Бодљикаво прасе

Слика

наших дана

ИНЛ | М#к с <г,иш& А<?ИИ(6у/ СРЕ& ^АР&ђо САви,^Ј

Врата Једне црмоберзиЈанко

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Најбоља слика — Ово јв моја најбоља слика| — Зашто јв она боља од осталих? — Зато што је продата! ЈЕДИНА ЉУБАВ — Чудан је твој муж, он не воли ни Ракића, ни ДучиКа, ни Војислава Илића... кога тај воли? — Мене!

//ЛЈ

СПОРТСКИ ЕПИГРАМ Крвни коњи са Нишаве На тркама ршум праве Увек носе шњур А то газди мипо није Од јавности он се крије Не прија му жур ЛЕТЊИ КУП — У ЗИМУ Пошто је захладкело и скоро <не снег, сазнали смо за полуфиналисте летњег купа који 1\е се одиграти — по снегу. НЕ ПРИЈА ИМ ТОПЛА ВОДА Веслачки клубови почели су из Сави сво| летњи тренинг пошто им лети смета вру^ина и тог.ла вода. СПОРТСКА ЗАГОИЕТКА Ве^ два месеца ниједан фут балски судија није добио батине на терену. Постоје свега два објашњења з« ово: или см се играчи припитомили или се судије чу^вају. ВАЦИ На пијаци где све вене Где се свако мером вара Ту образи не првене Кад сумњива падне пара Ту се једни само деру Други пљеском руке перу ВОДОВОДУ Летос варош оста с'мало воде Вапај жедних у небеса оде И реч лепа врло мало вреди Неће народ ни воду да штеди Ту заплака чак и сила виша Па је жедне напојила киша ДОН ЖУАНУ Децу волиш али само туђу Зато си се оженио, кажу Не умаче Божјем правосуђу Па да чуваш дању ноћу стражу Узалуд се код доктора муваш Кад код куће туђу децу чуваш. СПЕКУЛАНТИМА Да л' их инат или брана Ометаше триста дана Да сједине н>ух Баш ни једно него мана Било глува једна странз Па сад лечи слух. Л Бољи посао — Чуо сам да је моја будућа вереница потрошила 50.000 код своје кројачице. — Па? — Онда ку испросити њену кројачицу)

0 Д НЕДЕЉЕ ДО НЕДЕЉЕ

НЕДЕЉА, 10 октобра Доктор Мита, стари и искусни лекар за нервне болести, ужасно мрзи женске пацијенте. — Са њима је мука жива, прича он мени у трам вају, # — Неискрене су и кад их лекар прегледа, сујетне су и дрске. Мени се пре неки дан догодио један случај који ^е некоме изгледати као духовитост иако је уствари чист безобразлук. Елем, дође код мене једна симпатична жеиа средњих година која ми се пожали на несаницу, Прегледам )е савесно и почнем да испитуЈем. Између осталога кажем јој Дв искрено одговара на моја питања, јер лекар не лечи само тело већ и душу. А она ми на то одговори: — Хвала Богу што је душа бесмртна, иначе би ви доктори и н>у уредили. ПОНЕДЕЉАК, 11 октобар Моја жена има једну врло досадну и наметљи ву рођаку. Зато увек гледамо да јв брзо испратимо. Међутим, оиа двнас дође пре подне и ту је у нашем стану ухвати пљусак. Прошло веК и подне а она седи. Не може од кише. Зовнем жену на страну, па почнемо да се са-

