Бодљикаво прасе
10 \ •
НЕДЕЉА, 5 ДЕЦЕМБРА Возио се ја данас у јодну оближњу паланку. Соета наравно, као на ва шару. До мене једна старија госпођа са две мале девојчице. — Ја сам им баба и сад их водим код мене. Били смо код ћерке и зета у гостима па сад водим децу код мене д# проведу празник... Док нам је то госпођа говори ла, молећи нас да не угњавимо децу, већа девојчица је пружила
прсти1\ кроз врата од вагона показивала својој сестрици: — Гле, гле, Олгице оне две кравице. Бела даје млеко а црна кафу па кад се то помеша нама мамица направи белу кафу. ПОНЕДЕЉАК, 6 ДЕЦЕМБРА Жена наредила да се од данас пости а деца незадо вољна и љута па само фрче. Мој старији син није хтео да једе пекмез и хлеба веК сео код прозора и пуши. — Шта си се надуо? — пита га мајка. — Море л>ут сам на вас жене. Увек измишљате неке глупости и само компликујете живот. — А шта би људи радили без жена? — пита га моја кКи професорка. — Уживали би — одговори он пркосно. — Али би им живот био досаДнији — упаде у разговор моја жена. — ...и јевтиниЈи — додаје мој син и оде љутито из собе. УТОРАК, 7 ДЕЦЕМБРА Госпа Данка, лвпа комшика, жали се јутрос мојо жени, не знају^и да сам ја у соби. — Е, госпа Со'ка што је овај мо| муж један циник то нигде нема Јутрос ме |е опет ујео за срце. — Увредио вас? — Још горе. Понизио ме. Седи самном и стално зева. Мени с_е досади па му подвичнем: Рј 1гла виЈ.еш вилице. Зар не знаш да није ччтиво зебаги V друшгз/ л ои ми каже: — Прво ја мисам у др/штв 1 ' веК с(м сам а уз к лад са - сам мени је досадно. Зето и ззвја — Па зар ја ча рсјтојчл ^ лутнух се ја а оч ми вели: — На венчању к/м је поп рекао да су муж и »ена једчо према томе када си ти у соби ја сам С1М. Г'сгле тога смо св. наравчо, поевдогли и он С1да има рпш 6 да не дође на ру ги СР1-ДА, 8 ДЕЦЕМБМ, ВраКам св вечерас касно кући па хитам да што пре стигнем јер не видим добро по мраку па се стапно плашим оа -е иегдв нв саплетем. Одједном ме
ХЈ>&>ША
из оне помрчине тржв ивки шапат. Напрегнем очи и погледем кроз мрак. Двоје се залепили уз једну ограду па св једва назиру контуре. Радознао као сви старији људи, успорих кораке м чух да мушки глас вели: — Знаш душо, остао бих овако вечито поред тебо и слушао умилну песму славуја... Женски глас одговори_ — Баш си Столе будала! Знаш да је скоро десет сати а ти говориш о вечности. Осим тога откуд зими славуји... Поквари ми свако задовољство — чу се његое одговор. Сваку реч мериш на кантар... ЧЕТВРТАК, 9 ДЕЦЕМБРА Илђем уоече У кафану да св нађем са једним пријатељем. Пошто он иије дошао на време ја сам био принуђен да примилј за сто двојицу млади< Ка, који су бучно разговарали. Један од њих је имао на челу позамашну масницу. То су била нека темпераментна деца која су говорила о свому и свачему и то на један врло оригиналан и симпатичан начин тако да ми је причињавало велико задовољство да их слушам. Одједном један од њих упита: — Од чега ти је та белега? — То јв последица погрешно рачунице! — Како то? — чуди ге први. — Знаш ону лепу плавушу чии је муж на раду у Бору. — Ону са Кошка? Знам је. — Јесте, баш ту! Е, њен муж није више у Бору, зато имам ову белегу. ПЕТАК, 10 ДЕЦЕМБРА Јутрос се посвађаше због осветљења у подруму госпа Дара са другог спрата и госпа Вида распуштеница. Иако су то велике даме, — ко|е чак лети педикирају и нокте на ногама, када је у питању свађа, користе врло богат и сочан речник. Из тога разлога сви смо јутрос уживали док су се њих две свађале. У току свађе госпа Дара викну госпа Види: — Зашто Ви свуда причате да сам ја шарена? — Па нисам знала да то држите у тајности — одговара Вида. То се по обрту у Вашој радњи не види. По цео дан |е навала. :— Ју, зар ми Ви то кажете коју је муж оставио због онога поручника! — Боље |в имати (едног поручника него целу чету... Када смо чули до се прешло у детаље ми сви утекосмо са прозора јер нико но воли да сведочи. СУБОТА, 11 ДЕЦЕМБРА Био сам на |едној изложби. Наравно слике су модерне пошто и сликари иду за мо дом. Пред |едном стоје двојица и живо св објашњаоају. Приђем и Ја.
