Бодљикаво прасе

БОДЉИКАВО ПРЛСЕ

КОЈ1УМБОВО ЈАЈЕ

У животу сво зависи од тога са које со стране посматра. Та ко јо бар мислила Лона, лопа удовица, којој јо њен покојни Станко остаоио три норогулисано меницо и празну куКу. Зато ни) дуго носила црнину и трчала на гробљо, ооћ со потрудила да на други начин изађо на селамет, Али није довољно имати само план већ троба имати и срећо то госпа Лона нијо никад имала бар тако је она свуда гооорила и жалила се па би и умрла том увороњу да јоднога дана но оде код својо кумо Стане гдо се упознаде са баба Доком, чу веном врачаром и врло иску, сном жоном. — Знаш, ксрко, — поче она — стари људи су говорили: бо ље је умети него имати. То ти јо и данас. На све стране видиш људе који умоју па опет им ни шта не вроди. Ноки опот ништа Други опот немају ништа па опот им Јо све потаман. Јер знај, корко, сроћа но долази са ма воК моро да со ухвати и чвр сто држи. А ти си тако лопа да је, заиста, штета да но ухватиш бар парчо среКо. После ово тоориске припреме баба Дока јо често долазила код, Лено да је научи и васпита и за кратко времо госпа Лена је би ла што то кажу печена у ово) ( вештини »хватањо среке«. Лов је почео малим огласима у но винама »да лепа и паметна да мо издајо пансион (стан и храну) отменом самцу«. На оглас се Јавишо многи оли Је госпа Лена дуго бирала. Чим јој со неко не свиди, она со узврда и као бајаги ожалошћена, каже: — Баш ми је жао, али јутрос сам издала... 4 Ту исту фразу роче и г. Пори судиЈи у пензији, старом и окорелом нежењи, коме се удовица много свидола. — То је врло нозгодно — воли он — а ја се осК надао да 1\у се одмах уселити па да преносем дрва у шпајз. — А ви веК спрематв зимницу — процвркута Лона и бољо погледа Перу. Још држоКи али аљкаво одовен он није давао утисак човека који воК у сеп тембру мисли на огров и зим ницу. — А шта је господин? . — Био сам судиЈа, али сам о давно отишао у пензију због неке афере са Једном чиновницом. Хтела на силу да се уда за мене па кад ЈоЈ то није успело она ме бар отора у понзију — смошеКи се одговара Пора. Али ако1 Хвала јој. ме је излечило. Сада сам наЈвоКи противник брака. — Па и боље — воли Лона, Чиновници не треба да се жено. Мала плата а обично изродо децу, па кад се изврне и умро остане удовица да трља главу. Ето као ја — при том јој Јасузише очи — хоала Богу то немам деце. — Код мене ниЈе исти случај — каже судиЈа. — Ја сам ситуиран човек и служба ми Јо, онако узгред. Лена га Још боље поглода па онде дода: — Изгледате неки озбиљан чо■ ек Ја Ку гледати да дуплирам капару онома доктору што |е умо стаи о ви Изоолите доКи ■ вчврвс. I

