја Сојка звала комшију и дете на ручак пошто је његова сестра отишла у село. Одједном мали пита оца: — Зашто је тата Бог прво створио Адама а после Еву? — Зато сине да би бар мало био миран — одговори комшија Ђока. УТОРАК, 27 јула Жали ми се мој друг Јаша на своју половину: — Не знаш кој је гори? Жена или син? Она једнако грди и виче, све јој нешто не ваља а ја имам право само да донесем паре и ђутим. — А син? — питам ја. — Он је још бољи. Сигурно ђе престиђи маму како му је тен шеста година. Тако се јуче пентрао иа полицу и том приликом оборио једну теглу. Слушај си-

не, ти ниси био добар па ђу те тужити код баба Роге. — А ја ђу тебе да тужим што си ишо на кашу код удовице вели он мени и ја савијем шипке и уђутим јер ако каже оној мојој аспиди, обрао сам бостан. СРЕДА, 28 јули У трамвају разговарају шапатом две шипарице. Имам друге бриге па ме не интересује њихов разговор али ме у оно] гужви сабише уз њих па сам, и против своје воље, морао све да чујем. — Какав је Бора као љубавник? — пита Једна. — Море остави га. Као дрво... — одговара друга. — Како то? А баш лепо изгледа — чуди се прва. — Пази шта је било прекЈуче. Када сам га видела да долази била сам сама код куђе — ја покварим електрику. И, замисли, он ]е цело вече упропасио трудеђи се да ]е оправи тако да је дошла и мама а реч нисмо проговорили. — Ујаче, ти ниси жењен! — Не Перице! — А ко ти онда каже шта смеш а шта не смеш да радиш!

Дечји свет — Да знаш мамице, како смо се лепо играли писмоноша. — То ме радује децо, само кад сте се лепо играли. — Још како мамице. Знаш ми смо свима из наше улицв»метнули по једно писмо у сандуче за писма на вратима. — А од куд вам толика писма. — Ја сам их нашао у твоме писаКем столу, тамо их је било много и била су сва везана једном лепом плавом пантљиком... Њу смо ти оставили у етолу. —ОУчитељ: — Перице, ја идем улицоМ и видим да неки кочијаш немилосрдно туче коња који неКе да с« покрене с места. Приступим човеку и злбраним му да даље туче животињу. Шта сам тиме показао? Перица: — Љубав према ближњима! шшм СПЕКУЛАЦИЈИ Ненасита ти си хала Ти си извор многих зала То види и слеп Мирно пуни жедну гушу Ап' остави нашу душу Доста ти је џеп. ЛАЖНОМ ПРОРОКУ У прогнозе уплео се тре*и Цео свет ке раменима слеки Па љутито он ке теби реки Ти си бато лажов понајвеки Зато боље у недођин крчКи Не купујем |а мачка у »реки. ЛАЖИ Лаж ко слаба женска страна Решила се ових даиа Бар тако се свуда шушка Да «• пепо ујдурише И спољашност оперише Не би л' више била мушка

III

I

Ш

ЧЕТВРТАК, 29 ]ули Мома професор и Богиђ инжињер били су до данас добри пријатељи, али сада прште тиква. И то ни зашта. За ситницу. Богиђ водио свога сина Владу на пецање ал успут срео Мому. — Где ђеш пита га Мома? — На пецбње. — Шта ђеш ти да будеш Владо када порастеш? — пита Мома дечка који је сад у пстом разреду гимназије. — Биђе инжињер као и ја одговара Богиђ поносито. — Штета за њега. Тако паметан дечко — рече Мома не размишљајуђи, а Богиђ плану: И сад не говоре. ПЕТАРК, 30 ]ула Испратио газда Пера свога сина на воз и пошто му ]е то јединац и сад се први пут растају, газда Пера је забринут па стално понавља своје' савете и препоруке. — Немо] да искачеш, да извирујеш, да излазиш па свако] ста-

ниии — вели му он. — Неђу тата ка\ке син послушно. — Чим дођеш писчи — декламу]е Пера даље а син се само нервозно мршти. У томе локомотива писну а газда Пера пољуби сина и довикну му: — А сада пођи с Богом/ — Море батали тата ђорава посла — довикну му син. Шта ђе Бог у тређој класи. СУ50ТА, 31 јула Из стана госпа Анђиног чу]е се грдна дрека и лар ма. То она муштра своју најмлађу ђеркицу. После пола сата она дође код нас „на кафу" и ја ]е питам: — Шта је скривила Беба? — Безобразница ]една — врис• ну она. Замислите шта се десило. Служавка разбила вазну пре три дана а она ми није ништа рекла. Питам је ]а: А шта ми ниси казала, а она ми каже: Зато што ме поткупила. Чиме те поткупила, несређнице, грдим је ]а а она ми каже: „Обеђала је да ми три дана неђе прати врат и уши". Ја онда дохватим па је излупам. '' X ' 3