Бодљикаво прасе

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

ТАСИН Т^УВЕЧ

Добио Таса на лоз па се решио Да части све своје другове и да их угости оиако како само он уме. Јер не зову њега џабе, Таса гурман. Особито је стручњак за ђувеч, папазјанију и за чорбаст пасуљ. Његов ђувеч то је права песма па га бије глас да му ту нема равна. — Е, другови — поче он свој говор у кафани у суботу ћу да вас почаогим. Сутра идем да иабавим месо а Рака баштован ће да ми донесе бабње па кад га замастим и заљутим има шприцер да клизи... — Алал ти вера — похвали га Анта порезник. То је другарски и пријатељски. Ретки су данас људи који хоће да потроше неки гр,ош на своје пријатеље. Сваки се стегао и гледа само себе. — Море за ђувеч смо се договорили, али је мука за пиће умеша се Јоца — монополац... — И то је моја брига — одговори Таса. Што сам нашао „ружицу" код Ташка, то вала нема. Као мелем. Пошто је пао договор, сви се почеше спремати за суботу. Наравно сваки на свој начин. Арса шпедитер који је и мао слаб стомак донесе одлуку да цео петак не једе ништа већ само да пије теј од нане, а Пера дрогериста рече да у петак неће вечерати само да има бољи апетит. — Вала ја могу да ручам у дванајест па опет у пола један да поједем цео ђувеч — хвали се Иса пензионер, хога су из милоште звали „Кметоња". Дође и суОота. Таса порани пре зоре па упрегао и своју Дацу. Дож она сече лука и остале зерзавате, Таса ређа месо, удешава запршку и сече плави паралајз и бабуре. Када су све свршили поче Даца да меће маст а Таса само виче: — Још, још! Има да плива у иасти сунце му калајисано. Посаи ђувеч није уопште ђувеч. — Зиаш ли ти да немамо масти — иука Даца а Таса само уздише: — Е, баш је фино. Има да се сдади. Лично однесе код Софронтија фурунције и све му објасни каио треба да га пече. Прво на јаку ватру, да се укрчка а после поистија. Онда оде кући да спреии ајвар салату и да се побрине аа вино. Гости су почели долазити веђ . од једанаест сати. — Уф, ала мирише? Као у рађу... После су долазили редом и у подие сви су били на броју. Прекобројан Је био само доктор Риста који није био позван али га Је „на своју одговорност" позвао Арса. — Лепо човек пева а поред гога је и он жељан доброг јела ш гурманлука па зашто да он не буде — правдао се Арса док Је госпа Даца климала главом а Таса добаци: — Море, биђе за све. Госпа Даца изнесе краставце шз воде и расхлађепу ракију и ручак отпоче. Управо, то Је било иезе. Однекуд се поЈави и неки сир и ускоро се сви занеше у жвакање.

— Ју а ми заборавили ђувеч — сети се у зло доба госпа Да ца, а Таса се пљесну по челу и само дуну на врата. Оде и Бог га заборави. Госпа Даца се веђ забрину. — Ју, да га није ударила сунчаница. Пун је човек а иде по сунцу... Друштво донесе одлуку да оде неко да види шта је. Понуди се Јоца монополац као најбржи и најмршавији. Оде и он па га Бог заборави. Онда крете Риста доктор и на вратима се судари са „делегацијом". Напред је ишао Таса, сав расчупан и разбарушен На челу му чворуга као повећа шоља а леви му рукав одвојен Иза њега је ишао Јоца носећи у руци шерпу неке запапрене водице. — Ју, Тасо, забога ш т а је било — завришта госпа Даца а Таса само ухну и скљока се на кревет. — Шта је било? Лоповска посла — дрекну Јоца и тресну ону шерпу на сто да онај чорбуљак прсну на све стране. Покрао човек месо и густиш, изручио маст па сипао воду и сада као уверава да је тако било... — Ју гром га спалио — цикну Даца. Очи ћу да му ископам. Сипала сам кило масти. Све што сам имала у кући а месо било три киле. Друштво се снужди а богами поче и пребацивање. Највише се бунио доктор Риста који уопште није ни био позван. — Море оставите ћорава посла Ко зна шта сте ви радили па сад фурунџија крив... Таса скочи, Даца врисну и направи се гужва. Мало је требало да дође до велике гужве. Једва Даца васпостави ред а гости се полако разиђоше, гунђајући и псујући. Од тога дана Таса носи надимак „ђувеч" а морао је да промени и кафану...