ветујемо. Моја жена каже: — Ако Јој дамо кишобран, она не^е да га врати. А ако јој не дамо, она ће да остане на ручку«. Расмислим се добро и онда предложим жени да је задржимо на ручку пошто је то јевтиније. Таман смо је позвали на ручак и она тобож једва пристаде, небо се разведри и грану сунце. Верова^ете ми, да ми је то било теже него да ми је однела сто кишобрана. УТОРАК, II октобзр Седи чика Тоша, бивши берберин а сада рентијер, са својим унучетом у парку. Дечко, жив као чигра иако му јв^тек пет година, лаје на звезде. Све неш*о запиткује и све би хтео да зна. Одједанпут му нешто падне напамет па рече: — Деда, затвори очи. — Зашто? — зачуди се чика Тоша. — Па зато што Је тата казао да ке да ми купи колица кад ти склопиш очм, а ја би хтео одмах да имам колица. Чика Тоша нрм то исприча Јутрос у кафани и жали се на зета да је незахвалан, јер иако га и хрни и свачим снабдева, овај му ето жели да што пре умре не би ли се докопао његове куке.

СРЕДА, 13 октобар Бора порезник +1влав је као боген лампа. Али се он много не секира. Изгледа да би више волео да нађе добар шприцер него да му израсте најбујнија коса. Али сад је почео да св секира па обећава да 1\е да обиђе све беогр^дске фризере не би ли му дали једно средство за рашКење косе. А ево због чега: Пре неки дан у биоскопу један малишан, који је дошао са мајком и седео одмах до њега, упита га: — Јел те, чико, да ли сте се ви борили с Индијанцима? Бору изненади ово питање које му је изгледало јако глупо, али због дечкове мајке љубазно одговори: — Нисам ја ни видео Индијанце. А откуд ти то питање? — Па видим да вам је неко скинуо скалп са главе, одговори дечко, — па мислим да су Индијанци. ЧЕТВРТАК, 14 октобар — Здраво Ристо, поздравим ја на улици једнога младога лекара, који се недавно оженио. Интересовало ме да сазиам како живи у браку пошто

је он био познат као велики женомрзац и противник брака. Чак је пре рата био и оснивач некога клуба нежења. — Па како је у браку? — Одлично! — одговори он смешећи се. — Поделили смо улоге и послове и свако ради шта хоће, па милина једна. — Како то, — распитујем се ја. — Па ево како. Пре подне сам у ординацији и моја жена ради што хоће, а после подне седим код куће и радим оно што моја жена хоће. ПЕТАК, 15 октобар Скупили се ми на кафу код Пе^—ч / ре професора, па се води разговоо о свему и свачему. Између осталога поведе се реч о напретку медицине, па смо се сви утркивали да изнесемо по неки пример колико је то добро и корисно по човечанство. Одједном се у рззговор умеша чика Андра, учитељ у пензиЈИ, један миран и врло тих старац кога је цео комшилук јако поштовао. — Море, пре је опет било боље, рече он. — Како то? — изненздих се ја. — Па ето, док ми доктори не излечише реуматизам ја сам могао увек унапред да погодим кад ће да се пролепша време, а сад морам да идем на Теразије и да гледам на онај сат на коме

увек пише »променљиво«. Чао да ја незнам да је све данас променљиво. • СУБОТА, 16 октобар Сабајле нзс про буди грдна ларма и свађа из стана Вите поштара. Свађали су се скоро до подне. Моја Сојка, радознала као све жене, оде код госпа Нате Витине у посету чим се ова ларма мало стишала. Остала је, богами, подуже, а после је сишла заједно са госпа Натом која се и предамном жалила на свога Виту грубијана који нема ни срца ни душе веК јв стално мучи и малтретира. — Па шта је било у сгвари? — упитах ја. Ништа, човече! Багатела! Имали ми уштеђених десет хиљада динара и ја за те паре купила један електрични шпорет. А он ме напао да нам то сад није потребно и да има много потребнијих ствари. А ја му онда кажем да је он тај који купује непотребне ствери а не ја, па наведем као пример да је пре неколико година дао 500 динара за неки апарат против пожара ко;и до сада још нисмо употргабили. Према томе то је баш бачена пара. Он се на то наљути и заману с тим апаратом против пожаоа на мене, те се почупосмо и сад више за њега не&у ни да чујем.

л Д