Бодљикаво прасе

ПРОМАШИО Дошао нови зет тасту да му се потужи на жану. — Не могу више да трпим, не зна да кува, сваку пару потроши за шминку и парфеме. — МСалим вас, драги зете тоА-е мора да се учини кра|. Реците мсјо; кћери, да неће од мене добити ни динар мираза, зко овако нестави! ^ Метаморфоза Црв: — После смрти постаћу лептир. Зец: — Није то ништа! Ја 1=.у постати сребрна лисица!

1и|

Ја

1др||

1 )р

Ј1

НО КАЖЕ ДА СПОРТ КИЈЕ РЕНТАБИЛАН

ОЈ, ЈЕСЕНСКЕ ДУГЕ НОћИ I Ти си р.екла да ћеш доћи У јесенске дуге но1.и А зима ће, можда, проћи А ти нећеш доћи.

Сад ме брига мучи, сеца Због прокпетог тога шверца Зар да гледам тебе младу На принудном, душо, раду.

СПОРТСКИ ЕПИГРАМИ Београдски фини дечки Отишли на рупу мечки Јео им се баш ћуран Не нађоше чету кротку Улрскапи они мотку Све отиде у шан-жан. ОКРЕНУЛИ ДРУГИ ЛИСТ Пошто на спортском пол>у ида узбрдо, неки спортисти окренули лист и сада ударили у ша*. Нема шта, баш се види да им иде од руке мислене игре... НАШЕ ГОРЕ ЛИСТ На тркама нарочито падају у очи наша шумадиска грла, што се види и по именима. Зар није чисто шумадиски: Мирока, Вонжер, Сонлунка, Леди и томе слично. ПУЈ ПИКЕ... Потсавез се извршио поделу клубова у разреде алн Савез није хтео да сече на олук па сад мора да се квари игра и почна испочетка.

— Кућа (едног бившег спортског благајника.

БОДЉИКАВО ПРДСЕ

МЛАДОЖЕЊИ Немој да те савет вређа Сад за самар спреми пеђа А тај самар ни|е лак Када са свих страна стегну У јарам те тад упрегну А тај јарам — то је брак. ПАТЛИЏАНУ И ти, ето, луксуз поста Јели смо те петос доста А сада у *уп Чим јесење дође стање Сваког дана те је мање И доста си скуп. ТАЗЕ ГАЗДИ Чим си видо мутну воду Ти користиш одмах згоду Да поправиш ствар У стајању и у ходу Користан си своме роду И свуд вадиш -ћар! ТЕРМИЧКОЈ СТРУЈИ Ко е' термичком струЈом пожи Мора купон да приложи Нема феле две Па немају сад три чисте Обе струје да користе Јер тад губе — све!

ОД НЕДЕЉЕ ДО НЕДЕЉЕ

НЕДЕЉА, 26 СЕПТЕМБРА Сретнем јутрос Виту берберина, погруженог и тужног као да су му потонуле све лађе. Прође поре.ц мене и не виде иако ме брије већ двадеСет година. — Здраво мирно, Витомире ослових га ја. Где си запео? — Идем да се јавим на принудан рад — одговори он суморно... — Куд тебе нађоше у педесет и две. Па ти си кљакав — чудим се ја а он вели: — Сам хођу да се јавим.— Од када си ти заволео рад када стално кукаш на занат који те хлебом храни. * — Море, не волим рад али ми сутра долази ташта па ми је лакши кулук него да је гледам... ПОНЕДЕЉАК, 27 СЕПТЕМБРА Јутрос одем код мог комшије Свете рентијера. Није ми баш било до посете али ме призортирала ова зимница — па сам пОшао/да узмем паре на зајам. Кад сам ушао, затекнем Рајка, сина Светиног, иначе доктора права, како гланцује паркет. Он се застиде од мене и оде У кујну, а његова ми мајка, госпа Пола, каже: — Извин'те, али морамо да га ^ежбамо... — Зашто, ако Бога знате, да се вежба доктор права у гланцан>у паркета? — чудим се ја. ■ — То му |е знате веђ тређа

проба — вели мм госпа Пола. Прво је научио да ушива дугмета, затим да пе|!зе судове и садЛ да чисти паркет. Од недеље ^е учити да кува. — Ама зашто све тоТ — Знате, жени се, па му ја потребно да св све зна јер ове модерне жене не воле да раде... УТОРАК, 28 СЕПТЕМБРА — Ју, комшија, зар сабајле? тим речима ме поздрави лепа Вида, моја прва комшика, коју сам ја обасипао свако јутро са комплиментима. — Шта могу када сте лепи као мајска зора — уздишем ја и преврпем очи као сврЈзка на југовину. — Ви баш прећерасте — смеје се она враголасто а по очима јој видим колико јој мило. — Није, младости ми — кунем се ја, а она се насмеја, па ми каже: — Јака клетва! Откуд сте Ви млади? — Баш сте Ви чудни! Када Вас лажем да сте лепи Ви верујете, а кадз хо&у и себи да поласкам Ви ми не дате. Зашто и Ви немате принцип: Живи и подај другоме да живи...