&: чк.

I |Јв

1Б Ж Ш. С13 41 © 16 Е

— Е, мајку му, када бих ја био зубни лекар, деца 6и се рађала без главе, — гунђао ]е Рале секретар, седећи за столом и разгледајући нека акта. — Што се љутите сабајлеI пита га љубазно Анђа дактилографкиња која се у потаји нада да ће Рале да увиди њену племениту душу када је већ слеп на њене дражи, које су узгред Суди речено прилично увенупе — Провриштао бих — урликну Рале и тресну гомилу аката на сто. То може само мени да се 'деси... — Говори брате шта ти се десило! Мта се ту брецаш и дусаш а не говориш у чему је ствар рече нервозно Сима архивар. — Несрећа, ништа друго него несрећа. Баш данас морам да будем дежуран а заказао сам да идем на плажу са Ољом. Уф, шго је парче, — густирао је гласно ,Рале. — Па може неко да те замени — умеша се у разговор Андра приправник који је у овој канцеларији стручњак за забушавање. — 'Оће, ако ти не треба прекиде га Сима. Сви смо ми њега замењивали а кад треба да се враћа, „господин заборави". Због њега ребнуше Тошу са пола плате... — То је био случај — брани се Рале. — Јест, јест! За тебе случај а за Тошу катастрофа — доврши Сима и зевну. Рале се подбочи за свој ого и нешто се дубоко замисли. — Вала знам шта ћу — рече на глас. Замолићу Ристу да ме замени а даћу му онај мој качкет што му се допада... — Пробај — вели Сима равнодушно и цастави свој посао. Када начелник оде на реферисање, Рале тркну у друго одеље-

ње и умоли Ристу служитеља пред помоћниковом канцеларијом да га замени. — Како ја могу г. Рале — бранио се Риста — сви ме познаЈу а може да испадне неки посао а јан' умем ни да бекнем. — Море какав посао на ову врућину а баш ако нешто испадне остави акт у моју фијоку. Риста се још бранио али када му Рале рече за качкет и додаде још пет банке „за шприиер". Риста пристаде Рале сав срећан оде на плажу а Риста спусти завесе, а једном крпом растера муве и ухвати хладовину да дрема Ко зна колико је он спавао када га одједном неко удари по рамену. Он скочи као опарен Преп њиме је стајао лично помоћник — Где је дежурни? — Овај, господине министре. знаш младост — лудост, ја сам знаш овај — ја сам дежурни — Шта. а.. а? Риста се мало пкуражи и поче "з објашњава, али га помоћник прекипе: — Ђут! одмах да си довео Мирковића на дежурство а сутра ћемо да се објашњавамо... Риста дуну из канцеларије као пас од топа па оде право РалетовоЈ кући али његова газдарица рече да је на плажи Шта ће Јадан Риста, зна да је служба у питању па крете од купатила до купатила. Али ко ће се снаћи у оном мору купача и купачица. Пре би нашао иглу у пласту сена него Ралета на плажи. Већ је падао сумрак када негде испод Сењака срете Ралета. Оља уопште није дошла и он љут као ватра. — Јао, дисте, пропали смо поче он. — Море остави ме човече, не знам где ми је глава — прекиде