— Ово Јв дивно. Орао ио врху стене, слрема с« да св устреми У долину. — То ни|е орао! То )е лептир на цвоту. Спрема се да сише сладак сок. — Ама оставите, |а знам то боље. Ја сам критичар Н. — Ваљда не знате боље од мене. Ја сам сликар М. Одједном се чу глас иза наших леђа. — Жао ми )в гослодо што морам да вас разочарам. Ја сам сликао ову слику. Ово Је мртва природа. Оба критичара св нечуЈно изгубише а ја остадох да одгонетнем ову савремену слику.
СПОРТСКИ ЕПИГРАМ СК 13 диже кресту На последњсм био месту Скупи бода два ОдЈекну та| успсх глвсно Ал Је дошо сасвим касно Не миче са дна1 ЧИХА ВЕЦИНО РАЗОЧАРЕН.Е Чика Веца Чохаџик јо обеКавао да Ко његови зелени направити чудо а кад тамо, само јв он у прошлу недољу позеленео. ■•ИТЕЗ« ГУРА_ Избеглички »Витези« — укокаше Чукаричане који имају ту ману да никакве везо сл Чукарицом немају. К. С К. 1С ПРВИ После трекег кола првенства плави су обезбедили воКстоо које сад може само Знтсз да им оспори — ако у пролеХе опет не попусти.
— Сине, хоћсш ли да будеш судиЈа! — Нећу, |ер тад« бих морао проо маму да ссудим, пошто краде комшиска дрва. БОЖЈА ЗАПОВЕСТ — Колико пута нмаге сад школе недељио, уп-нта отац сина. — Само недељом, тата; јер Божја заповест глпеи: шест дана ради, а седми се одмарај.
Ж — Кад бих вас сала пољубио, да ли бисте викалн? — А зар пољубац боли!
—————— БОДЉИКАВО ПРАСЕ Променило се време
ИШ Ш Кк
— Шта чека|у ови трамваЈци! — Море, угледали се иа свога колегу— па сваки проиаша кеки новац у трамвају и хоке да буде поштек. — А што1 Боље да задрже. — Нијс. Овако Не иматн виоа.
БкоГРАДСКЕ ВЕСТИ
Два сарадника научиог друштва »Крим. полиција« учинили су ових дана јодно врло интересантно откриКе. Приликом испитивања сектора ЗВ у XII кварту они су помоКу своЈих специЈалних епарата осетили у близини присуство извесних »драгих материја«. Детаљним испитивањем наишли су на један веКи рудник брашна у комв Је било и известан проценат шеКера и масти м на један извор зеЈтина за Јело. О свему је предат роферат иаучном друштву који |е своје агилнв и вреднв сарадникв похвалио. ж Београдски пиљари ма својој послсдњо) седници једногласно су донели одлуку да, у циљу репрезентациЈе, саграде свој »Пиљарски дом културе« из својих скромних средстава. Досада је прикупљено свега 50 милиона дин. коју суму су учссници седницв приложили на лицу мрста пошто им се нијв више затекло у џеповима. Очекују се обилнији прилози. Ж Ових дана |е опуномоКенм делегат Београђана отпутовао у сусрет ПролсКу Он Је собом помео м молбу Београђана, коју су потписалм свм становницм села Бооград а у којој сви они моле Њ. Пр. В. ПролеКв да ове годичв дс 1 " три месеца раније него обично пошто нико није хтео ма време да прочита књигу »Кдко Кемо са мало угља и још мање дреа изаКи на крај«. * Београдски дрвари, да би у овим тешким временима помогли оне ко|и немају дрва, учинили су један врло хуман и патриотски гест. Онм су наимв код сваког
На вратнма Једиогв стана задвини млад човек и претстави се девојци, која му их отвара: — Ја сам кумче ваше госпође! Она га одмери од главе до пете и одговори: — Ја ћу радо да јој кажем да сте ви ту.. а ли Вас упозоравам да Ј'е она од мене старија читавих 25 година.
делења следовања закинуим м некм килограм за сиротињу. Пошто дрва треба да се просуше. делење ових дрва сиротињи очекује св око 1950 год, ж Данас ■ сутра заседа Ввлико »вече београдских жицвра«. Рошава св горуКе питањв »Где да се пренесе поље рада?«, откада су чланови разјуреии испред бмоскопа и ислред железничке стенице. Рапорт Аце спекуланта Изгмеди за посо ружнв Гмасови су стигмш тужнш Сад на посо свако хшта Зато ниа лефиишта. Ж НеЛу ништа да проречем И пророч'ку славу стечем Јер награда није чшста За пророке после Хршстл Ж Спекулант се шноги оапа За зараду мрка капа Када нма доста робе Тад се људи тешко глобе. Ж Малери се често треве Контролора као плеве Ова ивеНка боље клнја Него зобра нуштерија. * Ж Све критикуј. аичш, грдш Са речима посо тврди Ал се труди више-мање Да нанђеш на клопање. Ж Тн речима жалш ]адпе Само нек тн паре падне Макар народ бостан обро Само нек Је теби добро Ж То )е мудрост ратншх дана Има доста }<>ш Лурана Ко се уме да претвара Може доЛн још до пара.
Кад )е дошло тако доба Поштење је бофл роба Па и ваш спекулант Апа Свим у очи песак б.