Бодљикаво прасе

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

СПО/ВНИ ПРЕГЛЕД

САД ПРЕТСТАВЉА НОВА ТРУПА - МОША СРБЕ ТУ ЗАСТУПА

Сиупипо се друштво, нма разних фела Ко фирма нм спужи списак грозннх дела Пљачке и у5иства, оешгња и грозе По српским леђнма хо^с да се возе Вођа им Је Рибар по имену Јуда Што по овој земљи празио је чуда Бно м депутат, после адвоцнро Ал увек је масне синекуре биро С њима је м Суља што је Србе клао И распоп из Крупња што је све варао Комз је за фруштук н буренце кратко И Владица мали наше дете слатко Што је ,Политике' био вајни газда Ка ауту, весо седео је сазда А као челника овог друштва лоша Ту је и Пкјаде по имену Моша А да баш комична испадне им шала Ти Јосипа Броза — жоће за маршала Да зачину ову неозбиљну лричу Чак из Сплита града узели су чичу Који Србе мрзи као вукодлака Као дипломата Јосип је Смодпака Ту је Августинчић, комуннста стари И он српске хоће да уреди стварм И то лепо друштво, од горега гори За српску слободу хоће да се борн И ко прву меру, док се не залеби Хоће прво српскм народ да истребм Узалуд им мука, само џабе глуме У ове подвале Србин се разума Па кад узме метлу и смрдљиву мотку Цедом овом доуштву уредиће шотку.

Предали својсто другоме.

— _И постали досадни просјвцм 1 мтал;ф»<здмм столом.

У престоном граду Персије, на брегу Где се разне гује и акрепи пегу Где је многом крвљу натопљена земља Рандеву заказо диктатор из Кремља Черчила је позво по бежичној траци А Рузвелт је дошо на дрвеној штацм Састали се тајно, ал без резултата Од подвапе сваки плашио се бата Па кад видли да се сложити не могу За идуће пето одложили спогу А свету су ренли да је све у реду Време је да они један другог једу Све се свепо на то да су та летења Требапа да буду због личног виђења Јер Рузвепт је до сад, по старој навицм Стаљина видео — ал само на слици И тако је бипо џабе подворење НиЈе им помогпо ни пично виђење Тек ће сад настати из потаје врењо Међу ортацима наступиђе трење Код овог састаика велика је мана Т* Што слога не рађа усред Техера^а. ♦ Са фроитова ништа, рат се и не води Блеф, обмана и лаж сада су у моди И једина корист од ове подвале Јесте да блефови сад више не папе Цео свет је видо што се овде збива Сваки од њих хоће муле да ужива И сада ће опет, после сваке шетњо Да полете лажи, трикови и претње Стрчаће се за час велики и мали Сад је важно само: ко -ке да подвалм.

ШТО ЈЕ БА5И МИЛО._ Лондон, децембра. — Претсгавници стране штампе посумњали су у Рајтерову вест о демисији фон Рибентропа и том приликом, претстааник Рзјтера одго•орио им је: — Омакла нам се грешка, повгго смо се истрчали и јавили »ест коју смо сањали. Како да се курталишемо ових ружичастих снова, кад нас стварност притискује као мора. АМЕРИЧКИ ПРОСПЕРИТЕТ Тангер, децембра. — После демонстрација гладних у Мароку, и после хапшења две хиљаде демонстраната, Ајзенхауер је по целом Мароку излепио плакате с овим текстом: — Мароканци, ми смо вас ослободили од великог зла! Пошто сте до сада претоваривали ваше стомаке, ми смо одлучили да вас ослободимо те ваше рђаве навике и зато смо вам покупили све намирнице. Од сада ^емо се ми бринути за ваше здравље. Виде^ете како американски систем делује. Зато треба да сте нам захвални и да верујете да +\емо вас, ако буде потребио свући — до голе коже. »НАСЛЕДНИК« КРАЉЕВИЋА МАРКА Каиро, децембра. — Пошто |е ■рајње време да Срби произведу мовог легендарног јунака, као на иример КраљевиКа Марка то со познати расни Србии и кољеио-

