Бодљикаво прасе

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

мгцица И Р А 3 Н 0

Човек је чудна живуљка. Никад да му удесиш. Лети шу смета врућина, зими зима, када има сунца тражи хладовину а када је облачно — хтео би сунца. И увек гледа само на себе. Ако је њему добро, тада је у свему мед и млеко, а ако му се деси неки малер он удари у кукњаву како пропаде свет. Ето, узмите нас, Србе. Када човек зађе недељом по улицама, нема кафане из које се не чује музика или песма, а те исте људе ако сретнете понедељником од њихове кукњаве заглуну уши. Када их човек слуша пропаде свет. Поред ових опште човечанских осебина ми имамо и своје специјалитете. На пример: свезнање. Оно јест да ми обично знамо оно што нас се не тиче. Па то и јесте „кунст". Сигурно је важније знати шта ради наш комшија него, рецимо, опрати воће пре јела. А то и јесте важније. Ко је још воће и на то' губио време, када је много боље изрицати суд о другима и критиковати. Наравно да је безобразлук ако нас неко критикује и оговара. То се не може опростити, а ако те неко „уједе" имаш дужност да му наместиш карабиицу. Како си вешт. Важно је да не останеш дужан. Исто тако је прва дужност да не говориш истину, јер истину говоре само деца и будале. А лагати је потребно. Прво да би изгледао интересантнији, а друго да би човек могао да уреди свога ближњега. Читаи пре неки дан у новинача да је један познати трговац дао 1000 динара прилога за једно хумано друштво. Такве ми дај. То ]е по оној познатој девизи: Живн и дај другоме да живи И он је баш такав. Чим коме устреба неки артикал он је ту. Али му није до зараде! Боже сачувај! Он хоће само да по-

маже, а што наплати није за њега. Ни помена. То је за онога који је њему „донео". Он само чини услугу и на сва уста прича како је то незахвалан посао. Не уме свет да цени. Право и каже. Уместо да те људе, који су што но кажу, народни добротвори, кујемо у звезде, нађе се по нека кукумавка која их грди и оговара, а има и злобних душица које иду па се тужакају. А то, брате, није поштено Учини човек услугу, а после му преседне. Други би човек од свега дигао руке, али овакав филантроп не попушта. Ради и даље. Наравно из чистог севапа, јер њему није до зараде. А и кад заради по двадесет и више хиљада дневно, то је тек узгред, случајно. Такве људе треба да ценимо и да их негујемо, јер то је прави крем, јер то су б удући стубови чаршије.

— Јелкице, с твојим сведочанством нисам ни најмање задовољна. — А шта мислиш, тек ја, мамице! I I жжж Боље да их нема Кројвч: — Како желита да вам направим џепове? — Боље да и* уопште не правите... моја жена увек завирује у њих...

СТРАХ ОД РОДЕ

Легм: — Не ппаши се Рако људима рода не чини ништа.

НЕ СЛАЖУ СЕ — Што ми задаје бриге, то је ваша прошлост! — А мени, господине судија, више задаје бриге моја буду>нност! — Кад ми идући пут муж буде одбио да ми купи нов шешир, баци^у се кроз прозор! — Ваљда нећеш да учиниш ту глупост! — Па не ризикујем ништа, станујемо у приземљу! ИЗВИНИО СЕ Гост за време ручка у кафани нашао длаку у супи и зове газду — Шта то значи, молим вас, гледајте ову црну длаку! — Е, па извините господине, не могу због вас тражити плаву куварицу! ПРИСТАО — Иване, када буду доили гости ја ку те звати Жан. — Разумем, господине, а како заповедате, да ја вас зовем? — Магарче! — Није учтиво, али кад баш хоћете — зваћу вас тако. РАСЕЈАНИ ПРОФЕСОР И СЕЉАК Један сељак изгуби коња и пожали се професору. А овај му рече: »Хвала Богу, што ниси и ти био на њему, иначе би се и ти изгубио. ЗГОДНА ПРИЛИКА Управитељ циркуса објашњава, публици: — Која жена уђе у овај орман, има за тили час да нестане. Нека приђе једна од поштованих дама! Муж Се нежно нагиње својој лепшој половини: — Иди, срце, пробај, да видимо и то чудо!

Уочи БогоЈављења молио се сиромашак Богу: — Дај ми, Боже, 1000 динара, половину ^у поклонити сиротињи! А ако ми не верујеш, дај ми бар 500 а остало задржи!

Присуствује школскм надзорник годишњем испиту. Учитељ испитује једног малишана, чије су родитеље кућевласници избацили из стана. — Добро, Јовице, зашто су Адам и Ева истерани из раја? — Сигурно зато, што нису имали да плате кирију! ПРЕТЕЖЕ КЛ.УЧ Пролазак прил.ази човеку који се придржава за телеграфски стуб: — Шта је, пријатељу, ти си пиЈан. Не можеш усправно да стојиш, љуљаш се? — Ама није, одговори пијаница, него у десном џепу имам кључ од стана, па претеже.

— О, извините, заменио сам вас са (едпмм моЈим приЈатељем.

Оџџша се пушења

— МоЈ муж се напокон одучио од пушења. — Гле, а како то! — Продала сам му карту и купила шешир! жжж

—- Ви хо^ете да се ожените мојом ћерком, г немате ништа! А знате ли ви ко пико сам се му чио док сам прстао богат! — Знам — али то нека остане међу нама. — Онда нека буде свадба што пре. НАШАО ПРИБОР

— Мама, тата Је нашао твој прибор за штрикање. /