Бодљикаво прасе

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

БПI 4 !!!!Л#Ч :>>Ј «'г« '<бУ^ *••"»?«*

Учини добро, покај се...

//Ј Сјр&СС' К'НуМ'1'С'

— Слушај, Милева, — рече јед но јутро Тоша својој лепшој по ловини... Како 6и било да зовнемо Цајку и Вел>у код нас. Кућ им оштећена, а ово пролеће ни какво па могу да им озебу де чица. — Севап је, вала, Тошо — од гово»ри госпа Милева, предући као млада мачкица што је код ње увек био знак њеног незадовољства. А незадовољство је долазило отуда што је Цајка била Тошина синовица а госпа Милева није много мирисала његову фамилију. Иначе су се слагали као голуб и голубица иако су већ двадесет година у браку. Тоша је био тих и миран човек, прави домаћин, који је за двадесет и пет година рада успео да стекне лепу кућицу а било је и нешто готовине. Оно јесте да су зли језици Тошу звали »јексик« што би му значило да је тобож крао на кантару али ко &е удесити Срби ма. Увек они то неком привежу канту. А вала, иако су Тошу звали »Јексик« он је био човек добра срца, који ни мрава не би згазио... Већ госпа Милева је други падеж. Још лепа и држећа али трезвена и рачунџика која није много давала на мишљење света. Али опет, када се десио тако изузетан случај као што је рат, она пристаде да пусти мужевљеву фам^лију у кућу. Само је промумлала: — Неће ти казати »хвала«, То је било пре две и по године. И, богами, скоро годину дана седео је Веља адвокат са својом Цајком и двоје деце код Тоше и Милеве, који су спавали у кујни да би гостима било угодније. А кад су ови гости отишли, рече Милева Тоши: — Сад ћеш да видиш шта ће да буде... Знаш ону стару српску пословицу: Учини добро, покај се. — Море остави ћорава посла, обрецну се Тоша на њу. Не чиним ја севап због света, већ због себе и своје савести. Нек прича шта ко хоће. И на томе се завршило. Нису даље говорили о тој фамилији чи онда кад је госпа Милева дошла сва бесна кући јер је сазнала да је Цаја за њу причала да је мурдаруша. Тоша, уопште није хтео да се враћа на ову ствар али га је Милева чекала на »сицер« да му на нос набије његову фамилију. Што чекала то и дочекала. Ових дана реквирирали Тоши куЦу и он морао да се исели. Иако то за њих није био веллки проблем, пошто Тоша има кућу у професорској колонији, где је задржао један мали стан за себе , опет их ово онерасположи. — Знаш шта? — узвикну одједном Милева радосно. — Да идемо код Цајке и Веље. Они имају велики стан па боље да приме нас него неке непознате... Тоша одушевљено прихвати овај предлог и оде да »сврши ствар« али се врати што каже народ »брже отуд него одавуд«. Чим је споменуо да је дошао због стана, Цајка је напуКила уста и рекла: — Код нас богами не може Таман има за нас место, а нећу

да кварим свој комфор због вас. А стрина је незгодна жена Тоша и не саслуша Цајкине речи већ дуну на врата и сав покуњен дође кући... — Шта је, кад се селимо? пита га Милева. — Нема ништа од тога — ОД' говори Тоша покуњено. »Неће нас... Знала сам ја то али ти си задушна баба. Све чиниш неке севапе па после испадне смешно. Хајд, кажи ми где ћемо сада? Ко ће тебе да прими, тебе који си примио бели свет и само чинио севапе... — Доста жено — прекиде је Тоша. Доста је твога блебетања. Врло важно што је Цајка незахвална. Такав је свет, такво је друштво па зашто они да буду изузетак. Данас цео свет гледа себе и није шашав као ја.... Само шта могу... Какав сам се родио такав ^у се поцепати... — Камо среће да си мене слушао — поче да цвили госпа Милева. —Прокопсао сам док сам тебе слушао, па нема. Ето остало ми је име Тоша »Кајшар« и Тоша »кантар; огрешио сам душу фајду нисам видео. Сву сам ту зараду дао на свеће и севапе, а опет ноћу не могу да спавам... — Еј, задушна бабо! Код таквог мужа умрећу под туђим плотом. Цео свет данас прави паре, а ти си сео и само кукумавиш. Вала неће то Милева. Од сада ћеш ти да будеш моја жена а ја муж па онда неће дрљава Цајка и онај њен клипан да ме направе будалом... То ми је хвала што сам ринтала и диринџила. — Идемо ми лепо у њену кућу, па у сутурен. Лети ладовина а зими топло а мало и згодно па па дивота, вели Тоша. — Ти иди у сутурен, и ниси за боље а ја вала нећу. Ја сам из господске ку^е, отац ми је био казанџија и ја нећу у сутурен. За сутурен је твоја Цајка. И, богами између Тоше и Милеве, запело. Може чак да дође и до конзисторије и то само зато што Тоша чини севапе...

