Бодљикаво прасе

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

СПОРТСКИ ЕПИГРАМ Тркали се црвени и плави Са футбалом ло зеленој трави НавиЈачки то јо увек жур А кад дођу навијачке масе Налуне се зачас слсртске касе А сам футбал може бити штур. БОЉЕ НИЗ ВОДУ Штала »Горица« се тако зове по брегу близу Ниша, али пошто узбрдица не прија сада се назвала »Нишава«, а то је река па стално гура низ воду па ке ваљда и штала да крене. ДИСКВАЛИФИКОВАНИ Олр^ојци Миша Трифуновић и Слободаи, који су покушали да учествују на утакмицама, дисквалификовани су и најурени са игралишта и сада гледају кроз тарабу. ГУРА КАО МЕРКУР Ваљевци су играли футбал као бокс али је у том била велика конкуренција иако су они ломили ноге као од шале. Али проклета правила и судије ометоше их у напретку. С^да су прешли на бокс и помози Боже. Ускоро Ке макљати све конкуренте.

Зна он предмет — Два пута си ме питао да ли смеш да изађеш с часа и два пута сам ти рекао: не1 А ти си опет изашао. — Јесам, господине професоре, али ви нам сами увек тврдите да »две негације значе потврду«. Варошанин и сељак

— Кажи ми, драга снашо, били се могло добити каЈмака, масти и јгја1 — Зато *>е се убришеш, али имам лепо цве^е и могу ти га дати и без одобрења твог Дириса.

/О

МОНДЕНИМА Провода за мс све мање Доака вам ово стање Сруд брига и рад Ао' најгоре то је лети Што опасност стално прети Кулук или рад. ДРВАРУ Знамо да ти ни|е мило Кад се крчми све м кило То видиш и сам Муштерије ратоборне Па се много теже »Корне« Боље Је »на рам«. ВОДОВОДУ Од кад свеже време почс Славине ти олет точе Бар цури по кап А кад зимске почну кише Онда биће воде више Цуриће ко слап! ПЕШАКУ Ако ти се жури или негде хиташ Ти за трамвај онда немој ни да питаш Одмах из тих стопа ти се крени пешке И стићи <<сш брже сигурно, без грешке На фасону не^еш претрпети квар Још ћеш сачувати сат и буђелар.

ОЛАКШАЗАЈУЋА 0Н0ЛН0СТ Судија: Оптужени сте да сте својој жени разбили главу вазом у којој су биле руже. Шта имате да изнесете као олакшаваЈућу околност? Оптужени: Господине судија: руже су најмилије цвеће моје жене!

НЕДЕЉЛ, 15 августа — Е, мој друже, — прича ј'/трос на , пецању мој комши>ја Ј1аца, „Знам ја да неће бити риое, али сам опет дошао..." ■— Каио си знао да неће бити рибе? — чудим се ја. — Па тако лепо! Кад риба неће ни на црва од водено- цаета онда је нема уопште, апи с.ам јз дошао за инат... — Коме за инат? — испиту^ем га јз. — Оној мојој ајмани. Счноћ сам јој казао да ћу сигурно ухватити шарана и она иео дап сецка лука и пљуцка, а ћу ве»ерас да јој донесем мередов. Нека њега баци на лук. Душу ми поједе, а не смем јој ништа па ћу бар тако да јој се осветим. ПОНЕДЕЉАК, 16 аигуста Ишао је возом у једно оближње место. Наравно. воз пун као око, а путници нервозни и неучтиви Све као и обично. Али се догодило нешто што није обичво. Замислите, уђе у вагон један б 1Дан старац, сав у ритама И у место да га изгрде и одгурају у ћоше, дозволише му да седне на један сандук. дадоше му јела и чувана, па доби чак и у готову.

Помислнће те да ]е то проговорила људска племенитост и осећајност. Ни помена од тога Нешто сасвим друго било је узрок ове промене. Када је улазио у вагон једна жена рече гласно: — То је онај чича што зна да гледа у карте. Све погаћа. Ето ово неколико речи било је довољно да промени расположење у његову корист, а бар половина путника је молипа старца да им ту, на лицу места, баца карте. УТОРАК, 17 августа — Јао, комшија, шта да радим и где да се девам? — завапиј утрос сабајле ној комшија Макса, чиновник V групе, али са тридесет и четири године службе. — Где је запело? — осмехну се ја на његову кукњаву, јер га знам као ведрог човека — Море. није само запело, већ се и завезало — настави он. А све ми је крив положајник.

— А ко ти је био положајник? — Оџачар! Ето сам га молио де дође, али од Нове Године не могу ока да отворим Прво ми је дошла свастика из Зајечара „да се одмори" и ето је још сада, а за Ускрс ми је дошао шурак са женом „да консултује лекаре". И он је још ту. А јутрос ми дође депеша да ми долази ташта „на операцију" па сам се забринуо где ћу да станујем До сада смо ја и жена спавали у кујни. а сада ћу ту да сместиг т-пту. а ми ћемо на таван... СРЕДА, № августа Срета хемиг зводи се од жене а што наши кажу, ни куснуо ни лизнуо. Али весио му се малер. један од оних чудних малера који изгледају невероватни а ипак су истини^и Ево у чему је тај малер: Отишао он да се купа негде на Ади Циганлији Управо пошао да мерка неку врбовину па узгррд се решио да се купа Скинуо се он у једном цбуну

и одело вс-што сг.ожио \,<.п^д ј д не кладе а ознојену кошуљу оаавио на грању да се суши Д>■ /> се он брчкао неко дошао и од нео му кошуљу. Украо би му сиг) рно и одело да га није вешто сакрио. Када је дошао К)'ћи жена га је узела на добру ватру, и све његово уверавање није му ништа вредело. Он је био и остао „развратник" и Маца спакова ствири и оде код мајке. ЧЕТВРТАК, 19 августа — Јао, што сам добио леп стан похвали се Веца. — Вала није бољи од мога — чаже Цане. Овај се разговор волио у кафани између моја два кафанска познаника, а повод му је био сеоба нашег пријатеља Симе. — А какав ти је то стан? упитам ја Вецу — Дивота једна — ускпикн\

он _ д 0 мене биоскоп, а прекопута позориште. — Код мене још боље. У кућч тожни завод а прекип) т<, Ане . фане. "ЕТАК, 20 августа Љут мој ко ушија Пера јутрос као ватра. Само виче по кући од сабајле. Не допаде ми се ово и ја одох код њета да видим шта је — Шта је било побогу? — упчтам га ја, а он само рези/нирано одмахну руком. — Море, остави ме Мртав сам уморан, једва се вучем — Па шта си радио? — Нисам радио ништа али спм сањао да сам био на кулуку. СУБОТА, 21 августа Јутрос се завадих са мојим кум Савом Сретосмо се на пијаци. а њему на образу велика посеко^ина. — Шта ти је то? — питам га ја па није од жене? — Море. ол брнјања. — каже

— Па који тс ; е то кретен бријзо = — Сам сам се бријао — одговори он А тч си кретен...

уУ ■ >; |0/ . . л* ■

/--?•• ј,-