Бодљикаво прасе

I

С « Т - Р . А . Н . А

ДОСЕТИО СЕ

Свш прошмм дани изгледаЈу мам као — празници. ЖЖ Боље Је изгубити Једну добру реч него — приЈатеља. жж I Пакосници униру, али пакост — Шта1 Запалио сн две саеМ викапа -^ да би читао новине. Ж Ж вараш се то Је Једна свеЈа, НајвеНн иагарац ииЈе ншкад само сам Је пресекао на двоЈе. онаЈ, ко нисли #а Је то.

Човек Је паЈбоље усжужеи, кад то учинш сам. ЖЖ Људш просечии ш пузавци, прш спеваЈу свудш. ЖЖ НаЈглупљш Је човек онаЈ коЈш се не мења никад. жж НаЈвеће мислш долазе шз срца. Ж 3 И М А Баш су чудни п>ени пути Зима спааа а мраа кутм Кошаве ниЈедне Жп ако немамо срекв Зима стигне у пропеће Па Ускрс преседне.

ОПТИМИСТА

1. — Ко Је измиспио високу ■отлетицу. 2. — Како се зоае човек коЈи прође поред стотинарке коЈа пежи на путу а ие узме Је1 3. — Шта значи »пасти под сте«Ј«. ОДГОВОРИ НА ПОСТАВЉЕНА ПИТАЊА 1. — Високу потпетицу измисли<м Је Једиа млада францускиња, коју Је вереник био пољубио у чело. 2. — Слепац. 3. — Значи: дати да ти ислра*нв џелове на панталонама, кад иовац држитв у џелу од капута. ж Госпођица: — Зашто се ви, гослодине Јанковику, не женитеТ ЈанковнК: — Ја сматрам да Је брак или раЈ или пакао, па по- ■ што нисам раја досто|ан, а пекла мисам жељан, свакако ћу умрети — иеожењен. ОДЛИЧНА МАСНА

Перица је нмао ружну навнку да стално чепрка нос. Да би га одучили, рекли су иу да ће од тог силног чепркан,а постати страшно дебео. И Перица се оду чио од тога. Једнога дана возно се ои са оцем у трамвају. Преко пута н>ега седела једна госпођа у другом стању. Гледао је Пирина гледао, намнгнуо оком и насмејао се од задовол>ства. Госпођи би најзад то непријат но, п* га упита: — Је лн, што се лг-Јеш? ; • — Знам шта си радила к .. си тако дебела!

— Не можсш да вср; још копкко се р ?.ду,0 'л 12јто сам изишзо гз бопчкце и што ћу Божић проиесги код иу).е.

Р«ли»Ј

А

— Зашто плачеш, сине? ■— Мамице, Јова увек квари игру. Он увек хоКе да буде кон», а иикад неКе да једе ссно.

— Сигурно Диоген! — Не ве* поцелане пантапоне. видео.

ж Пврик жури улицом, поклизне св и падв. Један пролазник му приђе да би му помогао да се дигне и почне га тешити: — На крају вам се ипак ништа ниЈе догодило! — Не, одговори ПериЈ\, али зато у средини.

— Како можете бити тако нвопрезни? викну директор банке на благајника. Закључајте одмах ту касу. — Али, г. директоре, у н>о| нема ни паре. — Баш зато. рече директор Помислите с&мо кад би то неко

МАЛИ ПЕРИЦА

ДЕМ' МТУЈЕ Мвјка: — Изгледа ми да тво| брак нија много срећан. Таоји сусоди причају да си се целе прошле ноћи сваЦала с мужем. Ћерка: — Дрска лаж1 Јоца и |а не говоримо веК недељу дана. ж Локар (љутиго): — Зар нисте прочитали да )а ординирам само од два до четири сата? ПлциЈент: — Ја зиам кад је ваше радно време. али пас који ме јо ујео није знао. Она зна сре Господин у парку обра^а св чалој Лелици коЈа се шета са својом гувернантом: — А како се зовеш, мала? — Знам Ја све — рече Лелица, — ви мене питате а волели бисто да знате како се зове моја увернанта.

— Мама |« сигурио страшио Јвка, Јер |а сам чуо кад |е причала тетка Заги да те може свсаим лако омотати око лрста.

НЕ МОЖЕ БЕЗ ИНСПИРАЦИЈЕ — Што једном веК нв почнетв са сликом? Сигурно чекат« и»спирацију? — Погодили сте, чекам оиих две хиљаде динара што ств ми уналред обе^али. Ж Отац: — Модерна деаоЈка а и« зна чему служе иглв. ККи: — Како нв бих знала, оче1 Употребљавају се за грамофон. ж — Малочас сте изговормли реч, мвгарац. Да ли се то на мене односило? — Ваљда не мислите да сте ви Једини магарац на свету. ж Жена: — Брачни живот Јв нуу жртава. Свакога дама морам да кувам. Муж: — А |а да Једем_ ж Учитељ: — Где си се ти, ПаЈо, родио? Паја: — Мопим, у соби. Т ј -ШИ се и те^еће

Ч А

%

— МсЈа жена упеи наасди као пример свог првог мужа. — Теши се. Теба Ке навлдити као лримср саоме треКем мужу.

ХажЉш спиГрам Спекупанти муку муч« Шта ке сад и куд И њихов* брука пуч« Печеиица н>ина Јучв Угекпа на дуд.