„Разних чуда бива у свету, а наша је земља, као што многи веле, плодна чудима у толикој мери да већ више ни чуда нема. Код нас има људи који ништа не мисле, а у накнаду за то, или можда из других разлога, почео је размишљати један обичан сељачки во, који се ништа не разликује од осталих српских волова. Бог ће знати шта је било да се тај генијални брав одважи на тако дрско предузеће — мишљење, јер се досад доказало да се од тог несрећног заната — у Србији само могло имати штете. Хајде, рецимо, да он јадник, у својој наивности, и не зна да се у његовој постојбини не рентира тај занат, те му то нећемо приписивати у нарочиту грађанску кураж, али, ипак остаје загонетно шта баш во да мисли, кад он нити је бирач, ни одборник, ни кмет, нити га је ко изабрао у каквој волујској скупштини за посланика. (Радоје Домановић: Размишљање једног обичног српског вола). — О„Е, па добро!.. опет ће свет казати... опет се мора са светоч! Е, па, добро, кад се мора. Ходи, ходи, свете... Уђи, уђи у скровиште моје среће; уђи, управљај, наређуј, чепркај, разривај! Дођи, дођи свете! Ево има једна куђа, у којој се сређно и мирно живи: остави свете, с.воје брнге, па дођи! Туђом је куђом лакше управљати, но својом, туђу је бригу дакше бринути но своју: дођи, наређуј, распоређу], управљај, кад веђ нећеш да гледаш своју бригу, кад ти је дража туђа. Дођите сви, сви... Господарите... Једите свој- хлеб, а водите моју брицу... Ходите, ви госпе, ви комшике, ви прије, ви позпаниие, дођите и доиесите све новости из туђих куђа и размените их овде код мене, па с новим еспапом који овде у мојој куђи напакујете, зађите даље, зађите од куће до куђе, има још куђа где се мирно и тихо живи. Дођите, ви пријатељи да ме посаветујете; како да живим са женом, како да се облачим како да васпитавам децу и како да их удајем". (Бранислав Нушић: Свет).

„Докле год будемо само хвалили, слабости и грешке прнкривали у повесници учили, колико је ко од предака наших јуначких глава одрубио, а не и где је с пута сишао; донде ћемо храмати и ни за длаку нећемо бити бољи ;јер простаци и млади људи, који се тако запајају, и не мисле да може бити и погрешака у нас, пак све, што им се предлаже, за чисту истину и добродетељ сматрају. Бацимо поглед на најпознију повесницу нашу. Што је било туђе, претераније, несмисленије, то је имало више, уважитеља, а глас умерености сматрао се као ненародност, као противност и издајство: јер је сваки човек склоњен на чрезвичајност па кад не зна да може бити несређе, трчи као слеп за тим, и срди се на сваку паметну реч. Отуд није чудо, што неваљажи и покварени а таљвих има свуда, под видом родољубља сваку прилику за своју себичност употребљавају, и најбезумније савете дају, не марећи хоће ли се тиме својој општини, или своме народу каква штета напети. (Јован Стерија Поповић: Предговор Родољупцима). —О* „Ништа ме пеђе зачудити, ако једног дана прочитате овакву интерпелацију: Ми доле потписани, пародни посланици питамо надлежне власти следеће: 1) У пашем иароду је глад и невоља, а у том времену кад је гладна година, именица коњ, мења се још једнако по првој врсти. 2) Питамо Господина Мипистра: зна ли он да се та именица још једнако мења по првој врсти на штету ове наше напађене отаџбине? 3) Мисли ли Министар укидати ту именицу у интересу штедње? 4) Зашто та именица није досад за толике векове преведена у какву другу врсту, или што најзад, није, ако је заслужна, аванзовала у глаголе, а ако није заслужила, зашто уопште није отпуштена из државне службе". (Радоје Домановић: Страдија). ЧИЧИНО ГЛЕДИШТЕ

Док се, једнога лета, наш познати хумориста Чича-Илија Станојевић бавио на лечењу у Врњцима посетио га је један младић и пружајуКи му читаву гомилу својих почетничких књижевних списа, замолио је чичин објективан суд о себи. При томе младић младић је испричао чича- Илији да |е пуне четири годинв студирао медицину али је студије напустио због тога што жели да се посвети писању |ер верујо да ке с тим моћи много више да користи човечанству. — Ако те дијете, овај циљ заиста води, рекао (е Чича, онда ти није потребно постати писцем.