И тако со Пора усели. Госпа Лона свршила добру школу код баба Доко па угађала Пери као малом дототу. А мора се при знати да Јо добра домаКицв. Сво што скува Пера у сласт дв по Јодо, в оно богвми, ниЈо жвлила. Пори чисто и нозгодно. Но може се данвс зв чотири хиљвдо динврв добити такав леп стан и одличнв куЈнв. — Ви Коте пропвсти због мене — говорио Је он. — Знвте ли ви шта то кошта. Моро, боз меса скроз, само нока јо мвло замашКоно. — Пв но кошта то много, свмо требв распоредити — одговарала јо Лонв и ток износе »шуф-нудле« или пвлвчинке. Пера јо био одушовљон куЈном а још вишо лопом удовицом па со почо дотеривати. Преврну једно одоло а воК бријао со сввки дан па јо био сво сроКвн ако можо да ЈоЈ нешто помогно. Да доносо са пијвце, да одв код покара или за дрвв. Једно воче он поче и Једвн пригодвн рвзговор о свмоКи, о сродности душв и томе слично. али га Лона просвчо. — Пардон господине! Ја сам поштонв жонв и пут у моју спаввКу собу води пород олтврв. Порв со трже и бвтвли рвзговор вли Је лопотв и вештина госпв Лонинв билв јвчв од његове одлуке и он се нвјзвд одлучи и скочи у — Куп. А свдв госпа Ленв уживв в Перв диринџи и ринтв. Главу човек нћ може да дигне и свмо понекад прошапуКе у себи: Како се жена промени када се уда. Где су сада крофнв и палачинке. На његову среКу Лена би прекинула ова њогова размишљвња строгом народбом. — Перо, вежи конопац, хоКу да простирам плавеж или са наредбом да исцопв дрвв. И, звиств, свдв јо Лонв среКна. А Пора? Ваљдв јо и он, свмо но уме да увиди. У свакоме случвЈу не пвти од досвде. Или диринџи или слуша. Ленкине придике... Нишпш. наб-0Приликом једнс всчсрње седсљке, крајем ирошлога вска, говорило сс о напретку науке. Један је причао: — У Физичком институту Упивсрзитета у Вирцбургу успели су да скрозирају јсдног човека такозваним X зрацима, ко.јс је пронашао неки проФссор Рентген. Домаћица се слатко смејала и добаци: — Шта је ту нешто нарочито? То јс памстна жена могла увск да ради са мушкарцима. Ии&ан њ&ек Стоји Јанко Веселиновнћ испред позоришта и гледа лево и деспо, прсма Коларцу и Васиној улици. Наилази Нушић и здрави се с њиме. — Ти сигурно очекуЈеш пекога? — говори НушиИ. — Чекам Перу Љотића. — Кој, ти је то? — пкта Нушић. — Једаи диван, изврстан човек, с којим сам се јуче упознао, одговара Јанко. — На откуд и како знаш да Је диван, кад си се тек Јуче с њнм упознао? — Море, како да није диван, бре, кад ми је обсћао да Ле ми данас потписати меницу. ПШ9С0Л0Г ГотФрид Келер, био је најпозиатији гост циришке кафане „Код жртвсника" и кад оно тамо једном заседне тада се седи до зоре. Једне вечери видешс пријатељи, да, крај Келерове столице лежи један кофер. |,3ар ћеш тако касно да путујеш?" питали су га пријатељи. — Не нећу, али ме људи гледају тако сумњиво, кад се у зору враћам кући. А када будем носио кофер, оии Ке помислити: сироти чиновник, тако касно долази с пута и вс1> мора опет у канцеларију на посао.

Би, шта би

■ ■

— Гром тс спалио, да Бог да! Докле ћеш се вући по кафанама. Зашто си се ожеиио? — то је био пнздрав госпа Пулферије њсном Стојадину, када је у минут до десет, стигао кући. Али иа ова.ј поздрав он уопште није хајао већ је наставио своју песму: „Играли се врани коњи „Крај Мораве... — ... Заиграће и теби мечка, пијандуро — настављала би госпа Пулферија свој монолог, који је трајао све дотле док Стојадин нежно не одговори: — Куш. Тск иосле овога би почела права идила у току које су се чули врло сочни изрази а није био редак, случај да се овај пријатељски разговор заврши тучом у којој је госпа Пулферија обично извлачила дебљи крај и то због тога што јс Стојадин био шампијон у бацању ципеле на даљину. Па још ако је кожна ципела још и којекако али ако се потрефи дрвењак јадна госпа Пулферија носи модрице по дветри недеље. Пре неко всче дође Стојадин кући као додола. Покисао и споља и изнутра па само пева. Госпа Пулфсрија грди и куне а он мумља: „Терај Ленка Ри1)у и зеленка." У свађи он се полако свлачио и пошто је госпа Пулферија отишла у собу, он скиде ципеле, које су биле скроз влажне, и стави их.на рерну да се суше. У томе се врати госпа Пулферија и свађа поче понова. — Место да си ишао да купиш угаљ и дрва ти једнако у кафани. А код куће немамо ни оно што је најпотребније — поче своју вакелу госпа Пулфери|а а Стојадин јој само секундира. — Зумба, зумба, зумба... — Изумби се дабогда! Доћи ће и тсби црни пстак када те тресне 'капља, од те ракијештине... — Не вређај бож.ју мученицу — обреину се Стојадин. Она ми ,је и отац и мајкаи да нема ње

не знам шта бих радио када ме насекираш... — А шта ја да радим када ме ти насекираш? — викну госпа Пулферија. — И ти удари по ракији. Да видиш што је фино. Само клизи... — Клизно дабогда у пакао. Душу ми изеде... — Пас лаје, ветар носи — секундира тСојадин. — Када си био млађи изео си му душу са певачицама и белосветскињама а сада то проклето пиће — уздише Пулферија. — Море и сад иисам сраскида када падне неко добро парче вели Стојадин и фитиљи бркове. — Кад би добро парче хтело да гледа такве дртине... — Море ти си сурунтија матора — замуцкује Стојадин, кога све више хвата пиће. Одједном се у кујни осети нски смрад. Госпа Пулферија притрчи штедњакуи брзо избаци из рерне обе нагореле ципеле које су се димиле. — Ух, шта уради? — закука Стојадин кад виде шта се догодило. За час се истрезни. Шта ћу сад. У чему сутра да идем у канцеларију. — Наравно када си се нализао као ћускија па не знаш та радиш. Ко је још мећао ципеле у рерну? Само будала... — Море није то би шта би каже Стојадин. То је све твој инат. Нацокала си ту ватру као да је светојевански мраз само за инат. Хтела си да ме упропастиш. Боље да си ми отсекла руку. — Нисам намерно, две ми очи — куне се госпа Пулферија. И не сањам, несрећница, да ћеш да печеш ципеле као мусаку. И ту се њих д^оје честито дохватише па дође и до туче. Само, за малер госпа Пулферије пошто су ципеле изгореле, Ст* јадии дохвати жарач и тако удеси своју лепшу половину да јој је глава личила на распуклу дињу церовачу. И сад ће духовни суд, а богами и овај грађански, да имају посла.

