Бодљикаво прасе

БОДЉИКАВО ПРЛСЕ

НЕМА ЛЕКА — Моја жена је страшна! Бежао би од њв на мвсец. — Ништа то не помажв. Ја сам од својв жене био побегао на два месеца па ништа не помаже. ПОСУ1Е КОЈЕ СЕ 1ЕДЕ

- Равајло се сели решијо сам да манем Село и ги цепнем јер Нећу да ми смеју сеоско блато јербо ми се може. како су ме израдили. зато сам ушо сам у паре и Сад оку да реши ј 0 да ИЗ у Ч им чкоље код мипроживим као човек заото оћу

НИ ОН НЕЗНА Два приЈатеља разговарају по-

Шеф: — Алв нас онај путник превари са својим рђавим штофо- да Дођем у 6иоград и да 00 ше " вимв 1 там сврајле и врајлице и Она моДиректор: - Шта мислитв, ка- |а мил У нка нек гледа штв с њи "* ко би било да га узмемо код нас ва и ливаде - већ сам ™ор и Јо с

цу

ваш равајло

Муж! — Шта |е ово? Зашто ми слв Ј е Д мв пиЈанке:

мицу Пиљарицу да Пусти ко кирајџиЈу ал она вели ју равајло шта Ће свет да каже ал јопет

износиш празне тањире? Жена: — То су таљири од спанака Остало нам је за ручак. Шта ти фали?! Једи тањире.

БлагаЈница: — До кога места поверењу: где смо желите карту? Младожења: — Дајте ми карту за пругу на којој има највише тунела. Мајка: — Зашто опет плачеш, сине? Ћерка: — Како да не плачем, кад ке и ова веридба да пропадне Вељко тражи мираз, а ја немам ни паре... Мајка: — Не плачи, синв, моЈ тата Ке опвт да објави стечај, па Кв одмах бити боље. ВЕШТА ОДБРАНА — Ви сте фалсификоаали оваЈ ч»к, додаЈуки му цифре. — Па то иначе ништа не чини. То су нуле.

у службу? ♦ —. Баш нам Је ова комшиница К ад сам обе^о да *у Ја да филепа домакица, нема ни соли у нанцирам целу кућу Она се не ку^и. пишмани и Пристаде и сад ја ни— Откуд знате? С ам више равајло већ рале због — Хтела сам јуче да узајмим Зашто је то госпоцки и финије, од ње, па није имала. мица спава у прецибље а ја у собу ал Ме све фаћа стра да Ту Ф не бидне нека грешка па јој заоТеЈна хове да иде у позориште. то Кажем слуша бре Мицо ту ке Преобукао се са најве^ом паж- се направи Замешатељство па Ке — Малочас сте изговорили реч њом и најзад је готов. биде Неки кијамет. Него иди Ти магарац. Да ли се то на мене од- — Човече! узвикну тетка, забо- у собу а ја ћу се мајем у прецоносило? равио си вилицу. бље ал она каже од Мог шлица — Не мислите, ваљда, да сте — Вилицу? Шта &е ми вилица. ја сам газдарица и Заото о^у да

— ОбећаЈ ми, ако си ми приЈатељ, каже један, да никако некеш причати где смо но^ас били и шта смо радили. — Ево, дајем ти часну реч, одговара други, а сад, мзлим те у

били и шта смо радили? ИГРА РЕЧИМА

Једини магарац на свету?

»Отело« није за смејање.

ђу њима који није упрекао као ћуран мотку. Жене обелеше образ ко сврака чело. А вала и право је. Ниемо бре брате, могли да их сносимо. Пуше, носе панталоне, бију св и псују, љуште ракију а кад треба на ђунију оне извуку реп. Гурале оне тако, гурале, па се •вК и поасиле када им се испун* жеља. Ннсу онв џабе носиле панталоне. Наслутиле мушки посао а братв какви смо ми данашњи, женамв више личе панталоне него намв мушкарцимв а можда *е и ашов да им личи боље него нама. Само нијв право што ке да св извуку оне незгоде, оне којв више нису младе а Још мало фали да буду бабе. Те су најгоре и од њиховог Језика не може да се живи. Оне све знају и све критикују оне се се свађају на пијаци а оне су и најопасније спекуланткиње! Баш те жене су највише криве што нас мушке више ни"о зарезуЈв зато Је право да св у свему изравнају са нама и Да ви Дв и осете да ли је коза •унвн брав.

0 X! 3 О Ц 0

— 0x1 Јоцо ваљда ме неђеш овде пољубити где нас може свако видети!

Асоцијација мисли I

будем на лице места и да веднем шта се ради у мој квартиљ ал сад берем кожу на шиљак што ке да будне кад Дође моја милунка и ведне ову ревену смицу пиљарицу а јесје згодна пас јој њен пиљарски бела Па округла а Оне пусте очи ка вилџани ал брате што има Језичину то бре нема у Све јевропе а пцује горе од мијата порезника ал Јопет је народ почитује јербо увек има добре намернице. Па неће диде на пијац већ седи у кујну и чита новине а куј оће пасуљ јал кромпир има да дођа на ноге и Да чека. Јакако сад је њена сезона па Зато дигла нос и само се бреца на публику а госпоје не сме ни Да писну већ са> мо циле миле сову мицу Па јој доносе и цигаре и саде сњу у прецобље а она ми после каже е мој равајло ово су све фалци фиКати и ујдурме о^е да преваре ал јопет се аЈ недам и само

— Моја ташта ипак *о*е да се досели к нама.

Збунио се

Ипак малер

Аниета у лудници

Пери^ иде улицом, поклизне се и падне. Један пролазник му приђе да би му помогао да се дигнв и почне га тешити. — На крају вам се ипак ништа није догодило. — Не, одговори Перик, али зато у средини.

— Опростите које вам |е глава? Жив лексикон

Улицом шета носач плаката, али

Један познат, врло радознао но Притрчали су чувари и лакари и винар, вршио је аннету по некој једва спасли злосретног новикрупној аферч, у једној луд.жци. нара. Кроз болничке собе водио га је — А сада, рекао му |е хладно му плакат стоји наопако. сам дирекгор луднице, Када су директор луднице. сад кемо по- — Хеј, човече, довикну му ЈенаицЈли у едан подужи ходник. ћи даље, да вам покажемо оде- дан пролазник, плакат ти стоји одједном се порвио неки луда*, љење за тешкв лудаке. наопако. скочио на новинара, оборио га — Хвала лепо!.. одговорио ;• — Знам, одговори носач, и гурједним снажним ударцем песни- новинар, моја радозналост и са ну у уста комад хлеба, сада ми це на под, напрзвивши му при овим шта сам видео до сада, |в поподневни одмор, па не ратом добру модрицу испод ока. потпуно је задовољена. дим.

— Пиколо, имате ли ви |едан лексикон! — Не, али шта би хтели да знате!