ШШШШ(

— Како то да разумем? упита радо знало млади екс-медицинар и спаситељ. — Тако драги пријатељу, одговори му стари сатиричар, |ер ти си веК несравњиве користи учинио човечанству што си напустио медицину. , ПРОФЕСОРСКА РАСЕЈАНОСТ Бечког професора медииине, Билрота неко од његових студената потсети: — Господине професоре, ви сте хтели да нам предајете о мозгу! Билрот се трже: „Тако је, господо! Али стрпите се до идућег месеца! За идућу недељу имам нсшто друго у глави.

НИЈЕ ЧУДО Ханс Мозер је дошао на свадбу једнног режисера са неколико својих колега. Разговор се повео о свадби и један од ших рече: — Наш пријатељ изгледа исувише озбиљан за младожењу. Његов таст ми се много више свиђа, јер се сав сија оод радости. Ханс Мозер добаци: — То ни.је никакво чудо! Давати Је много лакше иего узимати. КИНЕСКА БАЈКА Стари кин Н ј-н, осећајући да му се ближи кра 0 , позвз себи своја три сиаа: Чина Чама и Чгна и пошто је све правилно расподелио, преда гвакгме од њих њихов део очевине. — Мислим да сам био правичан, рече, али ево, осгаје ми овај прстен и не знам комг од вас тројице дз га оставим. Мени сте сви једнаки, а нарс шго у чзсу када вас заЈвек остјбљз« ке бих себи дозвочис да будем лристрасан. Одлучко сам, стога, да оставим прстен ономе од ва: тројице који ће, боље од других помоћи једнзг бедника. Пођите одмах по вароши, по најсиромашнијим њеним крајевимз гледајте, тражите. Пронађите најсиромашнијег међу сиромашним. најбеднијег међу бедним, најнесрећни;ег међу несрећнима и ппмозите му. Вечерас ће ми сваки од вас тројице изнети шта је учинио и ја ћу одлучити ко ће добити прстен. Браћа се разиђоше и увече вратише Први поче Чин. И исприча. — Мог сам сиромаха нашао где лежи на једном углу, иа улици Јадан, бедан, гладан беше. Ја му дадох сав новац који сам код себе имао, дадох му свој сат, своје ципеле. Лице му се озари од среће и ј 'а се вратих ку« ћи. — Онај ког сам ја изабрао, прихвати Чан, верујем да беше најсиромашнији човек целе вароши. Одвео сам га да се вахравв у најбољу крчму, почастих га што сам боље могао, обукох га у нова одела, дадох му много новаца. > Старац се затим обрати најмлађем: „Сад је на тебе ред сич не Чене"! | — Чим изађох јутрос одавде, поче Чен да прича, преобукох се у сиромаха и пођох међу сиромахе. Чим изабрах свог човека почех му постављати разна питања. „Већ више од двадесет година да немам ни куће ни кућишта", рече ми он. „Ја је никад нисам ни имао, нити знам шта је то", слагах га . Испричао ми је затим да се ро« дио у том прљавом крају вароши, да се одувек мучио и патио, трпио многа понижеља, презрен од свих, да му је здравље потпуно оронуло због оваквог живота. На то сам му ја одговорио, да ми је тело све у ранама и да бих ја био срећан кад бих живео као он што живи, у своме родном месту, међу људима и стварима које позна.|е и које воли, место да се потуца по свету као ја, без циља. док ме се сви људи клоне и избегавају, ради мојих рана. „Храним се хлебом и короњем, продужи опет мој сиромах показуЈући ми неки мвли зав^кљај који му је био до ногу. „Ја већ 1ри дана нисам ништа окусио, слагах га опет. ОваЈ јадник одви свој завежљај и одломи мени парче хлеба које ја одмах халапљиво поједох за час. Кад ;зм га оставио. приметих у његовим очима дубоко жаљење. ,,Има, храбрости, пртатељу. рече ми уз гтисак руке И одох. — Ево ти прстена, сине, рече Кин-Кин. Ти си га заслужмо.

О.