вик, Моша Пијаде, неуспели сликар, новинар и несуђени српски Лењин, решио да се жртвује и сада по босанским гудурама води борбу. Али не са Мусом Кесеџијом, већ са српском сиротињом која је од њега пропиштала. ОТКУД ТО! Лондон, децембра. — Лондонци, коЈи седе као благодејанци у Каиру, најзад су проговорили али касно. Две и по године их уверавају из Србије да се око Тита окупља једна терористичка међународна банда у којој готово и нема Срба, али они веле: »Јок, то су »оспободиоциа«. Сада, када Тито хоће ово благодејанце да најури онм увиђаЈу да су то терористи и насилници. ЗАГЛАВИЛИ У БЛАТУ Москва, децембра. — Стаљинова офанзива била је натоверена на рабаџиска кола — али кочиЈ - аш се добро напио вотке па је заглавио кола у блато... ЏАБЕ ТОЛИКИ ПУТ Чунг-Кинг, децембра. — Госпођа Чангкајшек Је изЈавила иоаииарима да су врло лспо путоаали до Египта и тамо видели да Јо Нил иста река као Јанг-Це-КиЈанг, само има мање воде. СКУПА РАБОТА Алжир, децембра. — Поред афричке обале свуда вире из мора олупине потопљених транспортних и ратних бродово кој'и су пошли за Италију оли су стигли — на дно мора. Сваки

дан је све скупља режија од ове екскурзиЈ 'е зато ортаци и не журе. , МЕСТО ПЕНЏЕРЛИЈЕ Локдон, децембра. — Антони Идн ј'е изјавио пољским

емигрантима да Атлантску карту могу употребљавати место хартије пенџерлиЈ 'е, пошто у овим зимским данима може да им шкоди промај 'а.

Рузвелт опет тужно стење Правио је поклоњење Чак у Техеран БурђиЈанац са Кавказа Саслушо Је море фраза Па псквари плаи.

Прсиу америчка сила Код острва Бугенвила Оде у тапон Офанзива ко рак гура Све Је против Мак-Артура Фалш — Наполсон.

Сад за Србе нове наде Заступа нас баш Пијаде И то пмчно Моша1 Ко помаже друштво ово Сам је себи оков сково Јер Т.е бити — Тоша!

Било блефа, било приче Ал се Божиђ већ примиче Све оде ко дим И ортаци иа дну чизме Преживљују катаклизме Све им даље Рим

Он иушу-је, ашпв&раима

"« лу » СНР ЦЈГо нссмвш " Г лЛ1Ди1 О0ЛЕ чРСАРЗ&ОЛЛ.НС* ми ОГОМА АМЕРИ^/циШМА • ИЛ Имомч исигу Да| ми Јсдну карту зв Апжир! Тамо N натраг! Не, свмо тамо, пошто тамо м остаЈем.

НЕЖЕЉЕНЕ ПРОМЕНЕ Енглески лист »Дејли Експреоаг кука и јадикуја, како је прошао И новембар, а није се догодило чудо невиђено, као што су обвћавале сое савезничке радиостанице. Све Је остало непромењено, једино што се проме^ило расположење енглеског народа, који је |ош једном искусио пропагандни блеф и од сада ђе |ош мање веровати својим рођеним политичарима. Дакле, ипак је било неке про- ** мене и ако за Англоамериканце I — нежељене. НЕРЕШЕН ПРОБЛЕМ Према писању енглеског недел>ног листа »Најтинт Сенчери«, који опет цитира излагање пољског емигрантског листа »Пољска Варчаца« у бољшевичким »радним логорима« налази се 36 милиона људи. Оволико робова дала је само Совјетска Унија, а колико ли би могла дати тек Европа, коју бољшевици намеравају да »ослободе«. ПРСЛА ТИКВА ЊуЈорк, децембра. — После Тсхерансног састанка настало |о домунђавање шта да се објави кво резултат па |е решено да се изда коминике да |е »претседник« одушсвљсн лепотом ношње у ПарсиЈи. Али зато Енглсзи објављуЈу да Јс тамо отпевана песма: »Копарику Плнићу сами себе заплиђемо_«