Бодљикаво прасе

НЕДЕЉА, 12 ДЕЦЕМБРА — Е, бре браКо, много покварена ова деца — прича јутрос мој комшија, Сотир |органџија. — Откуд па ви Јорганџије да будете моралисти — дира га Пера бакалин. Ваше је да дрндате вуну а не" да држите придике. — Море мани, богати — вели Сотир. Идем ја синоК куКи. Било је скоро десет а прст се пред око не види када одједном, близу моје куКе, сретнем једног дечка. Пуши, а нема му ни петнаест година. Шта веш бре ту, подвикнему му ја. Зашто не идеш ку*и? — Ја не морам да журим. Немам жену — одговори ми он и полако одгега низ улицу. — Па право и каже— добаци му Сава кафеџија. Када се не би плашио жене и ти никад не би дошао рано куки. ПОНЕДЕЉАК, 13 ДЕЦЕМБРА I ' Седим ја синоК код Власте порезника и његов синчић учи на глас лекцију. Одједном се обрати оцу. — Је ли тата а •ашто су потребни кум и стари сват на венчању? — Они су сведоци сине — вели Власта и настави разговор са мном док мали прекиде учење м поче нешто да размишља. ВеК смо и заборавили на њега, када се он понова обрати оцу: — А шта они сведоче? — Море, ко бре сведочи? љутну се Власта који је веК заборавио на раније питање. — Па кум и стари сват| — Па знаш, када њих не би било, нико не би веровао да смо били устању да учинимо такву глупост. , УТОРАК, 14 ДЕЦЕМБРА Код моје Керке, којој је данас рођендан, дошле цругарицв. Ја и жена, наравно, одемо у чујну да . не сметамо. Али пошто ложимо једну ватру, врата су остала отворена да би се деца грејала од шпархерда Девојке су испреа шапутале али се после раскравише и поче жип разговор од кога смс ја и жена чули све. Наравно да нисмо сл/шали јер младеж треба да се лабавља. Одједном Вида, једна лепа плавојка. узвикну: — Удала бих се За првог који ми се свиђа. . — Ја не бих — каже Анђа, на|бољи ђак у разреду. — А шта је твој идеал? — пита је Вида. — Он мора за мене да скачв и у воду и у ватру — вели Анђа. — Е, ти се онда удај за ватрогасца — добаци моја кКи и све се засмејеше

-1

СРЕДА, 15 ДЕЦЕМБАР — Јао друже, што ми се данас десио један малер, поче да ми прича Сима сликар. Ја се претворих у уво јер сам знао да је он познати београдски ДонЖуан. — Седим ја код Србије и гледам кроз прозор. Поред мене седи Паја инжињер. Одјадном прође једна дивна црнка са којом се одавно кибицујем. — Слушај Пајо — рекох је шта мислиш да ли бих могао да имам успеха код оне црнке. Он се насмеја: — Не знам. Пробај. Али ако имаш успеха свакако ме обавести. — Зашто те то интересује? рекох ја. —г Знаш, то је моја жона! ЧЕТВРТАК, 16 НОВЕМБАР Заболело ме уво ноКдс и ја јутрос одем код једног специјалисте. Наравно да сам прво доручковао јер знам да специјвлисте гњаве. Доктор ме је натерао да се скинем и савесно ме је прегледао. Најзад ме упита: — Јесте ли гладни? — Право да вам кажем, нисам — рекох ја. — То је богами рђав знак. Требало би да одете на клинику. — Стани докторе ако Бога знаш — повиках ја. Што не кажеш да питаш за апетит. Мало пре сам [ео, иначе имам апетит као вук... Ја сам мислио да хоКете нешто да ми понудите, па затб рекох да нисам гладан.

ПЕТАК, 17 НОВЕМБРА Узмем слушалицу да питам нешто мога бакалина кад одједном зачујем разговор. Упао сам у везу. Радознао како ме јо Бог дао, почнем да слушам: Први женски глас: Он ми је к»зао да сам најлепша и најпаметнија... Други глас: ХоКе ои, таклв јв. Први глас: Шта мислиш да ли да га позоввм на вечеру. Други глас: Немој Бубо, остави га да живи у илузији. Први глас: Баш си злобна. После тога св разговор прекида и ја дођох на ред да разговарам са мојим бакалином. СУБОТА. 18 НОВЕМБАР Уђвм даиас у јв. дну кафану да попијем нешто топлс и да св огрејем Поручим /едан ли. пов теј и раширим иовине али ме зграну прљав чаршав. Као пачавра. А то је ресторан у коме с«ет једе. Ово ме збиља наљутч и зато се реших да зовнем газду. Позооем келнера вли он ми рече да је газда изашао. Тадл упитах њега: — Слушајте келнер, да ли се код вас мењају чаршави? — Бога ми нв знам — вели он. Ја сам овде тек од летос... Више га нисам питао јер ми је све било јасно. ж ЊЕНА НРИВИЦА Жена малог чиновника: — Данас је мој рођендан и ти ниси нашао за сходно да ми купиш каКав Поклон! Мали чиновник: — Па зар мислиш да је то моја кривица што си се ти родила после петог у месецу?

Сан београдских земљорадника са Теразија

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

ЗНА ОН ШТА РАДИ Тома Станисав л.евиК тражи отшету од С.К.^1913 у износу од 1,700.000 динара!

Бре Томо, апа Кеш да се обогатиш. Ћут' бре |ош није све г отово.

ЗИМИ Зима дошла, |есен бега Али нигде иема снег* Неиа зима шкарт Али посла кад опуче Може нама да се смучи Фебруар и март. ГЕЏИ Нв ломажу више ласке Зликовцема пале маске Видимо их сироз Хтеле геџу да залуде Белосветске сокалуде Којс води Броз. ЧАРШИЈИ Где Ке сада Кифте наше Док за ■иаше« ил за »ваши Нема више куд Тешко сада да се врда На све страие посла тврда Врдање на дуд1 ЗИМСКОЈ ПОМОТ>И Тешко се отвара вреКа Ко се |ош за друге сеКа Изговор је лак Сад играју многи фоте »ВеК сам дао за сироте« Па затвори џаи.

Срећан човек Два пријатеља разговарају: — За мене је. друже, данашњи дан најсреКнији дан у мом животу. Јутрос сам добио повишицу плате. У подне сам добио главни згодитак на лутрији... — Дивно друже! Али зашто си у црнини? — Ниси ни сачекао да завршим! — И ташта ми је данас преминулв. — Зубни лекар ни|е код куК*. — Хаала лепо. А кад опет неКе бити| :+:

СПОРТСКИ ЕПИГРАМ Била много трула «аска Утакмица против иБАСКА« За мало да буде врч Сада млади бруку праве ХоКе да задрже »плаве« Које нагло хвата грч. ЗБОГ МАЛЕРА Банетова чета се откравила и потукла Чукаричане са тринајест комада. Овај су број голова постигли само зато што хоКе да рвзбију малер МЕЊА ИМЕ »ОбилиКп мора па се иазовв »БранковиК« јер гв сад туку сви од реда па ]е врло вероватно дв Кв да излети у други рвзред. ГУРА КО МЕРКУР »Витез« хоКе дв нвследи «белоцрвене« па иде из победе У победу али |е сигурно да неКе издржати јер велики клубови раде на две тезге Али треКи Кв бити сигурно

\&\

•л а

* . ■>