ЗАТРЧАО С Е

Баш сам чекво трамвај на Торазијвмв, кад видох свог пријвтељв Брвнкв квко ми се журним орацима приближава. — Ох, Тозо брате, каква срвКа што то нвђох. Свм те Бог овамо послво. Слушвј оваЈ, журим, еао да ти објасним. Знаш, брате, направи ми једну услугу, молим то, али праоо дв ти квжем, вКв ти то мождв ни бити криво. Треба дв со видим св једном девојком, али. .. — А Јел, згодна? — Мождв и (еств, то Јест, бвз оно мождв. Гарвнтујем ти, лопа и то врло лопа. Ја њу истина ош и не познајвм. Пронашао сам |е у огласима из нооина. Дадох пре ноко време оглас да н?олим познанстоо |едне девоЈке, онвко, да ми прави друштво, да одемо катквд и у биоскоп звједно, За ноколико минута баш, морамо со нвКи твмо оној квфвни. Стнар |о у томо што би ти тробвло да пођош на место мене. — Ја да пођем мвсто тебв?

Шта ти Је свд? Ем трвжиш познвнство, ем ти се пружа прилика, а ти Јв избегаоаш а шаљеш на састанвк друга. Да та није можда страх? — Јок, брате, никакав страх. У питању Је сасоим |одна друга ствар. Јодностаона: непознвтв ме више не интересује. Мвлопро, бвш кад свм долазио, сретох Јодну довојку, брвте згодну да је бољу ни замислити не можеш. Седела јо преко пута мене у трамввЈу. Јо), што су ЈоЈ очи, пв стас, па витак струк, па ножицо, бајна, божвнствонв! Бвш су ми требали огласи у новинама! Треба само брато драги дв отвориш добро очи и сроКа ти Јо одмвх ту. Свд рвзумеш оољдв звшто мв нопознато из огласа не занима. — У трамва|у,сам |оЈ со обратио. Разговарали смо и кроз пола сата она мо чока прод косином. Има у мођувремвну да посвршава неке послооо, Јв Ку за то времв да набввим кврте. А ти, хвЈдв пријатвљу, вромв лоти!

— Важи, учиниКу ти и то, А како Ку је пропознати? — А, дв. Онв Ке имати око вратв нвку шврену мвраму, а ти морвш дв држиш у руци ову зелену књигу. Лако Кето рвспознвти Једно др)?гог. Што се моне тичо, Јв ти је великодушно ус1упам. ГовороКи тако, продвдо ми неку зелону књижурину »Науку о логоритмима« и тркну даље. Ја пођох у кафвну која инвче беше недвлоко. У Једном углу, пород прозорв, звпвзих довојку св швреном мврвмом. Врло слвтка, штавише, сосоим лепа. Држао сам своју књигу врло упадљиоо. Она мо примоти и осмохну ми се. — Свд могу бар дв скинвм ту гвдну крпу, роча довојка стввљаЈуКи мараму у ташну. Ставих |е само зато до мв пропознате. Реците ми молим вас, праоите ли ви обично сва познинстоа тако, проко огласо?

— Ох, не, богами не. Ово ми је први покушај а надвм се и последњи. Јест, што дв кријвм. Довојка ми се много свидела. Реших да не кажем Брвнку ни речи о овом сјвјном сусрету. Ала |е био будвло! Није се ни побринуо да следи среКу која га јо очекивала воК јо потрчво за првом сукњицом коју јо видео у трамвају. — Име ми је Вора, рече ми она. Да пођомо у ноки биоскоп, шта мислите о томе? — Добро, хајдемо. ХоКете да одемо у Касину? У мони св одјодном пробудила нека злоба, заједљивост. ^Хтео сам да сретне*1 оног лудака Бранка, па Ч<окв види какво ми је, то благо, онако безбрижно, пропустио. Вора се насмеја. — У Касциу нв, немоЈте тамо. Пред Касином ме чека неки глупак коЈи ми со малопро прикачио у трамооју. Ја му обеКах да Ку доКи пред биоскоп само да бих се на тај начин отарасила бодо и досаде.

О

_