Бодљикаво прасе
3
БОДЉИКАВО ПРАСЕ
КАШЕ БОДЛ>Е ОНИМА, КО!И СЕ ИАЧЕ Сд невгшта гсра ппаче За трамоај се многи каче А нема билет А бандера кога чвркне Ко напрасно ту прбцркне Криви цео свет. ШЕПРТЉИ Ко не зна шта хој-,е Тај ствара тешкоће Ап не смета бар Ко не зна шта не1<е Тај нам свима смеће И прави дар-мар. ЖЕНСКА ЖЕЉА Људи само новац жепе Дају памет, мишицу А жеке би само хтеле Накит или лисицу Осташе мушкарци гоље Да бар жене задовоље III!!!
ВЕЛИКИ МАТУРАНТ МАГАРАЦ1 МИСЛИ КАД СПДВА
— Зар то није жалосно! Целе године сам »бубао« као магарац, па ми опет дадоше двсјку. — Зато си је учмо, што си учио као магарац!...
— Ах, жено, волим те до лудила, али ако само једном приметим, да ме вараш... — Не брини се, нећеш никад приметити.
Прзво време Учитељ - Кад је најбоље вре- Вереница: - Мислите ли, да ме Пера заиста воли) ме да се беру јабуке? _ _ ' ' Вереников отац: — Ти си њеЂак: Кад сељак окрена ле- гова једина мисао... чак и кад ђа, а псето није ту. спава чујем га како рачуна.
НОВОЈ МОДИ ЗЗог елава је ових дана / Пуна и огласна страна Огласа у куту На дгн Сзетог Аранђепа Ја и фамипија цела Бипемо на путу
— Мама, је ли још далеко мој рођендан? — Није синко. — Онда је крајње време да будем добар и послушан.
Банетова рука дрска Крњи спортску славу Б. С. К.-а Ћареаину другу траншу Поделиће на резаншу Напунити џеп! КАО И СВУДА На последњим тркама ове свзоне у главној трци победила јв Кокица. То није никакво чудо јер таква му је сезона. Кокице су увек боље од петлића.
ПОГОДИО... ЗИМСКИ ОДМОР Божовић је уочи утакмице дао изјаву да јо плавима победа сиЏокеји су веН наступили зимгурна. То је чак и »психолошки« ски одмор, који ће бити знатно г ' об]аснио. Изгледа да се више рапоснији него иначе, јер јесење зума у бифеу него у психологитрке нису имале изненађења. ји.
НЕДЕЉА, 7 НОЗЕМБРА Путовао ја лађом са Софронијем професором. Био диван дан и када ј а а никако не могу да се сетим се дигла јутарња који је то Рака _ магла, призор је — д зната ли зацЈТО се р азео . био заиста диван. ди — тороче она као воденица. Погледам на Софронија а он се _ Немам појма , наслонио на сто и хрче. Би ми
— Зато што је петак баксуз жао да и он не ужива у дивном дан а он се ванчао у петак јесењем пејсажу, па почех да га _ Кад се човек већ жени сва . гурам: ки дан је баксуз. Зашто би пе- сав срећан. — Хајде бре ,да идемо на кров так био изузетак. Када јутрос дође код мене мо-
СРЕДА, 10 НОВЕМБАР Купио ја момв синовцу једна дрвена колица за рођенден. Нијв велики избор па сам узео шта сам нашао. Он је био
* гледамо дивни плави Дунав. Да видиш како је дивно!.. Али се Софроније само промешкољи и промрмља: — Остави ме да спавам... Већ сам хтео да/ изађем сам, када у салон уђе келнер и викну: — Фришак гулаш! Софроније ђипи као опарен, вротрља очи и викну: — Дај брзо две порције...
УТОРАК, 9 НОВЕМБАР
ја снаја па ми каже: — Ти нас упропасти са оним У трамвају гужва колицима . и рвање али две _ Како то? старија госпође — ^ ето! Чим их Тоза вззи одмах поред меона толико тандрчу да се не моне, развезле раз- ^ ' говор, као да их чути ни једна реч. А ја и Сасе гурњава ништа ша (њен муж) почели да му дајене тиче. — Јао, што ме боли глава. Да
ПОНЕДЕЉАК, 8 НОВЕМБАР Јутрос ме на пи-
прсне — вели једна. — Код мен још горе — каже друта — жуље ме ципеле па ми све светлаци излазе пред очима... — Па бар теби није нужда да јаци пита госпо- ноСИш тесне ципеле. Муж ти је ђица Пава, инзча обућар... дама већ у годи- — Ја баш волим тесну обу^у... нама. каже друга. Јесте чули, — Зашто побогу? — чуди се комшија, да се прва. Рака разводи... — Онда заборавим све остале — Та није могуће — чудим са бриге.
Главни разлог
— Зашто бијеш твога приј-.теља! — При|атељ! Ова|> То је магарац! Он ради погрешне задатке. Ја сам од њега преписао и добио двојку.
мо по динар да не вози... — И онда? — испитујем ја даље. — Сад је дигао цену и тражи по банку а пошто му не дамо толико, он само тандрче по цео дан. Полудећу од оне ларме. Ч-ТЕРТАК, 11 НОВЕМБРА Отишао ја у комшилук не славу. Пуна соба гостију а расположење не може бити боље. Одједном се из •[, друге собе подиже нека ларма. — Шта је то? — питам домаћина Саву. — Море остави! Опет се свађа мој гезда од куће. Гдегод се макна он јури дужнике... Ларма ја била све већа па ја ипак устадох да видим шта је уствари. У другој се соби један старији, пуни господин жустро објашњавао са једним младићем... — Зар Вас није срамота? — грмео је он. Већ четири месеца нисте ми дали отплату, а прве две рате дали сте унапред... — Кајем се газда Илија, кајем
— одговори младић са иронијом у гласу, — Зашто св кајетв? — упита га Илија. — Кајем се што сам дао и тв прве две рате.ПЕТАК, 12 НОВЕМБАР Био сам на једној пратњи. Покојник је био газда човек који није имао деце. Оговарање )е облигатно на пратњама па и ја нисам био поштеђен. Уплитали су ме у разговору и питали разне детаље али сам ја мудро ћутао. У томе ме једна удовица умиљато погледа, намаза лице пудером и процвркута: — Да ли је покојни Воја оставио велико имање? — Не бих рекао. — По чему мислите? — зачуди се она. — Зар не видитв да у породици влада дивна слога. Сви су се држали испод руке на пратњи...
СУБОТА, 13 НОВЕМБРА Син мога комшије Добре учи трЛ1Л говачку академију. ЛО/ ^ Тек је почео па V' му многе ствари нису познате. Зато сваки час запиткује оца који сам не зна. Дошао јутрос Добра код менв на кафу и ми таман запалили по цигарету када одједном улете њагов синчић. Шта је то хипотека, тата? — То је сине једино што ћеш од мене наследити, захваљујуМ твојој мами која јв петнаест година терала моду... Мали оде. Видим да ниигга н»је разумео. — Зашто не објасниш дечку? — питам ја. Зар му нисам добро објаснио? — рече Добра иронично. ж Виш,е &ме Трговац ангажујв помо^никв: Код мене ^ете имати 5.009 динара месечно и стан на четвртом спрату. — Ја бих вас молио, ако можете, да спустите стан мало ниже, а плату повисите.
Нас зоологије
Ако чујете мачку да се дере, знајте да јој бушим кожу!