га Рале али Риста настави: ...био г. помоћник и казао ми још у пола пет да вас одмах доведем а ја вас нисам нашао и сад смо обојица пропали. — Шта кажеш! Зграну се Рале а ноге му се отсекоше. — То што си чуо а сад гледај шта ћеш и како ћеш — рече Риста и оде кући. Јадан Рале није ока склопио а у канцеларији је био још у пола седам. Тачно у седам помоћник га позВа телефоном Он скочи као да га Је ухватила струЈа. Када је улазио у собу код помоћника осећао је како га тресе грозница. — Г осподину М&рковићу поче помоћник. Премештени сте по потреби службе у Гучу. На дужност да се Јавите кроз три дана. Овде сте већ разрешени. Дужност одмах предајте Ђорђевићу. — Мо... молим Вас — поче Рале али га помођник прекиде. — У послу сам. Изволите изаћи... Када Је дошао у своју капцеларију био је блед као восак. Сви су га гледали сажаљиво али он не рече ни речи. — Укебаше те — рече му Сима. — Кажем ја вама да сам баксуз а ви не верујете — рече он шапатом. У томе зазвони телефон. Он узе слушалицу и дице му се одмах изведри. — То није лепо да ме преварите — рече он. Али када Је саслушао одговор он само клону на столицу, па се окрете Анђи. — Који је дан данас? — Среда? — Уф, јекну он. Оља ми је заказала за среду а ја уобразио да је јуче среда и без потребе направих ову комендију Изгубих и службу и љубав... Зар то није баксуз?...

ИЗ СКАДАРЛИСКИХ НОЋИ Чича Илија и стари господин Милорад Гаврилови^ врло радо и често приређивали су један другоме разне »чикарме«. Чича-Илија нарочито, смишљао је многобројне згоде и незгоде и приписивао их, на убедљив начин, староме господину. За столом код »Два Јелена« једне но&и, међу књижевницима и позоришДим ветеранима, расправљало се веома живо и озбиљно о љубави. — Верујеш ли ти, Чича, у љубав на први поглед? — упита ГавриловиК — Кад тебе видим, не верујем. Међутим, ти, кад год изјављујеш љубав некој шипарици и док она од стида и срамоте крије очи — ти, ни мање ни више одмах поверујеш да се то код ње разбуктала љубав на први поглед. — Чичијаде! Чичијаде! рече готово љутито увек достојанствени стари господин и у^ута док се за столом осу громки смех.

ХУМБОЛТ И РАДОЗНАЛА ДАМА Славни немачки научник Александар фон Хумболт (1769—1859) био је познат по својој духовитости. У његово доба веК је увелико било у моди призивање духова на спиритистичким сеансама. Било Је људи и из највиших немачких кругова који су радо седели за сто и покушавали да призову духове. Једном Хумболта запита једна грофице у великом друштву: — Да ли ви као научник сматрате да је могућно да неколицина људи седне за сто, мирно држе руке нв њему, и таЈ сто се потом сам покреке? — МогуКе Је, грофице. ПаметниЈи увек попушта! одговорио Је Хумболт.

МИКЕЛАНЂЕЛО И ЖЕНЕ Један од највеких сликара и вајара света, славни Микеланђело. који је умео у мрамору да овековечи најлепше линије мушког и женског тела, такорећи и ниЈе познавао живот и његова лепоте, а најмање праву љубав. Жене Је мрзео, а и оне су га се плашиле премда није нимало био ружан човек. Био Је резервисан и за све остале људе и та његова особина била Је чврсто укорењена у његовој души. Једном га Је један добар при|атељ упитао: — Зашто ти не можеш да заволиш ниЈедну жену? — Из простог разлога, — одговорио Је генијални уметник тужно, — ниЈедна од њих не може да се приближи правом идеалу лепоте, ни |една неНе да учи со моЈих статуа и слика.

ШР/Г - УКАЗНО Ј1ИЦЕ Краљ Хенрик II хтео је једном да пође у лов и упита свога дворског астронома да ли Ке бити лепо време. Овај му одговори да хоКе и краљ се потом упути у лов. Путем сретне једног сељака коЈи је испред себе гонио магарца. — ХоКе ли потрајати лепо време? — упита краљ сељака. — НеКе господару, одговори сељак. Кроз четврт сата добићомо кишу. — А откуд ти то знаш? — Знам отуда што мој магарац увек пред кишу оклемпави уши. Краљ и његова свита слатко се насмејаше сељаку и продужише пут. Лов започе, али тек што Је прошло четврт сата спусти се |ака киша. Краљ се покаја што ни1е веровао сељаку и по повратку одмах отпусти свога астронома из службе, а на његово место постави — магарца, указом. ОваЈ се тако добро показео у улози дворског астронома да су од тогв доба у енглеску државну службу примани и многи други магарцм.