улљиае I

СРЕДА, 29 СЕПТЕМБАР Купим педесет кг. шљива за пекмез и потражим неког да ми понесе. Одем прво код носача али он ни опепелити. — Брез педесет банке не могу

да мрднем — вели један што се излежава у (<олицама и савија цигару. Најзад, на једвите јаде, погодим за сто динара два дечка која су се мувала по пијаци. Пођемо. Од пијаце до моје ку^е , » нема ни триста метара. Ја сам ишао поред ових дечака, који су целим путем јели шљиве из корпе. Ја не рекох не речи, мислеки да су гладни. Али када они почеше са шљивама да гађзју једну мачку преко улице, мени би доста и ја им подвикнух. Тада један од њих тресну корпу да се шљиве просуше, а он се обрецну: — Носи сам кад ти се не допада... И обојица одоше остављајући ме на пола пута да скупљам шљиве. Тако изгледа та наша омладина која ја остављена улици. ЧЕТВРТАК, 30 СЕПТЕМБРА ...и ти си нека госпоја, сав ти веш исцепан. Роспијо једна смрдибубо... — то су биле речи са којима је Мара, вешерка частила своју газдарицу, госпа Дацу, код које је данас прала рубље. Наравно да се убрзо цео комшилук скупио у вешерници одакле се и даље чула паклена ларма. Најзад се зачу кукњава и псовка и Мара слете низ степенице као куфер. За њом је са оклагијом стрчала госпа Даца а иза ње све жене из дворишта. После неколико минута све се у-

мири али моје/Сојке још нема. Дође тек пред подне и још са врата поче да ми подноси реферат. Била горе код госпа Даце којој је, јадници, позлило. — Па зар њој позлило која је са оклагијом јурила вешерку? чудим се ја. Не знаш ти шта је било, вели Сојка. Ушла јадна Даца у вешерницу, а тамо Мара не трља веш као што треба веК га само размазује. Наљутила се, наравно, и приметила а ова осула дрвље м камење. Како да жени не припадне мука. ПЕТАК, 1 ОКТОБАР Госпа Тинка нашла женску длаку на капуту њеног Столета. Направили пачарму. Јадан Столе утекао код неког кума и не сме да се враћа ку^и па умолио мене да посредујем. Бранио сам се ја сд овог тугаљивог посланства али нисам имао куд. Одем код госпа Тинке и почнем заобилазно да објашњавам како су муж и жена везани за цео живот па зато морају једно другоме да праштају. На крају рекох да се Столе заклиње да је невмн. Вероватно је то длака из њене косе. — Јел' он то каже? — прекиде ме она. Натера ме онај куси да потврдим. Она тек сада побесне. Поче да виче и да куне и одједном смаче перику са главе и указа се.лобања као боген-лампа...

— Моја коса, јел'тв врисну на. Напоље из моје куће, а ова битанга да ми се не враћа. Заглавих врата, а Столету поручих да је моја мисиЈа пролала. Чујем да су се помирили али не смем да се распитујем како и на који начин.

СУБОТА, 2 ОКТОБРА Хтео мајстор Лика данас да иде на пецање па још синоћ скувао вал>ке, наоштрио удице и закрпио мередов. Кад устао јутрос нигде не можв да нађе ваљке. Разбудио све по ку^и али нико не зна да му каже. Најзад запитао и шегрта Васу. — Да ли си бре видео негдв моје ваљке? — Јок' ја — вели Васа. А шта је то? — То су од пројиног брашна куглице — вели му Мика. — Јесам мајсторе — узвнкну Васа. Видо ја то јутрос на прозору па дао пилићима. Мислио сам да сте то ви направили за живину. Лика да побесни. Нема брашна за друге ваљке, а и доцкан је па у љутњи зграби калуп да удари Васу али се овај измаче и калуп улете у излог који се разби у парам-парчад. Сада је Лика остао без излога и без шегрта па је зато решио да више никад не иде на пецаЊв ' ј ГЛ 3

и Ј